Милан Бањац
Милан Бањац (Дрвар, 11. фебруар 1886 — Рисовац, 16. јун 1941) био је јереј СПЦ и парох у Дрвару.[1]
Милан Бањац | |
|---|---|
| Датум рођења | 11. фебруар 1886. |
| Место рођења | Дрвар |
| Датум смрти | 16. јун 1941. (55 год.) |
| Место смрти | Рисовац |
Биографија
уредиБогословско- учитељску школу је завршио у Призрену, а за ђакона и свештеника је рукоположен 1910. рукоположен у Бањој Луци. Послије тога је службовао у двије парохије. Током Првог свјетског рата био је утамничен у Араду, а од 1918. до 1941. био је парох у Дрвару.[1] Одликован је орден Светог Саве V реда. Усташе су га, заједно са још тридесетак угледних Срба из Дрвара, ухапсиле 14. јуна 1941.[2] Најприје су одведени у Босански Петровац, па 16. јуна код једне пећине на Рисовој греди. Ту су сви убијени и бачени у пећину. Преживјели свједоци су причали да су Милана Бањца највише мучили.[3] Одрезали су му руке, уши и нос. Док су му сјекли нос и уши, гурали су му одсјечене дијелове и говорили „Лижи попе, твоју пасју крв“. Заједно са њима у исту јаму је тада бачен и свештеник Милан Голубовић.
На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије. Помен свештеномученику Милану (Бањцу) Дрварском је 26. маја/08. јуна.
Референце
уреди- ^ а б „ПОСТРАДАЛИ СВЕШТЕНИЦИ: Мученичка смрт од усташког ножа”. Курир. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ „POSTRADALI SVEŠTENICI: Mučenička smrt od ustaškog noža”. Vesti.rs. Приступљено 2023-01-20.
- ^ „[Projekat Rastko] Velibor V. Dzomic: Ustaski zlocini nad srpskim svestenicima (Stradanje srpskog svestenstva u NDH)”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-20.
Литература
уреди- Из књиге Велибор Џомић Усташки злочини над србским свештеницима, Издавач: Светигора
