Петар I Карађорђевић
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.
Петар I Карађорђевић | |
---|---|
![]() Краљ Петар I у униформи војводе Краљевине Србије | |
Датум рођења | 11. јул 1844. |
Место рођења | Београд![]() |
Датум смрти | 16. август 1921.77 год.) ( |
Место смрти | Београд![]() |
Гроб | Црква Светог Ђорђа на Опленцу |
Династија | Карађорђевићи |
Отац | Александар Карађорђевић |
Мајка | Персида Карађорђевић |
Супружник | Зорка Карађорђевић |
Потомство | Александар I Карађорђевић, Јелена Карађорђевић, Ђорђе Карађорђевић |
краљ Срба, Хрвата и Словенаца | |
Период | 1. децембар 1918. — 16. август 1921. |
Претходник | функција успостављена |
Наследник | Александар I Карађорђевић |
краљ Србије | |
Период | 15. јун 1903. — 1. децембар 1918. |
Претходник | Александар Обреновић |
Наследник | функција укинута |
Потпис | ![]() |
![]() Монограм Петра I, краља Срба, Хрвата и Словенаца ![]() Стандарта краља Срба, Хрвата и Словенаца ![]() Стандарта краља Србије |
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).
Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.
БиографијаУреди
МладостУреди
Рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Његов први васпитач био је Чех, др Вилем Габлер, током 1852-1854. године.[1] Основну школу и Гимназију београдску је завршио у Београду.
Пошто је Светоандрејска скупштина 1858. године, збацила са престола кнеза Александра, он је напустио Србију. Млади Петар је даље школовање наставио у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену Војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи текст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Политички животУреди
После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870.[3] Године 1875, радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић да не би био откривен од стране Обреновића. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке и са Алексом Жујовићем, такође виђеним чланом Радикалне странке са којим је друговао и у избеглиштву у западној Србији и Босни и тако је створено пријатељство за сва времена.
Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901, настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.
Краљ СрбијеУреди
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.
Балкански ратовиУреди
Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније и њиховим припајањем Србији. Потписао је и објавио Прокламацију о присаједињењу 1913. 6. октобра 1912. Краљ Петар је потписао наређење о почетку ратних операција у кафани Европа, коју му је на потпис по наређењу Радомира Путника донео Живојин Мишић.[5] Током Кумановске битке краљ Петар I Карађорђевић налазио се у Врању, одакле је пратио ратне операције. Он је такође обилазио болнице са рањеницима, Врховну команду, положаје трупа у близини. [6]
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало.[7]
Први светски ратУреди
Црна рука је представљала срж војничке опозиције цивилној влади. Скривајући се иза војске или опозиције, црнорукци су приморали краља Петра I да распусти владу Николе Пашића, иако је Народна радикална странка имала већину у Народној скупштини. Тек након руске интервенције и можда уз помоћ француског капитала, криза је решена у Пашићеву корист, а краљ Петар је био приморан да се повуче, наводно због болести, и 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.[8] Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт.[9] После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљ Петар I са брадом.
Краљ Срба, Хрвата и СловенацаУреди
Смрт и сахранаУреди
Преминуо је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је 22. августа у својој задужбини на Опленцу.
После смрти, у знак трајне успомене и захвалности краљу Петру, Народна скупштина једногласно је усвојила резолуцију да се краљу Петру да назив Петар Велики Ослободилац.
ЗанимљивостиУреди
- Сачуван је аутомобил из времена његовог управљања државом.[10]
- Приликом његовог крунисања снимљен је филм.
