Темељ је део грађевинске конструкције који преноси оптерећење од објекта на тло. Дубина фундирања представља вертикално растојање од површине тла до контактне површине темеља и тла.[1] Према дубини темељења (фундирања) разликују се: плитки темељи и дубоки темељи. Област грађевинарстава која се бави темељењем објеката назива се фундирање.

Плитки темељи куће наспрам дубоких темеља солитера

Плитки темељиУреди

Плитки темељи преносе оптерећење од конструкције само преко контактне површине темеља. Примењују се уколико је тло на релативно малој дубини испод површине терена довољне носивости и мале деформабилности. Обично се изводе на око метар дубине (на дубини до које тло мрзне, у крајевима у којима има мразева, односно на дубини на којој се налази први постојан слој тла). Постоје различити облици плитких темеља: масивни, тракасти, темељи самци, темељни носачи (контрагреде), темељни роштиљи, темељне плоче.

Масивни темељиУреди

Примењују се као темељи масивних грађевинских конструкција као што су бране, мостовски стубови, фабрички димњаци итд. Изводе се углавном од неармираног бетона или, веома ретко, од армираног бетона.

 
Постављање темеља за кућу

Тракасти темељиУреди

Траксти темељи служе за темељење зидова. Као материјал за њихови израду најчешће се користи армирани бетон, а ређе неармирани бетон, камен и опека. Уколико нема промене интензитета оптерећења по дужини зида, њихове димензије се једнаке целом дужином темеља.

Темељи самциУреди

Темељи самци се примењују за појединачно темељење стубова скелетних и оквирних конструкција. Најчешће се примењују код индустријских објеката. Изводе се од армираног или неармираног бетона, ређе од камена и опеке.

Темељни носачи (контрагреде)Уреди

Када су оптерећења велика, темељи самци су великих димензија и на малом међусобном растојању или се чак додирују. У оваквим случајевима се примењују заједнички темељни носачи за више стубова у низу. За овакве темеље се користи и назив контрагреда с обзиром да је распоред концентрисаног и расподељеног оптерећења обрнут у односу на гредне носаче. Код контрагреда концентрисано оптерећење делује вертикално наниже, а расподељено оптерећење (од реактивног оптерећења тла) вертикално навише. Изводе се искључиво од армираног бетона.

 
Ископавање темеља за нови хотел Вашингтон, Сијетл, 26. новембра 1906

Галерија типова плитких темељаУреди

Дубоки темељиУреди

Дубоки темељи се примењују за ослањање објекта на дубљи слој тла (или стену) који је бољих физичко-механичких карактеристика од горњег (приповршинског) слоја. Постоје различите врсте дубоких темеља у које спадају: шипови, кесони, бунари, дијафрагме.

Модерни типовиУреди

Плитки темељиУреди

Пример изградње плитких темеља

Често се називају подножја, обично су уграђени око метар или слично у тло. Један уобичајени тип је раширени темељ који се састоји од трака или јастука од бетона (или других материјала) који се протежу испод линије мраза и преносе тежину са зидова и стубова на тло или стену.

Још један уобичајени тип плитког темеља је темељ од плоча на нивоу где се тежина конструкције преноси на тло кроз бетонску плочу постављену на површину. Темељи од плоча могу бити ојачане мат плоче, дебљине од 25 cm до неколико метара, у зависности од величине зграде, или накнадно затегнуте плоче, које су обично најмање 20 cm за куће, а дебље за теже структуре.

Други начин за постављање темеља спремних за изградњу који је еколошки прихватљивији је употреба вијчаних шипова. Инсталације вијчаних шипова такође су се прошириле на стамбене апликације, при чему су многи власници кућа изабрали темељ од вијчаних шипова уместо других опција. Неке уобичајене примене за темеље са спиралним шиповима укључују дрвене палубе, ограде, баштенске кућице, перголе и надстрешнице.

Дубоки темељиУреди

Користи се за пренос оптерећења конструкције надоле кроз горњи слаб слој земље на јачи слој испод. Постоје различите врсте дубоких темеља укључујући ударне шипове, бушене шахтове, кесоне, вијчане шипове, гео-стубове и стубове стабилизоване земљом. Конвенције именовања за различите типове темеља разликују се међу различитим инжењерима. Историјски гледано, шипови су били дрво, касније челик, армирани бетон и преднапрегнути бетон.

Монопајл темељУреди

Тип дубоког темеља који користи један структурални елемент, генерално великог пречника, уграђен у земљу да издржи сва оптерећења (тежина, ветар, итд) велике структуре изнад површине.

Многи монопилни темељи[2] коришћени су последњих година за економичну изградњу приобалних ветроелектрана са фиксним дном у плитким подморским локацијама.[3] На пример, једна ветроелектрана на обали Енглеске пуштена је погон 2008. године са преко 100 турбина, од којих је свака постављена на монопајлу пречника 4,74 метра у дубинама океана до 16 метара воде.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Terzaghi, Karl; Peck, Ralph Brazelton; Mesri, Gholamreza (1996), Soil mechanics in engineering practice (3rd изд.), New York: John Wiley & Sons, стр. 386, ISBN 0-471-08658-4 
  2. ^ Offshore Wind Turbine Foundations Архивирано 2010-02-28 на сајту Wayback Machine, 2009-09-09, accessed 2010-04-12.
  3. ^ Constructing a turbine foundation Архивирано 2011-05-21 на сајту Wayback Machine Horns Rev project, Elsam monopile foundation construction process, accessed 2010-04-12
  4. ^ „Lynn & Inner Dowsing Offshore Wind Farms”. MT Højgaard. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 15. 9. 2016. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди