Отворите главни мени

Палић (мађ. Palics) је градско насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, излетиште и лечилиште, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1972, па се данас може ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Палић
Palic24.jpg
Водоторањ
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Раст 7771
 — густина112*/км2
Географске карактеристике
Координате46°06′19″ СГШ; 19°46′01″ ИГД / 46.105333° СГШ; 19.767° ИГД / 46.105333; 19.767Координате: 46°06′19″ СГШ; 19°46′01″ ИГД / 46.105333° СГШ; 19.767° ИГД / 46.105333; 19.767
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина99 м
Површина103,0* км2
Палић на мапи Србије
Палић
Палић
Остали подаци
Поштански број24413
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Према попису из 2011. било је 7.771 становника.

Садржај

Географске одликеУреди

У непосредној близини насеља, налази се заштићено подручје Парк природе Палић. Западни део Палићког језера додирује јужно предграђе Суботице, познато по имену Сенћанска капија. Језеро је дубине до 2 метра и због великог броја алги изразито зелене боје. Настало на граници леса и песка, ово слатинасто језеро је добило своје име по пустари Палиј. Из језера је у 18. веку вађена сода, јер је језеро некад било слано, па се зато верује да је Палић остатак Панонског мора. По легенди, ту је пастир Павле напајао стоку.

Језерско блато је лековито, па је 1845. године изграђено купатило и Палић је постао (1852) заслугом градоначелника Кујунџића[1] и бања. Место је крајем 19. века представљало спортски центар Мађарске; ту су постојали атлетско и бициклистичко игралиште. Било је то дело проф. Људевита Вермеша. Половином 19. века, на северној обали је засађен прелеп парк, изграђени су хотели, и ту су још тада имућни Суботичани градили летњиковце.

Истовремено са завршетком градње Градске куће у Суботици 15. септембра 1912. године, отворено је новоизграђено купалиште са објектима по којима се Палић и данас препознаје — водоторањ, Велика тераса и женски и мушки штранд. Водоторањ је рађен у тзв. секељском стилу.[2] Поред "љубавног моста", ту су од 19. века "љубавна алеја" и "љубавни парк".

Хемијска индустрија „Зорка“ је своје отпадне воде изливала у Палић годинама, што је довело до помора рибе и потпуног загађења језера. 1970их језеро је исушено, однет загађени муљ и поново напуњено. Изливање отпадних вода из „Зорке“ је овога пута ишло преко филтера за које се ускоро установило да су недовољног капацитета. Језеро је на крају ипак спасла криза, смањење или гашење производње загађивача, па је језеро поново заблистало у свом пуном сјају.

ДемографијаУреди

У насељу Палић живи 6326 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2747 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу је веома нехомогено, а у последња три пописа примећен је пораст броја становника.

 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.693
1953. 3.764
1961. 4.381
1971. 5.179
1981. 7.018
1991. 7.375 7.128
2002. 7.745 8.266
2011. 7.771
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Мађари
  
4.178 53,94 %
Срби
  
1.930 24,91 %
Хрвати
  
399 5,15 %
Југословени
  
351 4,53 %
Буњевци
  
335 4,32 %
Црногорци
  
39 0,50 %
Македонци
  
31 0,40 %
Немци
  
19 0,24 %
Албанци
  
16 0,20 %
Роми
  
9 0,11 %
Словенци
  
8 0,10 %
Муслимани
  
7 0,09 %
Румуни
  
4 0,05 %
Русини
  
3 0,03 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Руси
  
2 0,02 %
Чеси
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
11 0,14 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

Партнерска местаУреди

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Палић, на којој се налазе три насеља, Палић, Хајдуково и Шупљак.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 14. април 1937. године
  2. ^ "Време", Београд 1937. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Újszász város napja Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 26, 2008) (на језику: енглески) Újszász weboldala

Спољашње везеУреди