Кална (Књажевац)
Кална је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 553 становника (према попису из 1991. било је 629 становника).
Кална | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Књажевац |
Становништво | |
— 2022. | 194 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 24′ 19″ С; 22° 25′ 21″ И / 43.405333° С; 22.4225° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 463 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 19353 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | KŽ |
Указом Краља од 23. јануара 1925. године насеље је добило статус варошице.
До 1965. ово насеље је било седиште Општине Кална коју су чинила насељена места: Алдина Река, Балта Бериловац, Црни Врх, Ћуштица, Габровница, Иново, Јаловик Извор, Јања, Кална, Равно Бучје, Стањинац, Шести Габар, Татрасница и Вртовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Књажевац. Област чије је средиште Кална позната је и под именом Буџак.
Овде се налазе Црква Свете Петке у Кални и Клисура Коренатац.
Географски положај
уредиНалази се на обронцима Старе планине, односно Миџора.[1]
Историја
уредиНа месту данашњег насеља Кална, постојало је античко утврђење које је у периоду од 530—552. године обновио римски цар Јустинијан. Сврха тог утврђења била је да затвори улаз у долину Трговишког Тимока и да брани „пут метала” (античког рударства) на Старој планини.[2]
Привреда
уредиСтановништво се претежно бави сточарством, што је условљено конфигурацијом терена.[1]
Туризам
уредиИз Калне се могу правити лепе туре на врхове Старе планине: Миџор (2.169 м), Бабин Зуб (1.758 м), Свети Никола (1.710 м), Писана Бука (1,230 м).[1]
Занимљивости
уредиСвојевремено је код Калне пронађен уранијум и 1963. године отворен рудник, са којим се наговештавао препород читаве источне Србије. У исту сврху изграђен је и хотел „Уран“..[1] Велика савезна инвестиција Југославије, увијена у конспиративност, убрзо је показала као промашај, о коме се мало причало, па је рудник већ 1965. затворен. Сва опрема стављена је под кључ, а улаз у рудник зазидан.
Демографија
уредиУ насељу Кална живи 186 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,9 година (58,5 код мушкараца и 59,2 код жена). У насељу има 104 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 3 | ||
80+ | 7 | 22 | ||
75—79 | 15 | 23 | ||
70—74 | 26 | 37 | ||
65—69 | 29 | 30 | ||
60—64 | 15 | 32 | ||
55—59 | 9 | 9 | ||
50—54 | 15 | 19 | ||
45—49 | 28 | 16 | ||
40—44 | 20 | 15 | ||
35—39 | 15 | 11 | ||
30—34 | 10 | 14 | ||
25—29 | 11 | 13 | ||
20—24 | 11 | 6 | ||
15—19 | 14 | 12 | ||
10—14 | 20 | 12 | ||
5—9 | 9 | 8 | ||
0—4 | 10 | 6 | ||
Просек : | 45,6 | 52,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 226 | 53 | 137 | 9 | 27 | 0 |
Женски | 262 | 31 | 144 | 74 | 13 | 0 |
УКУПНО | 488 | 84 | 281 | 83 | 40 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 78 | 15 | 0 | 0 | 30 |
Женски | 44 | 7 | 0 | 0 | 16 |
УКУПНО | 122 | 22 | 0 | 0 | 46 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 5 | 3 | 3 | 3 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 0 |
УКУПНО | 1 | 5 | 5 | 6 | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 8 | 2 | 3 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 5 | 8 |
УКУПНО | 0 | 3 | 9 | 7 | 11 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 |
Споменици културе
уредиТоком реализације пројекта „Атлас народног градитељства Србије“, Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, у Кални је евидентиран један објекат народног градитељства[6]. Ради се о грађевини саграђеној крајем 19. века, као кући председника општине Милана Живића. Грађевина је наглашене правоугаоне основе, подигнута над подрумом. Има четири просторије са централном ижом у којој је отворено огњиште и двоја наспрамних врата. Карактерише је подужни трем са низом лучних отвора.
Референце
уреди- ^ а б в г Србија знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, 1965
- ^ Књажевачке новине бр. 15 - Воденице из заседе, pp. 8[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Атлас народног градитељства Србије[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.