Водоторањ на Палићу

Водоторањ на Палићу завршен је 15. јуна 1910. године као вишенаменски објекат – Водоторањ, капија летовалишта, и трамвајска станица за електрични трамвај уведен 1897. године на релацији СуботицаПалић и данас представља симбол Палића. Водоторањ представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Водоторањ на Палићу
Водоторањ на Палићу.JPG
Водоторањ на Палићу
Опште информације
МестоПалић
ОпштинаСуботица
Држава Србија
Време настанка1910.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуМеђуопштински завод за заштиту споменика културе
СедиштеСуботица
АдресаТрг Слободе 1 24000
Званични веб-сајт

По Кати Мартиновић Цвијин „силуета водоторња је слободна варијација дрвених цркви Трансилваније” допуњена дрвеним декоративним детаљима, док Бела Дуранци тврди да је „Водоторањ зачет из форме сеоске китњасте капије одомаћене у Калотасегу, ризници мађарског фолклора”.

Две архитектонске целине – торањ са једне, и нижи павиљон са друге стране, повезује у јединствену целину широки конкавни лук. Лучни продор кроз објекат уводи у летовалиште. Поглед се протеже до језера, дуж Алеје, кроз централни лучни пролаз Велике терасе да би се зауставио на Спомен чесми уз обалу.

АрхитектураУреди

Обе архитектонске целине су кружне основе, постављене на бетонске темеље, док је торањ додатно ојачан масивном бетонском плочом на коју належу тракасти темељи. Торањ је по висини састављен из три појаса. База је квадратне основе са акцентираним лучним улазом у торањ. Једина декорација зидног платна се јавља у виду сокле од црвене фасадне опеке која у континуитету обавија лучни улаз. Из квадратне базе израста монументални корпус правилног ваљка са осам ребара ојачања, која се шире према врху, те се добија утисак обрнуте купасте форме. Унутар торња дрвене степенице воде до терасе – видиковца. У оквиру увучених вертикалних сегмената торња, између ребара су вертикални низови уских прозорских ниша, које осветљавају степениште.

Торањ је завршен заобљеним купастим кровом испод којег је мала тераса са дрвеном оградом перфорираном у виду низова срца. Кровна конструкција је дрвена вешаљка са покривачем од шиндре. Кровни кубус завршава се декоративним шиљком од кованог гвожђа. Укупна висина торња износи 31,75m.

Друга архитектонска целина је отворени павиљон-трамвајска чекаоница, решена у виду надстрешнице. Осам кружних стубова са вертикалним вегетабилним народним резбареним мотивима, живог колорита (окер, зелена, палићка црвена) носе заобљени купасти кров покривен шиндром. Кров завршава шиљком од кованог гвожђа. Поткровни појас је обложен дрвеним даскама перфорираним у виду вертикалних низова срца.

Кровна конструкција је дрвена вешаљка са доње стране маскирана дрвеном облогом. Само је део конструкције видљив. У оквиру павиљона је кружна ниска дрвена клупа. Централни продор је решен у виду два велика параболична дрвена лучна носача двоводног крова. Кровна конструкција је са доње стране маскирана дрвеном облогом. Дуж стубова тече цветна декорација решена у духу мађарске сецесије живог колорита. Објектом доминирају две боје, окер и палићко црвена, док се у оквиру декорације јавља зелена и светлоплава.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Водоторањ на Палићу”. Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица. Приступљено 10. 2. 2020. 

Спољашње везеУреди