Сава Бабић (Палић, 27. јануар 1934Београд, 24. новембар 2012) био је писац, песник, преводилац и професор.[1]

Сава Бабић
Sava Babić.jpg
Датум рођења(1934-01-27)27. јануар 1934.
Место рођењаПалић
 Краљевина Југославија
Датум смрти24. новембар 2012.(2012-11-24) (78 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Сава Бабић долаѕи у Београд 1993. године прелази на Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-95 школске године.[2].

Превео је на српски језик дела мађарских писаца у које спадају Шандор Петефи, Иштван Еркењ, Миклош Хубај, Ђула Иљеш, Тибор Дери, Ђула Круди, Иштван Ерши, Шандор Вереш, Адам Бодор, Лајош Сабо, Ото Толнај, Петер Естерхази, Бела Хамваш, Имре Мадач и Шандор Марај.

ДелаУреди

  • На длану, Освит, Суботица, 1971.
  • Неуспео покушај да се тарабе оборе, Стражилово, Нови Сад, 1978.
  • У сенци књиге, Стражилово, Нови Сад, 1981.
  • Како смо преводили Петефија, Матица српска, Нови Сад, 1985.
  • Разабрати у плетиву, Нови Сад, 1986.
  • Превесеји, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад, 1989.
  • Љубавни јади младог филозофа Ђерда Лукача, Творачка радионица, Београд, 1990.
  • Пет више пет, Дневник, Нови Сад, 1990.
  • Мађарска цивилизација, Центар за геопоетику, Београд, 1996.
  • Бокорје Данила Киша, Уметничка радионица, Кањижа, 1998.
  • Границе ишћезавају, зар не?, Слободан Машић, Београд, 1999.
  • Hamvas hárs, Művészetek háza, Veszprém, 1999.
  • Милорад Павић мора причати приче, Београд, 1999.

РеференцеУреди

  1. ^ „Sava Babić, pisac i prevodilac”. SubKultura. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2019. Приступљено 19. 1. 2019. 
  2. ^ Бабић, Сава. Милорад Павић мора причати приче. Београд : Тардис, 2010. стр. 218. ISBN 978-86-6099-019-0. 

Спољашње везеУреди