Српски културни клуб
.jpg)
Српски културни клуб је била српска политичка организација патриотске и националистичке оријентације, основана 1937. године у Краљевини Југославији. Током Другог светског рата Српски културни клуб је представљао идеолошку подлогу Равногорског покрета.
Садржај
ОснивањеУреди
Српски културни клуб је основан 1937. године од стране истакнутих српских интелектуалаца у Краљевини Југославији. Као повод за оснивање ове организације наводи се „све неравноправнији положај Срба у Југословенској држави“.
Политички ставовиУреди
Бановина Хрватска је основана 1939. године. Том приликом у састав Бановине Хрватске ушле су и територије које до тада нису припадале Хрватској: Херцеговина, Босанска Посавина и Средња Босна. Српске политичке странке и јавно мњење су били против овог чина, тако да је Српски културни клуб сматрао да само српски етнички простор у Југославији није омеђен, и да је крајње време да се то уради, када то већ није урађено 1918. године. Српски простор који би том приликом био омеђен имао би сличне границе као границе Велике Србије.
ЧлановиУреди
Чланство Српског културног клуба су већином чинили српски интелектуалци, који су били незадовољни унутрашњим уређењем Краљевине Југославије, пре свега занемаривањем српског идентитета у корист југословенске нације, и стварањем Бановине Хрватске. Председник Српског културног клуба је био знаменити београдски професор и академик Слободан Јовановић. Потпредседници клуба су били адвокат Никола Стојановић и академик, писац и адвокат Драгиша Васић. Секретари су били Васа Чубриловић, Слободан Драшковић и Драгослав Страњаковић. Од осталих важних личности у клубу ту су: Јустин Поповић, Живко Павловић, Љубомир Покорни, Владимир Ђорђевић, Владимир Ћоровић, Никола Вулић, Радослав Грујић, Гојко Грђић, Божа Марковић, Александар Белић, Русомир Јанковић, Данило Данић, Војислав Вујанац, Стеван Јаковљевић, Стеван Мољевић, Младен Жујовић, Властимир Петковић, Драгутин Бојовић, Војин Андрић, Сретен Стојановић и други.[1]
ЧасописУреди
Клуб је издавао часопис „Српски глас“, који је уређивао Драгиша Васић. На овом часопису је био ангажован Јустин Поповић, који је касније од стране Српске православне цркве, канонизован у светитеља.[2]
Равногорски покретУреди
У мартовском пучу 1941. године Слободан Јовановић је постао први потпредседник, а годину дана касније постаје председник владе Краљевине Југославије у избеглиштву. Том приликом за свог војног министра поставља генерала Дражу Михаиловића. Драгиша Васић се у лето 1941. године прикључује четницима на Равној Гори, где постаје један од водећих идеолога Равногорског покрета. Четницима су се прикључили и др Стеван Мољевић, др Младен Жујовић, др Војислав Вујанац, др Војин Андрић, Драгослав Страњаковић, као и многи други чланови Српског културног клуба. Касније током рата многи чланови Српског културног клуба заузимају водеће позиције у Равногорском покрету, и идеологија Српског културног клуба убрзо постаје незванична идеологија Равногорског покрета.
НаслеђеУреди
У Новом Саду у фебруару 2007 основан је као удружење грађања Српски културни клуб Слободан Јовановић Нови Сад , са циљем наствка амбиција истоимене организације коју је 1937. године Слободан Јовановић основао у Београду.[3]
РеференцеУреди
- ^ Рехабилитација Слободана Јовановића (Време, 1. новембар 2007)
- ^ Национална периодика између два светска рата - Православље - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ[мртва веза], Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „О нама | Српски културни клуб”. Српски културни клуб (на језику: српски). 14. 11. 2016. Приступљено 1. 10. 2018.
ЛитератураУреди
- Dimić, Ljubodrag (2001). „Srpski kulturni klub i preuređenje jugoslovenske države”. Dijalog povjesničara-istoričara. 4. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 359—375.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press.
- Павловић, Стеван К. (2009). Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији. Београд: Clio.
- Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета (први том), Уна-прес, Београд 2005. године.
- Тимофеев А.Ю. Четники. Королевская армия. — Москва: Вече, 2012. — С. 9. —. ISBN 978-5-9533-6203-0.
