Петар I Карађорђевић

За другу употребу, погледајте чланак Петар Карађорђевић.

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар I Карађорђевић
Краљ Петар I у униформи војводе Краљевине Србије
Датум рођења	(1844-07-11)11. јул 1844.
Место рођења	Београд Кнежевина Србија
Датум смрти	16. август 1921.(1921-08-16) (77 год.)
Место смрти	Београд Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Гроб	Црква Светог Ђорђа на Опленцу
Династија	Карађорђевићи
Отац	Александар Карађорђевић
Мајка	Персида Карађорђевић
Супружник	Зорка Карађорђевић
Потомство	Александар I Карађорђевић, Јелена Карађорђевић, Ђорђе Карађорђевић
краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Период	1. децембар 1918. — 16. август 1921.
Претходник	функција успостављена
Наследник	Александар I Карађорђевић
краљ Србије
Период	15. јун 1903. — 1. децембар 1918.
Претходник	Александар Обреновић
Наследник	функција укинута

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Садржај

БиографијаУреди

МладостУреди

Рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Његов први васпитач био је Чех, др Вилем Габлер, током 1852-1854. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену Војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи^текст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

Политички животУреди

1875. Краљ Петар I је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић.

Печат кнеза Петра Карађорђевића

Кнез Петар у емиграцији на Цетињу.

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Краљ СрбијеУреди

Крунисање 21. септембра 1904.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Балкански ратовиУреди

„Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основу закључених међународних уговора ваше земље Краљевини Србији... Све старање моје биће управљено да сви ви без разлике у вери и порекла будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам јемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња...

Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији. Потписао је и објавио Прокламацију о присаједињењу 1913.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало.

Први светски ратУреди

Црна рука је представљала срж војничке опозиције цивилној влади. Скривајући се иза војске или опозиције, црнорукци су приморали краља Петра I да распусти владу Николе Пашића, иако је Народна радикална странка имала већину у Народној скупштини. Тек након руске интервенције и можда уз помоћ француског капитала, криза је решена у Пашићеву корист, а краљ Петар је био приморан да се повуче, наводно због болести, и 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт. После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

• 

  Краљ Петар I са брадом.

• 

  Краљ Петар I на дан када је обријао браду у знак радости по ослобођењу отаџбине

Краљ Срба, Хрвата и СловенацаУреди

Смрт и сахранаУреди

Гроб Петра I Карађорђевића

Преминуо је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је 22. августа у својој задужбини на Опленцу.

После смрти, у знак трајне успомене и захвалности Краљу Петру, Народна скупштина једногласно је усвојила резолуцију да се Краљу Петру да назив Петар Велики Ослободилац.

ЗанимљивостиУреди

• Сачуван је аутомобил из времена његовог управљања државом.
• Приликом његовог крунисања снимљен је филм.
• По њему се зову Мркоњић Град, Медаља Петра Мркоњића, Улица краља Петра I у Смедереву, Споменик Краљу Петру I Карађорђевићу, Купатило краљ Петар I, Петрова кућа, Кућа краља Петра I Карађорђевића.

Породично стаблоУреди

Петар Јовановић

Карађорђе Петровић

Марица Живковић

Александар Карађорђевић

Никола Јовановић

Јелена Јовановић

Босиљка

Петар I Карађорђевић

Јаков Ненадовић

Јеврем Ненадовић

Неранџа

Персида Ненадовић

Младен Миловановић

Јованка Миловановић

Босиљка

ПородицаУреди

СупружникУреди

име	слика	датум рођења	датум смрти
Кнегиња Зорка		23. децембар 1864.	16. март 1890.

ДецаУреди

Кнежевић Александар, Кнегиња Јелена и Кнежевић Ђорђе, Деца Кнеза Петра и Кнегиње Љубице − Зорке Карађорђевић, Женева 1894.

