Петар I Карађорђевић
Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.
| Петар I Карађорђевић | |
|---|---|
 Краљ Петар I у униформи војводе Краљевине Србије | |
| Датум рођења | 11. јул 1844. |
| Место рођења |
Београд Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 16. август 1921. (77 год.) |
| Место смрти |
Београд Краљевина СХС |
| Гроб | Црква Светог Ђорђа на Опленцу |
| Династија | Карађорђевићи |
| Отац | Александар Карађорђевић |
| Мајка | Персида Карађорђевић |
| Супружник | Зорка Карађорђевић |
| Потомство | Александар I Карађорђевић, Јелена Карађорђевић, Ђорђе Карађорђевић |
| краљ Срба, Хрвата и Словенаца | |
| Период | 1. децембар 1918. — 16. август 1921. |
| Претходник | функција успостављена |
| Наследник | Александар I Карађорђевић |
| краљ Србије | |
| Период | 15. јун 1903. — 1. децембар 1918. |
| Претходник | Александар Обреновић |
| Наследник | функција укинута |
 | |
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).
Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.
Садржај
БиографијаУреди
МладостУреди
Рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Његов први васпитач био је Чех, др Вилем Габлер, током 1852-1854. године.[1] Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену Војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи
текст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Политички животУреди
.png)
После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.
Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.
Краљ СрбијеУреди
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.
Балкански ратовиУреди
„Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основу закључених међународних уговора ваше земље Краљевини Србији... Све старање моје биће управљено да сви ви без разлике у вери и порекла будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам јемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња...[3]
Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније и њиховим припајањем Србији. Потписао је и објавио Прокламацију о присаједињењу 1913.
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало.[тражи се извор]
Први светски ратУреди
Црна рука је представљала срж војничке опозиције цивилној влади. Скривајући се иза војске или опозиције, црнорукци су приморали краља Петра I да распусти владу Николе Пашића, иако је Народна радикална странка имала већину у Народној скупштини. Тек након руске интервенције и можда уз помоћ француског капитала, криза је решена у Пашићеву корист, а краљ Петар је био приморан да се повуче, наводно због болести, и 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.[4] Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт.[5] После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљ Петар I са брадом.
Краљ Петар I на дан када је обријао браду у знак радости по ослобођењу отаџбине
Краљ Срба, Хрвата и СловенацаУреди
Смрт и сахранаУреди
Преминуо је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је 22. августа у својој задужбини на Опленцу.
После смрти, у знак трајне успомене и захвалности краљу Петру, Народна скупштина једногласно је усвојила резолуцију да се краљу Петру да назив Петар Велики Ослободилац.
ЗанимљивостиУреди
- Сачуван је аутомобил из времена његовог управљања државом.[6]
- Приликом његовог крунисања снимљен је филм.
- По њему се зову Мркоњић Град, Медаља Петра Мркоњића, Улица краља Петра I у Смедереву, Споменик Краљу Петру I Карађорђевићу, Купатило краљ Петар I, Петрова кућа, Кућа краља Петра I Карађорђевића.
- Снимљено је више филмова о њему. Неки од њих су: Где цвета лимун жут (2006), Краљ Петар Први у славу Србије (2018).
Породично стаблоУреди
| Петар Јовановић | ||||||||||||||||
| Карађорђе Петровић | ||||||||||||||||
| Марица Живковић | ||||||||||||||||
| Александар Карађорђевић | ||||||||||||||||
| Никола Јовановић | ||||||||||||||||
| Јелена Јовановић | ||||||||||||||||
| Босиљка | ||||||||||||||||
| Петар I Карађорђевић | ||||||||||||||||
| Јаков Ненадовић | ||||||||||||||||
| Јеврем Ненадовић | ||||||||||||||||
| Неранџа | ||||||||||||||||
| Персида Ненадовић | ||||||||||||||||
| Младен Миловановић | ||||||||||||||||
| Јованка Миловановић | ||||||||||||||||
| Босиљка | ||||||||||||||||
ПородицаУреди
СупружникУреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Кнегиња Зорка |  |
23. децембар 1864. | 16. март 1890. |
ДецаУреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| принцеза Јелена |  |
4. новембар 1884. | 16. октобар 1962. | принц Иван Константинович |
| принцеза Милена | 14/26. април 1886. | 10/22. децембар 1887.[7] | умрла у детињству | |
| принц Ђорђе |  |
27. август 1887. | 17. октобар 1972. | Радмила Радоњић |
| краљ Александар I |  |
16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. | краљица Марија |
| принц Андрија | 25. фебруар/9. март 1890. | 19/31. март 1890.[7] | умро месец дана по рођењу |
Титуле и признањаУреди
- 11.јул 1844-15.јун 1903: Његово Светло Височанство кнез Петар Карађорђевић
- 15. јун 1903-1. децембар 1918: Његово Величанство Петар I краљ Србије
- 1. децембар 1918-16. август 1921: Његово Величанство Петар I краљ Срба, Хрвата и Словенаца
ПочастиУреди
- 19.август 1911: почасни командант 14-Олоњецког пешадијског пука (Руско царство)
ОдлиҝовањаУреди
Краљ Петар, носилац је бројних домаћих и страних одликовања. Поред наведених одликовања, краљ је носилац свих краљевских ордена у рангу великог мајстора.
