Википедија

Кална (Књажевац)

За друге употребе, погледајте Кална (вишезначна одредница).

Кална је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 553 становника (према попису из 1991. било је 629 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Кална коју су чинила насељена места: Алдина Река, Балта Бериловац, Црни Врх, Ћуштица, Габровница, Иново, Јаловик Извор, Јања, Кална, Равно Бучје, Стањинац, Шести Габар, Татрасница и Вртовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Књажевац. Област чије је средиште Кална позната је и под именом Буџак.

Кална
Kalna (Knjaževac).jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.553
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 19″ СГШ; 22° 25′ 21″ ИГД / 43.405333° СГШ; 22.4225° ИГД / 43.405333; 22.4225
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина463 м
Кална на мапи Србије
Кална
Кална
Кална на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19353
Позивни број019
Регистарска ознакаKŽ

Овде се налазе Црква Свете Петке у Кални и Клисура Коренатац.

Географски положајУреди

Налази се на обронцима Старе планине, односно Миџора.[1]

ИсторијаУреди

На месту данашњег насеља Кална, постојало је античко утврђење које је у периоду од 530—552. године обновио римски цар Јустинијан. Сврха тог утврђења била је да затвори улаз у долину Трговишког Тимока и да брани „пут метала” (античког рударства) на Старој планини.[2]

ПривредаУреди

Становништво се претежно бави сточарством, што је условљено конфигурацијом терена.[1]

ТуризамУреди

Из Калне се могу правити лепе туре на врхове Старе планине: Миџор (2.169 м), Бабин Зуб (1.758 м), Свети Никола (1.710 м), Писана Бука (1,230 м).[1]

 
Кална - туризам
 
Кална 2021

ЗанимљивостиУреди

Својевремено је код Калне пронађен уранијум и 1963. године отворен рудник, са којим се наговештавао препород читаве источне Србије. У исту сврху изграђен је и хотел „Уран“..[1] Велика савезна инвестиција Југославије, увијена у конспиративност, убрзо је показала као промашај, о коме се мало причало, па је рудник већ 1965. затворен. Сва опрема стављена је под кључ, а улаз у рудник зазидан.[3]

ДемографијаУреди

У насељу Кална живи 476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,4 година (45,6 код мушкараца и 52,9 код жена). У насељу има 246 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.326
1953. 1.283
1961. 1.292
1971. 976
1981. 834
1991. 629 622
2002. 553 554
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 527 95,29%
Роми
  
 6 1,08%
Хрвати
  
 4 0,72%
Муслимани
  
 3 0,54%
Црногорци
  
 1 0,18%
непознато
  
 7 1,26%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 1
  
  
 3
80+ 7
  
  
 22
75—79 15
  
  
 23
70—74 26
  
  
 37
65—69 29
  
  
 30
60—64 15
  
  
 32
55—59 9
  
  
 9
50—54 15
  
  
 19
45—49 28
  
  
 16
40—44 20
  
  
 15
35—39 15
  
  
 11
30—34 10
  
  
 14
25—29 11
  
  
 13
20—24 11
  
  
 6
15—19 14
  
  
 12
10—14 20
  
  
 12
5—9 9
  
  
 8
0—4 10
  
  
 6
Просек : 45,6 52,9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 295 299 338 311 288 245 246
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 80 86 38 29 10 3 0 0 0 0 2,24
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 226 53 137 9 27 0
Женски 262 31 144 74 13 0
УКУПНО 488 84 281 83 40 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 78 15 0 0 30
Женски 44 7 0 0 16
УКУПНО 122 22 0 0 46
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 5 3 3 3
Женски 0 0 2 3 0
УКУПНО 1 5 5 6 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 8 2 3
Женски 0 1 1 5 8
УКУПНО 0 3 9 7 11
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 1
Женски 0 0 0 1
УКУПНО 2 0 0 2

Споменици културеУреди

Током реализације пројекта „Атлас народног градитељства Србије“, Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, у Кални је евидентиран један објекат народног градитељства[7]. Ради се о грађевини саграђеној крајем 19. века, као кући председника општине Милана Живића. Грађевина је наглашене правоугаоне основе, подигнута над подрумом. Има четири просторије са централном ижом у којој је отворено огњиште и двоја наспрамних врата. Карактерише је подужни трем са низом лучних отвора.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Србија знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, 1965
  2. ^ Књажевачке новине бр. 15 - Воденице из заседе, pp. 8[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Политика - Без уранијумског страшила, (2007), Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Атлас народног градитељства Србије[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кална_(Књажевац)&oldid=24054454”