- По њему се зову Мркоњић Град, Медаља Петра Мркоњића, Улица краља Петра I у Смедереву, Споменик Краљу Петру I Карађорђевићу, Купатило краљ Петар I, Петрова кућа, Кућа краља Петра I Карађорђевића, Трг краља Петра I у Панчеву. Затим школе ОШ „Краљ Петар I“ Ниш, ОШ „Краљ Петар Први” Београд, ОШ „Краљ Петар I Ослободилац” Крива Феја, Средња школа “Краљ Петар I” у Тополи[11]
- Уочи нове 1973. године Татомир Будисављевић био је гост на Брионима, на позив Јованке Будисављевић Броз. Тито је тада испричао да је у току рата замало срео на Крфу кнеза Павла, који је исто тада био на Крфу. Тито је рекао за Павла да су могли бити и пријатељи, имали су исти циљ да сачувају Југославију, само то није Павлу пошло за руком, а њему, Титу, јесте. Позитивно се изразио и о старом краљу Петру и рекао како је то био један фини човек, прави, истински демократа. Прескочио је краља Александра, па је наставио да прича о Петру Другом, рекавши да је то страшно шта су Енглези с тим младим човеком учинили. То је био приватни разговор где Броз говори као човек, а не као политичар који мора да гледа партијску идеологију. [12]
- У Сарајеву је 1940. подигнут велики споменик краљу Петру са намером да буде свечано откривен у пролеће 1941. Избијање рата је спречило ове намере и споменик је по доласку окупатора убрзо срушен.[13]
Породично стаблоУреди
Петар Јовановић | ||||||||||||||||
Карађорђе Петровић | ||||||||||||||||
Марица Живковић | ||||||||||||||||
Александар Карађорђевић | ||||||||||||||||
Никола Јовановић | ||||||||||||||||
Јелена Јовановић | ||||||||||||||||
Босиљка | ||||||||||||||||
Петар I Карађорђевић | ||||||||||||||||
Јаков Ненадовић | ||||||||||||||||
Јеврем Ненадовић | ||||||||||||||||
Неранџа | ||||||||||||||||
Персида Ненадовић | ||||||||||||||||
Младен Миловановић | ||||||||||||||||
Јованка Миловановић | ||||||||||||||||
Босиљка | ||||||||||||||||
ПородицаУреди
СупружникУреди
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Кнегиња Зорка | 23. децембар 1864. | 16. март 1890. |
ДецаУреди
име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
принцеза Јелена | 4. новембар 1884. | 16. октобар 1962. | принц Иван Константинович | |
принцеза Милена | 14/26. април 1886. | 10/22. децембар 1887.[14] | умрла у детињству | |
принц Ђорђе | 27. август 1887. | 17. октобар 1972. | Радмила Радоњић | |
краљ Александар I | 16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. | краљица Марија | |
принц Андрија | 25. фебруар/9. март 1890. | 19/31. март 1890.[14] | умро месец дана по рођењу |
Титуле и признањаУреди
- 11. јул 1844 - 15. јун 1903: Његово Светло Височанство кнез Петар Карађорђевић
- 15. јун 1903 - 1. децембар 1918: Његово Величанство Петар I краљ Србије
- 1. децембар 1918 - 16. август 1921: Његово Величанство Петар I краљ Срба, Хрвата и Словенаца
ПочастиУреди
- 19. август 1911: почасни командант 14-Олоњецког пешадијског пука (Руско царство)
ОдликовањаУреди
Краљ Петар, носилац је бројних домаћих и страних одликовања. Поред наведених одликовања, краљ је носилац свих краљевских ордена у рангу великог мајстора.
Домаћа одликовањаУреди
- Орден Светог кнеза Лазара
- Орден Карађорђеве звезде
- Орден Карађорђеве звезде са мачевима
- Орден Белог орла
- Орден Белог орла са мачевима
- Орден Светог Саве
- Медаља за војничке врлине
- Орден Црвеног крста
Страна одликовањаУреди
- Орден Светог Петра Цетињског (Краљевина Црна Гора)
- Орден Светог Андреја (Руско царство)
- Орден пресвете Благовести (Краљевина Италија)
- Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија)
- Орден круне Италије (Краљевина Италија)
- Орден Меџедије (Отоманска Империја)
- Орден османлије (Отоманска Империја)
- Медаља француско-пруског рата 1870-1871 (Република Француска)
НаслеђеУреди
Градови који су названи по краљу ПетруУреди
- Мркоњић Град — (раније Варцар Вакуф) од 1924.