Домаћа одликовањаУреди
- Орден Светог кнеза Лазара
- Орден Карађорђеве звезде
- Орден Карађорђеве звезде са мачевима
Орден Белог орла- Орден Белог орла са мачевима
- Орден Светог Саве
- Медаља за војничке врлине
- Орден Црвеног крста
Страна одликовањаУреди
- Орден Светог Петра Цетињског (Краљевина Црна Гора)
- Орден Светог Андреја (Руско царство)
Орден пресвете Благовести (Краљевина Италија)
Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија)
Орден круне Италије (Краљевина Италија)- Орден Меџедије (Отоманска Империја)
- Орден османлије (Отоманска Империја)
- Медаља француско-пруског рата 1870-1871 (Република Француска)
Градови који су названи по краљу ПетруУреди
- Мркоњић Град — (раније Варцар Вакуф) од 1924.
- Петровград — данашњи Зрењанин (од 1935. до 1946)
- Петровац на Мору — раније Кастел Ластва
ГалеријаУреди
Максим Ј. Баћовић (1848-1876), војвода бањански (из Књажевине Црне Горе: 1852-1910) и књаз Петар A. Карађорђевић (1844-1921).
Српски књаз Петар А. Карађорђевић (1844-1921), односно Петар Мркоњић у време док је био један од вођа српског устанка у Босанској Крајини 1875. године.
Књаз Петар А. Карађорђевић (1844 -1921) у време док је (под именом Петар Мркоњић) помагао (1876) српским устаницима у Херцеговини, у борби против Османске Турске (1299-1923).
Долазак српског књаза Петара А. Карађорђевића (1844-1921) на власт 1903 године.
Спомен биста у Спомен комплексу на Текеришу
_u_srpskoj_crnogorskoj_nosnji_-_1903.jpg)
РеференцеУреди
- ^ "Политика", Београд 1922. године
- ^ Печат кнеза Петра Карађорђевића, Историјски музеј Србије
- ^ Из прокламације краља Петра Карађорђевића о присаједињењу нових области („Политикин Забавник“, број 3053, 2010. године)
- ^ Mitrović 2007, стр. 24.
- ^ „Osam kraljevskih banja u Srbiji”. Blic Žena. Приступљено 7. 9. 2013.
- ^ Ауто из доба краља Петра („Вечерње новости“, 29. новембар 2014)
- ↑ 7,0 7,1 Цетињски вјесник, Једна тужна свечаност, број 22. Цетиње. 1912.
ЛитератураУреди
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, књ. 1-3, БИГЗ, Београд 1988—1992.
- Душан Т. Батаковић (ур.), Нова историја српског народа, Наш Дом, Београд 2002.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
Спољашње везеУреди
- Арчибалд Рајс о краљу Петру I Карађорђевићу из књиге Арчибалда Рајса Шта сам видео и проживео у великим данима
- Историјска библиотека: Утемељење култа Петра I Карађорђевића
- Сахрана Петра I 1921. (на језику: енглески)
- Званична презентација престолонаследника Александра
- 100 година од ступања краља Петра на престо, 1903-2003
- Опленац - маузолеј породице Карађорђевић
- „Крунисање краља Петра I Карађорђевића у Београду 1904 и други снимци.“
- „Краљ Петар I открива споменик Вожду Карађорђу на Калемегдану 24. августа 1913.“
- Краљ је хтео да умре у Тополи
- Откривен непознати портрет краља Петра („Политика“, 24. мај 2011)
- Краљ подигао споменик Макрени Спасојевић из Словца („Прес“, 19. јун 2011)
- Краљ Петар и Француска („Политика“, 19. децембар 2011)
- Прича о легенди - ко је заиста био краљ Чика Пера („Блиц“, 30. новембар 2014)
Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.
| Претходник: Кнез Александар Карађорђевић |
Карађорђевићи |
Наследник: Краљ Александар I Карађорђевић |