Орден Светог Саве (монархија)

орден Краљевине Србије и Краљевине Југославије

Орден Светог Саве био је државни орден у Краљевини Србији (1883—1918) и Краљевини Југославији (1918—1945), а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.

Орден Светог Саве
Орден Светог Саве израђен у брилијантима.jpg
Орден Светог Саве
Додељује Краљевина Србија Краљевина Југославија Coat of arms of the Karadjordjevic dynasty .png
Краљевина Србија
Краљевина Југославија
Краљевски дом Карађорђевића
ТипТракица ордена
Додељује се зазаслуге на пољу културе, народне просвете, науке, јавних служби и Цркве, као и за заслуге према Краљу, држави и нацији, и цивилним и војним лицима.
МотоСве се постиже сопственим трудом
Установљен23. јануар 1883.
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден Белог орла (од 1883 до 1889 г.)
Орден Таковског крста (од 1889 до 1903 г.)
Орден Белог орла (од 1903 до 1930 г.)
Орден Југословенске круне (од 1930 до 1945 г.)

ИсторијаУреди

Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 22. фебруара/5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић донео је указ којим је установљен Орден Светог Саве, истовремено је основан и Орден белог орла. Орден Светог Саве је назван по првом српском архиепископу Светом Сави, из царске и краљевске куће Немањића. На аверсу медаљона налази се икона Светог Саве, окружен овалним прстеном на коме се налази натпис „Све постиже сопственим трудом“[1] на црквенословенском језику. Око медаљона је постављен емајлирани малтешки крст са краковима бело-плаве боје. Између кракова постављени су позлаћени двоглави орлови са круном. На аверсу медаљона су се у време династије Обреновић налазили иницијали краља Милана Првог (М I). После Мајског преврата (1903), Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом Карађорђевић, а краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу указа. У ово доба, на аверсу медаљона су замењени иницијали краља Милана са годином установљена ордена (1883). Орден је био подељен у 5 степени, додељиван је српским и страним држављанима за заслуге на пољу културе, народне просвете, науке, јавних служби и Цркве, као и за заслуге према краљу, држави и нацији, и цивилним и војним лицима.

Орденска трака била је од беле моариране свиле са плавим пругама уз ивице. Ленту ордена су свештена лица носила око врата.[2]

Чувене радионице у Бечу, главном граду Аустроугарске као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Г. А. Сајд су израђивале орденске инсигније све до Првог балканског рата. Од 1912. до 1945. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у главном граду Француске Паризу и Браћа Игенен из Ле Локла у Швајцарској, а оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца посао на изради су, поред ових страних, добијале и две домаће радионице — Сорлини из Вараждина и Гризбах & Кнаус из Загреба. Орденске инсигније израђене после 1912. године се разликују по светлој зеленој боји сакоса уместо првобитне тамноцрвене.[3]

СтепениУреди

Орден Светог Саве има пет степени:

Орден Светог Саве
Велики крст 1. степен Велики официр 2. степен Командир 3. степен Официр 4. степен Кавалир 5. степен
 
 
 
 
 

ОдликованиУреди

Одликовани од 1883. до 1903.Уреди

 
Изглед одликовања

Одликовани од 1903. до 1945.Уреди

 
Повеља о одликовању Краљевским орденом Светог Саве трећег реда г. Јоце Вујића 1928. године. Налази се у Удружењу „Адлигат"
 
Препис: „Његово величанство Александар I, по милости Божјој и вољи народној Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, благоволео је потписати следећи указ на предлог нашег Министарства просвете, одликујемо: г. Јоцу Вујића, великопоседника из Сенте, Краљевским орденом Св. Саве трећим (III) редом.

Одликовани од 2002.Уреди

ЗанимљивостиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 35. 
  2. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 35. 
  3. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 36. 
  4. ^ Политика Online - Зачетник геологије
  5. ^ „Katarina Milovuk”. Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. Архивирано из оригинала на датум 30. 06. 2018. Приступљено 15. 9. 2016. 
  6. ^ Миланковић у делима и слици. стр. 58, Владо Милићевић, Београд, 2005.
  7. ^ „Franjevci biskupi iz BiH – poslije uspostave redovite crkvene hijerarhije”. Svjetlo rijeci (на језику: хрватски). 12. 6. 2018. Приступљено 22. 1. 2021. 
  8. ^ Биографија Драже Михаиловића (језик: српски), Приступљено 17. 4. 2013.
  9. ^ Святослав Рерих Николай Рерих — гражданин мира (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  10. ^ SS-Personalakte Weizsäcker, Berlin Document Center und Rangliste der Kaiserlich Deutschen Marine für das Jahr 1916
  11. ^ Димитријевић, Милица. „Прва ретроспектива Влаха Буковца у Србији”. Politika Online. Приступљено 2021-01-01. 
  12. ^ Нишко позориште 1887—1944, Синиша Јанић и Боривоје С. Стојковић, Часопис Театрон, број 30/1/2, Београд 1987
  13. ^ Удружење Краљевина Србија одликовано Краљевским орденом Светог Саве другог степена
  14. ^ Курир, Ј. Јовановић, 31. октобар 2006., Приступљено 17. 4. 2013.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди