Портал:Југословенска војска у отаџбини

застава
застава

портал
Југословенска војска у отаџбини

Југословенска војска у отаџбини или Равногорски покрет (чији су припадници познати као четници) је била југословенска (већински српска), ројалистичка герилска организација у Другом светском рату коју је 13. маја 1941. на Равној гори основао пуковник Драгољуб Михаиловић, као снагу одану југословенској краљевској влади у избеглиштву. У Другом светском рату четници су укључивали највише Срба.

Југословенска војска у отаџбини
Југословенска војска у отаџбини

ИЗАБРАНИ ЧЛАНАК

Четници (од речи чета, четовање) су били припадници добровољачке српске формације која је настала током 19. века и која је организована и помагана од стране власти у Србији у циљу слабљења турске моћи на Балкану и остваривања интереса спољне политике Србије. Назив четници се односи и на остатке војске Краљевине Југославије које је реорганизовао Драгољуб Михаиловић, а чије је званично име било Југословенска војска у отаџбини.Четници или комите су првобитно основани као резултат борбе против Османског царства. Ускоро су остале етничке групе на Балкану основали своје четничке одреде: Срби, Бугари, грчки Андарти и албански Качаци. У почетку им је Отоманска власт пружала мало отпора, пошто су различите групе биле примарно заузете сукобима између њих самих. У Херцеговини, они су се борили против Турака, а у северној Македонији против Турака и про-турских Албанаца.


Даље...

30п
БИТКЕ

Битка за Шабац се одиграла од 22. септембра до 24. септембра 1941. године између четника и Немаца током Другог светског рата за време Трећег српског устанка. Командант операција напада на Немаце у Шапцу био је артиљеријски капетана прве класе Драгослав Рачић који је располагао са око 2.750 бораца за напад на град. Немци су се бранили са око 1.000 војника који су били добро утврђени у граду. Четничке снаге опколиле су Шабац и покушавали су током више напада да заузму центар града и да освоје млин „Јединство“, које је било најјаче немачко утвђење. Немци су се током борби добро бранили, покушали су више безуспешних пробоја из обруча, успели су да одбране прилазе мосту, тиме су избегли потпуно опкољавање од четника, мост на Сави је за Немце био од велике важности јер су преко њега очекивали појачање и помоћ од 342. дивизије. По подне 24. септембра 1941. године 342. немачка пешадијска дивизија, праћена хрватским усташама прелази мост преко Саве и разбија четнички обруч, који почињу да се повлаче према планини Цер. Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им четници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве. Наступ 342. дивизије у борбама за Шабац означио је почетак велике немачке офанзиве на устаничку територију.

Даље...


30п
ИЗАБРАНА БИОГРАФИЈА

Радомир Петровић
Радомир Петровић

Радомир Петровић - Кент (рођен 6. септембра 1917. Горњи Крупац, Алексинац - умро 23. јуна 2006. Женева, Швајцарска) био је потпоручник у војсци Краљевине Југославије и командант Бољевачке бригаде Југословенске краљевске војске у отаџбини за време Другог светског рата. После рата био је истакнути политички емигрант, експерт Уједињених нација, издавач и новинар.Родио се у селу Горњи Крупац код Алексинца, од оца Велимира и мајке Дивне, као седмо дете. Основну школу завршио је у свом родном селу, нижу гимназију у Алексинцу, а матурирао је у Нишу. Био је први ученик-матурант из његовог села. Године 1935. ступио је у Војно-интенданску академију и 1939. године произведен је у чин потпоручника.У Априлском рату био је у јединици под командом генерала Драшкића, на Кални, где му је био ратни распоред. Генерал Драшкић послао је потпоручника Петровића да однесе важан извештај генералу Цукавцу, у Ниш. На улазу у Ниш, Немци су заробили Радомира Петровића, који су нешто раније већ заузели град. Међутим, Петровић успео је да искористи несмотреност Немаца и да има побегне, придружио се поново Југословенској војсци у Соко Бањи, обавестивши команду да су Немци већ у Нишу.

ОВДЕ можете сазнати више...

30п
ПОТРЕБНИ ЧЛАНЦИ

Помозите и Ви:


30п
ИЗАБРАНА СЛИКА

Генерал Михаиловић са члановима савезничке војне мисије 1943.
Генерал Михаиловић са члановима савезничке војне мисије 1943.

30п
ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ

Немачка потерница за Дражом Михаиловићем из лета 1943.

Драгољуб Дража Михаиловић (Ивањица, Краљевина Србија, 27. април 1893Београд, ФНРЈ, 17. јул 1946) је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, као и министар војске, ваздухопловства и морнарице Краљевине Југославије, у влади академика Слободана Јовановића и влади др Божидара Пурића, у току Другог светског рата. Током Балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. Након Другог светског рата нове комунистичке власти су га осудиле на смрт и после стрељања сахраниле на тајном месту. Тренутно се пред Вишим судом у Београду води поступак за његову рехабилитацију. Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом, доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату.

...даље...

30п
КАТЕГОРИЈЕ И ШАБЛОНИ

Припадници ЈВУО на насловној страни америчког часописа Њузвик, новембра 1943.

Категорије

Шаблони

30п
УРЕДНИЦИ


ОСТАЛИ ПОРТАЛИ