Јеврем Ненадовић

Јеврем Ненадовић (Бранковина, 27. септембар 1793Београд, 17. април 1867), је био политичар и војвода ваљевски и тамнавски, председник Апелационог суда и државни саветник.

Јеврем Ненадовић
Јеврем Ненадовић
(фотографија Анастаса Јовановића, око 1855)
Лични подаци
Датум рођења(1793-09-27)27. септембар 1793.
Место рођењаБранковина, Османско царство, данас Србија
Датум смрти17. април 1867.(1867-04-17) (73 год.)
Место смртиБеоград, Кнежевина Србија
НародностСрбин
РелигијаПравославац
Професијавојвода у Првом српском устанку, државник
Породица
СупружникЈованка Миловановић
ДецаЈована, Персида Карађорђевић, Атанасије, Јеленка, Анка, Машинка, Босиљка, Младен и Сима
РодитељиЈаков Ненадовић
Неранџа Ненадовић

Син Јакова Ненадовића, војводе из Првог српског устанка.

Биографија уреди

 
Јеврем Ненадовић

Књигу је почео учити у кући очиној, у свог братучета Проте Матеје; Продужио је у Купинову у Срему, а свршио је два разреда гимназије у Карловцима.

Рођен у кући која је дала толике раднике у народним пословима, Јеврем је и сам врло рано почео мешати се у борбу са Турцима, и у послове управне.

Године 1811, кад је Јаков тргнут из народа у савет, за попечитеља унутрашњих послова, Јеврем је постављен за војводу у ваљевској Тамнави, и обично је чувао границу од Сокола и од Дрине. Син Јаковљев а, доцније, и зет Младенов, Јеврем је био у тако згодном положају да му ни једна од оновремених јаких странака није могла никад ни у чему наудити. По нарави пак био је човек миран и благ, те никога није особито дражао против себе.

За њега једном рече покојни Баталака:

— Јеврем је био срећан целог века својега; никад никаква недостатака није зазнао: син Јаковљев, зет Младенов, и под старост таст кнежев — свакад је имао све што му је требало!

Године 1813, пребегао је и Јеврем у Срем, и, с оцем својим отишао у Русију. Кад се одонуда вратио, у августу 1831, постао је председник суда, у Ваљеву, па је доцније, био и државни саветник, у Београду.

Кћи његова Персида, била је са Александром, Карађорђевим сином, који је, као Кнез владо у Србији од 18421858.

Године 1858, добио је пензију, и после је живео у Београду.

Јеврем Ненадовић је издахнуо 1867, баш оног дана када је Кнез Михаило примивши од Турака београдски град, развио на њему српску заставу.[1]

Додељен му је турски Ифтихар и аустријски Орден Франца Јозефа Првог.[2]

Породица уреди

Родитељи уреди

име слика датум рођења датум смрти
Јаков Ненадовић
 
1793. 1867.
Неранџа

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Јованка Миловановић

Деца уреди

име слика датум рођења датум смрти супружник
Персида Ненадовић
 
15. фебруар 1813. 10. април 1873. Кнез Александар Карађорђевић
Анка Ненадовић 1820 1843 Милосав Топаловић
Машинка Ненадовић 1823 1898 Јован Лукачевић
Младен Ј. Ненадовић 1834 1868 Софија Барловац
Симеон Сима Ненадовић 1838 1868
Јелисавета Ненадовић Јеврем Гавриловић
Босиљка Ненадовић Радован Ђурић

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ М.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
  2. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 11. 

Спољашње везе уреди