- Петровград — данашњи Зрењанин (од 1935. до 1946)
- Петровац на Мору — раније Кастел Ластва
Филмови и серијеУреди
Лик краља Петра се појављује у многим филмовима и серијама. У серији "Крај династије Обреновић" (1995), тумачио га је Драгослав Илић. Краљев лик је тумачио и у документарно-играном филму "Где цвета лимун жут" из 2006. године.
У серији Ђорђа Кадијевића "Последња аудијенција" из 2008. године, краља Петра је тумачио глумац Танасије Узуновић.
Током 2018. године, снимљен је филм "Краљ Петар I", а наредне године је на Радио телевизији Србије емитована серија "Краљ Петар I". Насловну улогу је играо глумац Лазар Ристовски.
СпоменициУреди
ГалеријаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ "Политика", Београд 1922. године
- ^ Печат кнеза Петра Карађорђевића, Историјски музеј Србије
- ^ Како је Карађорђев унук бранио Француску („Политика”, 14. март 2019)
- ^ Из прокламације краља Петра Карађорђевића о присаједињењу нових области („Политикин Забавник“, број 3053, 2010. године)
- ^ Стојан Ђорђевић, Ратна, мемоарска и дневничка проза, стр. 13, 14 Моје успомене, Живојин Мишић
- ^ Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, Књига друга, стр.418,419
- ^ ВУКИЋЕВИЋ М., Миленко (2003). Краљ Петар. Београд: Свет књиге. стр. 91;97;116. ISBN 86-7396-058-4.
- ^ Mitrović 2007, стр. 24.
- ^ „Osam kraljevskih banja u Srbiji”. Blic Žena. Приступљено 7. 9. 2013.
- ^ Ауто из доба краља Петра („Вечерње новости“, 29. новембар 2014)
- ^ „https://srednjaskola-topola.edu.rs/” (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28. Спољашња веза у
|title=
(помоћ) - ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 170. Прометеј.
- ^ Како је споменик краљу Петру у Сарајеву замењен орлом („Политика”, 12. фебруар 2020)
- ^ а б Цетињски вјесник, Једна тужна свечаност, број 22. Цетиње. 1912.
ЛитератураУреди
- Живојиновић, Драгољуб Р. (1990). Краљ Петар I Карађорђевић (1—3). БИГЗ. стр. 1266.
- Бабац, Душан М. (2019). Петар I Краљ ослободилац. Евро бук.
- Батаковић, Душан Т., ур. (2000). Нова историја српског народа (1. изд.). Београд: Наш дом.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
Спољашње везеУреди
- Како је Карађорђев унук бранио Француску (Политика, Бранко Богдановић, 14. март 2019.)
- Краљ Петар је волео шах (Политика, Доброслав Д. Ружић, 25. март 2019.)
- Арчибалд Рајс о краљу Петру I Карађорђевићу из књиге Арчибалда Рајса Шта сам видео и проживео у великим данима
- Историјска библиотека: Утемељење култа Петра I Карађорђевића
- Сахрана Петра I 1921. (језик: енглески)
- Званична презентација престолонаследника Александра
- 100 година од ступања краља Петра на престо, 1903-2003
- Опленац - маузолеј породице Карађорђевић
- „Крунисање краља Петра I Карађорђевића у Београду 1904 и други снимци.“
- „Краљ Петар I открива споменик Вожду Карађорђу на Калемегдану 24. августа 1913.“
- Краљ је хтео да умре у Тополи
- Откривен непознати портрет краља Петра („Политика“, 24. мај 2011)
- Краљ подигао споменик Макрени Спасојевић из Словца („Прес“, 19. јун 2011)
- Краљ Петар и Француска („Политика“, 19. децембар 2011)
- Прича о легенди - ко је заиста био краљ Чика Пера („Блиц“, 30. новембар 2014)
- Трибина „Краљ Петар Први Карађорђевић Ослободилац”
- Трибина „Краљ Петар Други Карађорђевић у емиграцији“
Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.
Претходник: Кнез Александар Карађорђевић |
Карађорђевићи |
Наследник: Краљ Александар I Карађорђевић |