Сава Бабић

српски књижевник, преводилац и професор

Сава Бабић (Палић, 27. јануар 1934Београд, 24. новембар 2012) био је српски писац, песник, преводилац и професор.[1][2]

Сава Бабић
Лични подаци
Датум рођења(1934-01-27)27. јануар 1934.
Место рођењаПалић, Краљевина Југославија
Датум смрти24. новембар 2012.(2012-11-24) (78 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Сава Бабић долази у Београд 1993. године прелази на Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-95 школске године.[3]

Превео је на српски језик дела мађарских писаца у које спадају Шандор Петефи, Иштван Еркењ, Миклош Хубај, Ђула Иљеш, Тибор Дери, Ђула Круди, Иштван Ерши, Шандор Вереш, Адам Бодор, Лајош Сабо, Ото Толнај, Петер Естерхази, Бела Хамваш, Имре Мадач и Шандор Марај.

Награде

уреди

Дела

уреди

Дела Саве Бабића:[4]

  • На длану, Освит, Суботица, 1971.
  • Неуспео покушај да се тарабе оборе, Стражилово, Нови Сад, 1978.
  • У сенци књиге, Стражилово, Нови Сад, 1981.
  • Како смо преводили Петефија, Матица српска, Нови Сад, 1985.
  • Разабрати у плетиву, Нови Сад, 1986.
  • Превесеји, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад, 1989.
  • Љубавни јади младог филозофа Ђерда Лукача, Творачка радионица, Београд, 1990.
  • Пет више пет, Дневник, Нови Сад, 1990.
  • Мађарска цивилизација, Центар за геопоетику, Београд, 1996.
  • Бокорје Данила Киша, Уметничка радионица, Кањижа, 1998.
  • Границе ишћезавају, зар не?, Слободан Машић, Београд, 1999.
  • Hamvas hárs, Művészetek háza, Veszprém, 1999.
  • Милорад Павић мора причати приче, Београд, 1999.

Референце

уреди
  1. ^ „Sava Babić, pisac i prevodilac”. SubKultura. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 34. 
  3. ^ Бабић, Сава. Милорад Павић мора причати приче. Београд : Тардис, 2010. стр. 218. ISBN 978-86-6099-019-0. 
  4. ^ „Odlazak Save Babića”. danas.rs. Приступљено 17. 1. 2022. 

Спољашње везе

уреди