Јосиф Михаиловић

Јосиф Михаиловић (Тресонче, 15. април 1887Скопље, 11. март 1941) био је архитекта, интелектуалац, дипломата, национални радник, градоначелник Скопља[1] од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године. Најзаслужнији је за трансформацију Скопља из оријенталног, турског града у модеран, европски град[2][3]

Јосиф Михаиловић
Josif-Mihajlovic.jpg
Јосиф Михаиловић
Датум рођења(1887-04-15)15. април 1887.
Место рођењаТресонче
 Османско царство
Датум смрти11. март 1941.(1941-03-11) (53 год.)
Место смртиСкопље
 Краљевина Југославија

БиографијаУреди

Јосиф Михаиловић је по пореклу Мијак. Рођен је у мијачком селу Тресонче. Отац му је дунђер (градитељ) Михаило Ђорђевић, из фамилије Јуруковски[4]. Мајка Јосифа Михаиловића је Христина, унука мијачког главатара Ђурчина Кокала из села Лазаропоље.

Основну школу је завршио у Скопској Црној Гори, ниже разреде гимназије у Скопљу, а више у Српској Гимназији у Солуну. 1910. дипломирао је на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. 1911. одлази на једногодишње студијско путовање у северну Италију, где проучава Романску и Ренесансну архитектуру.

Током студија у Београду учествује у раду друштва Српска Браћа које је основао Голуб Јанић[5]

Пре почетка Првог балканског рата ступа у чету Доксима Михаиловића у оквиру Добровољашког одреда под командом Војводе Вука. Тешко је рањен у врат и главу првог дана Кумановске битке 23. Октобра 1912, на вису Сртевица.[6]

Са почетком Првог светског рата ступа као добровољац у Српску војску, где је додељен инжењерском одељењу Врховне команде. 1915. се повлачи са српском војском преко Албаније на Крф.

Одлуком Владе Краљевине Србије, са Крфа одлази у Сједињене Америчке Државе, са задатком да прикупља помоћ и добровољце пореклом из новоослобођених крајева Јужне Србије. У Америци стиче Југословенска и Републиканска убеђења, и у њој остаје све до 1922. године.

По повратку из Америке постаје један од оснивача грађевинског друштва Феникс, са којим учествује у изградњи пруге Београд−Ужице. Период 1926—1928 године, проводи у Енглеској, где завршава докторске студије на тему Вртних Градова.

Године 1929., Краљ Александар I Карађорђевић га поставља за градоначелника Скопља, са задатком га претвори у град достојан бивше престонице Цара Душана[5].

Функцију Градоначелника обавља до 1936 године, када је смењен, као противник Милана Стојадиновића. Разлог сукоба је покретање изградње хидроелектране Треска, у власништву града Скопља, од стране Јосифа Михаиловића, и одбијање понуде за снабдевање струјом кроз концесију компанији у којој је пословне интересе имао Милан Стојадиновић.

Године 1938. се враћа на место градоначелника Скопља, и на тој позицији остаје до своје смрти 1941. године.

У погребној поворци током сахране Јосифа Михаиловића учествује преко 10 000 грађана Скопља.На погребу је чинодејствовао Митрополит Скопски г. Јосиф, са 30 свештеника. Радио Скопље је преносило сахрану уживо, а радио Београд је претходне вечери емитовало специјалну емисију о Јосифу Михаиловићу, у којој је гостовао Јеврем Томић, градоначелник Београда[7].

ПородицаУреди

Јосиф Михаиловић се оженио Вукосавом Михаиловић, рођеном Смиљанић, професорком клавира 1936 године. Имао је две ћерке, Мирјану Михајловић−Ристивојевић (1938−2007), редовног професора Архитектонског Факултета Универзитета у Београду, и Светлану Михаиловић (1941−1945)

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", Београд 1929. године
  2. ^ Јовановић, Владан. „Природни ресурси и њихова експлоатација – пример Вардарске бановине”. 
  3. ^ „Заборавили на творца модерног Скопља Јосифа Михајловића”. 
  4. ^ „Семејства и лози на градители од Тресонче”. Архивирано из оригинала на датум 03. 01. 2020. Приступљено 07. 04. 2020. 
  5. 5,0 5,1 "Кратка Биографија Јосифа Михаиловића", Драгаш Денковић Београд 1965. године
  6. ^ "У чети Војводе Вука", Јосиф Михаиловић, Скопље 1932. године
  7. ^ "Време 14 март 1941. године