Кална (Књажевац)

село у Србији

Кална је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 553 становника (према попису из 1991. било је 629 становника). До 1965. ово насеље је било седиште Општине Кална коју су чинила насељена места: Алдина Река, Балта Бериловац, Црни Врх, Ћуштица, Габровница, Иново, Јаловик Извор, Јања, Кална, Равно Бучје, Стањинац, Шести Габар, Татрасница и Вртовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Књажевац. Област чије је средиште Кална позната је и под именом Буџак.

Кална
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.553
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 19″ С; 22° 25′ 21″ И / 43.405333° С; 22.4225° И / 43.405333; 22.4225
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина463 m
Кална на карти Србије
Кална
Кална
Кална на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19353
Позивни број019
Регистарска ознака

Овде се налазе Црква Свете Петке у Кални и Клисура Коренатац.

Географски положај уреди

Налази се на обронцима Старе планине, односно Миџора.[1]

Историја уреди

На месту данашњег насеља Кална, постојало је античко утврђење које је у периоду од 530552. године обновио римски цар Јустинијан. Сврха тог утврђења била је да затвори улаз у долину Трговишког Тимока и да брани „пут метала” (античког рударства) на Старој планини.[2]

Привреда уреди

Становништво се претежно бави сточарством, што је условљено конфигурацијом терена.[1]

Туризам уреди

Из Калне се могу правити лепе туре на врхове Старе планине: Миџор (2.169 м), Бабин Зуб (1.758 м), Свети Никола (1.710 м), Писана Бука (1,230 м).[1]

 
Кална - туризам
 
Кална 2021

Занимљивости уреди

Својевремено је код Калне пронађен уранијум и 1963. године отворен рудник, са којим се наговештавао препород читаве источне Србије. У исту сврху изграђен је и хотел „Уран“..[1] Велика савезна инвестиција Југославије, увијена у конспиративност, убрзо је показала као промашај, о коме се мало причало, па је рудник већ 1965. затворен. Сва опрема стављена је под кључ, а улаз у рудник зазидан.

Демографија уреди

У насељу Кална живи 476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,4 година (45,6 код мушкараца и 52,9 код жена). У насељу има 246 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.326
1953. 1.283
1961. 1.292
1971. 976
1981. 834
1991. 629 622
2002. 553 554
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
527 95,29%
Роми
  
6 1,08%
Хрвати
  
4 0,72%
Муслимани
  
3 0,54%
Црногорци
  
1 0,18%
непознато
  
7 1,26%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Споменици културе уреди

Током реализације пројекта „Атлас народног градитељства Србије“, Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, у Кални је евидентиран један објекат народног градитељства[6]. Ради се о грађевини саграђеној крајем 19. века, као кући председника општине Милана Живића. Грађевина је наглашене правоугаоне основе, подигнута над подрумом. Има четири просторије са централном ижом у којој је отворено огњиште и двоја наспрамних врата. Карактерише је подужни трем са низом лучних отвора.

Референце уреди

  1. ^ а б в г Србија знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, 1965
  2. ^ Књажевачке новине бр. 15 - Воденице из заседе, pp. 8[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Атлас народног градитељства Србије[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе уреди