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
принцеза Јелена		4. новембар 1884.	16. октобар 1962.	принц Иван Константинович
принцеза Милена		14/26. април 1886.	10/22. децембар 1887.	умрла у детињству
принц Ђорђе		27. август 1887.	17. октобар 1972.	Радмила Радоњић
краљ Александар I		16. децембар 1888.	9. октобар 1934.	краљица Марија
принц Андрија		25. фебруар/9. март 1890.	19/31. март 1890.	умро месец дана по рођењу

Титуле и признањаУреди

• 11.јул 1844-15.јун 1903: Његово Светло Височанство кнез Петар Карађорђевић
• 15. јун 1903-1. децембар 1918: Његово Величанство Петар I краљ Србије
• 1. децембар 1918-16. август 1921: Његово Величанство Петар I краљ Срба, Хрвата и Словенаца

ПочастиУреди

• 19.август 1911: почасни командант 14-Олоњецког пешадијског пука (Руско царство)

ОдлиҝовањаУреди

Краљ Петар, носилац је бројних домаћих и страних одликовања. Поред наведених одликовања, краљ је носилац свих краљевских ордена у рангу великог мајстора.

Домаћа одликовањаУреди

• Орден Светог кнеза Лазара
• Орден Карађорђеве звезде
• Орден Карађорђеве звезде са мачевима
• Орден Белог орла
• Орден Белог орла са мачевима
• Орден Светог Саве
• Медаља за војничке врлине
• Орден Црвеног крста

Страна одликовањаУреди

• Орден Светог Петра Цетињског (Краљевина Црна Гора)
• Орден Светог Андреја (Руско царство)
• Орден пресвете Благовести (Краљевина Италија)
• Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија)
• Орден круне Италије (Краљевина Италија)
• Орден Меџедије (Отоманска Империја)
• Орден османлије (Отоманска Империја)
• Медаља француско-пруског рата 1870-1871 (Република Француска)

Градови који су названи по краљу ПетруУреди

• Мркоњић Град — (раније Варцар Вакуф) од 1924.
• Петровград — данашњи Зрењанин (од 1935. до 1946)
• Петровац на Мору — раније Кастел Ластва

ГалеријаУреди

• 

  Максим Ј. Баћовић (1848-1876), војвода бањански (из Књажевине Црне Горе: 1852-1910) и књаз Петар A. Карађорђевић (1844-1921).

• 

  Српски књаз Петар А. Карађорђевић (1844-1921), односно Петар Мркоњић у време док је био један од вођа српског устанка у Босанској Крајини 1875. године.

• 

  Књаз Петар А. Карађорђевић (1844 -1921) у време док је (под именом Петар Мркоњић) помагао (1876) српским устаницима у Херцеговини, у борби против Османске Турске (1299-1923).

• 

  Долазак српског књаза Петара А. Карађорђевића (1844-1921) на власт 1903 године.

• 

  Спомен биста у Спомен комплексу на Текеришу

ЛитератураУреди

• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године. Лесковац: Народни музеј. 
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit. 
• Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, књ. 1-3, БИГЗ, Београд 1988—1992.
• Душан Т. Батаковић (ур.), Нова историја српског народа, Наш Дом, Београд 2002.
• Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ. 

Спољашње везеУреди

• Арчибалд Рајс о Краљу Петру I Карађорђевићу из књиге Арчибалда Рајса Шта сам видео и проживео у великим данима
• Историјска библиотека: Утемељење култа Петра I Карађорђевића
• Сахрана Петра I 1921. (на језику: енглески)
• Званична презентација престолонаследника Александра
• 100 година од ступања краља Петра на престо, 1903-2003
• Опленац - маузолеј породице Карађорђевић
• „Крунисање Краља Петра I Карађорђевића у Београду 1904 и други снимци.“
• „Краљ Петар I открива споменик Вожду Карађорђу на Калемегдану 24. августа 1913.“
• Краљ је хтео да умре у Тополи
• Откривен непознати портрет краља Петра („Политика“, 24. мај 2011)
• Краљ подигао споменик Макрени Спасојевић из Словца („Прес“, 19. јун 2011)
• Краљ Петар и Француска („Политика“, 19. децембар 2011)
• Прича о легенди - ко је заиста био краљ Чика Пера („Блиц“, 30. новембар 2014)

---

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.

Претходник: Кнез Александар Карађорђевић

Карађорђевићи

Наследник: Краљ Александар I Карађорђевић