Википедија

Петар I Карађорђевић

Краљ Србије (1903.—1918.) и Краљевства СХС (1918.—1921.)
За филм, погледајте Краљ Петар Први (филм).
За друге употребе, погледајте Петар Карађорђевић.

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар I Карађорђевић
PetarI-Karadjordjevic.jpg
Краљ Петар I у униформи војводе Краљевине Србије
Датум рођења(1844-07-11)11. јул 1844.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти16. август 1921.(1921-08-16) (77 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина СХС
ГробЦрква Светог Ђорђа на Опленцу
ДинастијаКарађорђевићи
ОтацАлександар Карађорђевић
МајкаПерсида Карађорђевић
СупружникЗорка Карађорђевић
ПотомствоАлександар I Карађорђевић, Јелена Карађорђевић, Ђорђе Карађорђевић
краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Период1. децембар 1918. — 16. август 1921.
Претходникфункција успостављена
НаследникАлександар I Карађорђевић
краљ Србије
Период15. јун 1903. — 1. децембар 1918.
ПретходникАлександар Обреновић
Наследникфункција укинута
ПотписPetar I Karadjordjevic signature.png
Royal Monogram of King Peter I of Yugoslavia.svg

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

БиографијаУреди

МладостУреди

Рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Његов први васпитач био је Чех, др Вилем Габлер, током 1852-1854. године.[1] Основну школу и Гимназију београдску је завршио у Београду.

Пошто је Светоандрејска скупштина 1858. године, збацила са престола кнеза Александра, он је напустио Србију. Млади Петар је даље школовање наставио у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену Војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи текст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

Политички животУреди

 
1875. Краљ Петар I је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић.
 
Печат кнеза Петра Карађорђевића[2]
 
Кнез Петар у емиграцији на Цетињу.

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870.[3] Године 1875, радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић да не би био откривен од стране Обреновића. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

 
Спомен-обележје краљу Петру у Орлеану, где се борио током Француско-пруског рата 1870/71.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке и са Алексом Жујовићем, такође виђеним чланом Радикалне странке са којим је друговао и у избеглиштву у западној Србији и Босни и тако је створено  пријатељство за сва времена.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901, настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Краљ СрбијеУреди

 
Крунисање 21. септембра 1904.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Балкански ратовиУреди

„Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основу закључених међународних уговора ваше земље Краљевини Србији... Све старање моје биће управљено да сви ви без разлике у вери и порекла будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам јемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња...[4]

Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније и њиховим припајањем Србији. Потписао је и објавио Прокламацију о присаједињењу 1913. 6. октобра 1912. Краљ Петар је потписао наређење о почетку ратних операција у кафани Европа, коју му је на потпис по наређењу Радомира Путника донео Живојин Мишић.[5] Током Кумановске битке краљ Петар I Карађорђевић налазио се у Врању, одакле је пратио ратне операције. Он је такође обилазио болнице са рањеницима, Врховну команду, положаје трупа у близини. [6]

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало.[тражи се извор]

 
Краљ Петар улази у Скопље 1912-те

Први светски ратУреди

Црна рука је представљала срж војничке опозиције цивилној влади. Скривајући се иза војске или опозиције, црнорукци су приморали краља Петра I да распусти владу Николе Пашића, иако је Народна радикална странка имала већину у Народној скупштини. Тек након руске интервенције и можда уз помоћ француског капитала, криза је решена у Пашићеву корист, а краљ Петар је био приморан да се повуче, наводно због болести, и 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.[7] Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт.[8] После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

  • Крунисање.

  • Крунисање.

  • Краљ Петар на бојишту

  • Краљ Петар I са брадом.

  • Краљ Петар I на дан када је обријао браду у знак радости по ослобођењу отаџбине

  • Биста Рудолфа Валдеца.

  • Биста Душана Јовановића Ђукина.

  • Пастел М. Борисављевића.

Краљ Срба, Хрвата и СловенацаУреди

Смрт и сахранаУреди

 
Гроб Петра I Карађорђевића

Преминуо је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је 22. августа у својој задужбини на Опленцу.

После смрти, у знак трајне успомене и захвалности краљу Петру, Народна скупштина једногласно је усвојила резолуцију да се краљу Петру да назив Петар Велики Ослободилац.

ЗанимљивостиУреди

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марица Живковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Никола Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јелена Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар I Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

СупружникУреди

име слика датум рођења датум смрти
Кнегиња Зорка   23. децембар 1864. 16. март 1890.

ДецаУреди

 
Кнежевић Александар, Кнегиња Јелена и Кнежевић Ђорђе, Деца Кнеза Петра и Кнегиње Љубице − Зорке Карађорђевић, Женева 1894.
име слика датум рођења датум смрти супружник
принцеза Јелена   4. новембар 1884. 16. октобар 1962. принц Иван Константинович
принцеза Милена 14/26. април 1886. 10/22. децембар 1887.[12] умрла у детињству
принц Ђорђе   27. август 1887. 17. октобар 1972. Радмила Радоњић
краљ Александар I   16. децембар 1888. 9. октобар 1934. краљица Марија
принц Андрија 25. фебруар/9. март 1890. 19/31. март 1890.[12] умро месец дана по рођењу

Титуле и признањаУреди

  • 11. јул 1844 - 15. јун 1903: Његово Светло Височанство кнез Петар Карађорђевић
  • 15. јун 1903 - 1. децембар 1918: Његово Величанство Петар I краљ Србије
  • 1. децембар 1918 - 16. август 1921: Његово Величанство Петар I краљ Срба, Хрвата и Словенаца

ПочастиУреди

ОдлиҝовањаУреди

Краљ Петар, носилац је бројних домаћих и страних одликовања. Поред наведених одликовања, краљ је носилац свих краљевских ордена у рангу великог мајстора.

Домаћа одликовањаУреди

Страна одликовањаУреди

НаслеђеУреди

Градови који су названи по краљу ПетруУреди

Филмови и серијеУреди

Лик краља Петра се појављује у многим филмовима и серијама. У серији "Крај династије Обреновић" (1995), тумачио га је Драгослав Илић. Краљев лик је тумачио и у документарно-играном филму "Где цвета лимун жут" из 2006. године.

У серији Ђорђа Кадијевића "Последња аудијенција" из 2008. године, краља Петра је тумачио глумац Танасије Узуновић.

Током 2018. године, снимљен је филм "Краљ Петар I", а наредне године је на Радио телевизији Србије емитована серија "Краљ Петар I". Насловну улогу је играо глумац Лазар Ристовски.

СпоменициУреди

ГалеријаУреди

  • Максим Ј. Баћовић (1848–1876), војвода бањански (из Књажевине Црне Горе: 1852–1910) и књаз Петар A. Карађорђевић (1844–1921).

  • Српски књаз Петар А. Карађорђевић (1844–1921), односно Петар Мркоњић у време док је био један од вођа српског устанка у Босанској Крајини 1875. године.

  • Књаз Петар А. Карађорђевић (1844–1921) у време док је (под именом Петар Мркоњић) помагао (1876) српским устаницима у Херцеговини, у борби против Османске Турске (1299–1923).

  • Долазак српског књаза Петара А. Карађорђевића (1844–1921) на власт 1903. године.

  • Спомен биста у Спомен комплексу на Текеришу

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", Београд 1922. године
  2. ^ Печат кнеза Петра Карађорђевића, Историјски музеј Србије
  3. ^ Како је Карађорђев унук бранио Француску („Политика”, 14. март 2019)
  4. ^ Из прокламације краља Петра Карађорђевића о присаједињењу нових области („Политикин Забавник“, број 3053, 2010. године)
  5. ^ Стојан Ђорђевић, Ратна, мемоарска и дневничка проза, стр. 13, 14 Моје успомене, Живојин Мишић
  6. ^ Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, Књига друга, стр.418,419
  7. ^ Mitrović 2007, стр. 24.
  8. ^ „Osam kraljevskih banja u Srbiji”. Blic Žena. Приступљено 7. 9. 2013. 
  9. ^ Ауто из доба краља Петра („Вечерње новости“, 29. новембар 2014)
  10. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 170. Прометеј. 
  11. ^ Како је споменик краљу Петру у Сарајеву замењен орлом („Политика”, 12. фебруар 2020)
  12. ↑ 12,0 12,1 Цетињски вјесник, Једна тужна свечаност, број 22. Цетиње. 1912. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.

Претходник:
Кнез Александар Карађорђевић
 Карађорђевићи
Наследник:
Краљ Александар I Карађорђевић


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_I_Карађорђевић&oldid=23399107”