Отворите главни мени



Положај Краљевине Југославије
Грб Краљевине Југославије

Краљевина Југославија је била држава на Балкану која је постојала од 1. децембра 1918. до Другог светског рата. Заузимала је територију данашњих држава Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије се налазила династија Карађорђевића.

По завршетку Првог светског рата створили су се услови за настанак државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије, Црне Горе и словенских делова Аустроугарске. Краљевина Србија је на почетку Првог светског рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. године и Црногорског одбора за народно уједињење 1917. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су непосредно у два наврата — на Крфу 1917. године када је донета Крфска декларација и у Женеви 1918. године када је потписан Женевски споразум. Након рата, под вођством Југословенског одбора у Загребу је формирана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су истовремено црногорски делегати на спорној Подгоричкој скупштини донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати Велике народне скупштине Војводине су 25. новембра донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији. Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године. Даље


Соколски дом у Зрењанину, дело архитекте Брашована

Соко Краљевине Југославије је била јединствена витешка организација чији је задатак био физичко и морално васпитање југословенских држављана. Основан је почетком децембра 1929. године.

Члан је могао бити сваки пунолетни држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски прираштај. Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе Краљевине Југославије. Седиште је било у Београду.

Соколским друштвом је управљала друштвена управа, која се састојала из старешине друштва, његовог заменика, председника просветног одсека, начелника и начелнице, 5—10 чланова и њихових заменика и 3—5 ревизора рачуна и њихових заменика. Соколском жупом је управљала управа жупе, која се састојала из старешине, његовог заменика, председника просветног одбора, начелника и начелнице, секретара, благајника, 5—10 чланова и њихових заменика и 5 ревизора и њихових заменика.

Круна Карађорђевића
Слободан Јовановић

Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) је био српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 194111. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 194226. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (19371941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Умро је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Један од водећих српских интелектуалаца званично је рехабилитован тек 2007. године.

«даље...»

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику