Марија Карађорђевић

супруга краља Александра I Карађорђевића

Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II.[1]

Марија Карађорђевић
Краљица Марија Карађорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1900-01-09)9. јануар 1900.
Место рођењаГота, Немачко царство
Датум смрти22. јун 1961.(1961-06-22) (61 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ГробОпленац (након 2013)
Породица
СупружникАлександар I Карађорђевић
ПотомствоПетар II Карађорђевић, Томислав Карађорђевић и Андреј Карађорђевић
РодитељиФердинанд Хоенцолерн
Марија од Единбурга
ДинастијаХоенцолерн (по рођењу)
Карађорђевић (по удаји)
Краљица СХС, краљица Југославије
Период8. јун 19229. октобар 1934.
ПретходникДрага Машин (као краљица Србије)
НаследникАлександра Карађорђевић

Биографија уреди

Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.

Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.

Иако рођена у Немачкој основно обрзовање је стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата наставља школовање у Енглеској, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Сем матерњег добро је говорила и енглески, немачки и француски језик, а касније и српски.[2]

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

Веридба са југословенским краљем Александром I Карађорђевићем је објављена на њен рођендан, 9. јануара 1922. у Синаји.[3] Венчање је одржано 8. јуна 1922. године у Београду, у Саборној цркви Светог архангела Михаила.[4] Са њим је родила три сина:

Имала је винарију у Демир Капији.[5]

Српски народ ју је веома волео. Била је узор предане и брижне супруге и мајке. Била је веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала је у раду организација као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштву „Свети Јован”. Основала је и фонд који је помагао сиромашну и болесну децу и старе и немоћне.[6]

После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан.

Убиство мужа је краљицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско домаћинство у близини Лондона, у Бедфордширу где је живела са својим синовима Томиславом и Андрејом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где је купила кућу са имањем. Тамо је наставила да упражњава своје хобије, сликарство и вајарство, а чак је у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.

Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. после капитулације југословенске војске она је постала краљица-мајка. Питање Петровог брака са грчком принцезом Александром , који је склопљен у пролеће 1944. године, трајно ју је отуђио од најстаријег сина.[7] Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију, као и у логоре широм европе где је било интернирано преко 200 хиљада срба, али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић. [8]

Југословенска краљица се никада није бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила је српске народне обичаје. До краја живота је славила породичну крсну славу, Светог Андреја Првозваног.

После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[9]

Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону, у 61. години живота и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[10][11], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[12][13] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[14]

Била је активна у добротворним организацијама.

 
Краљица Марија у позним годинама.

Титуле и признања уреди

  • 9. јануар 1900 — 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена.
  • 8. јун 1922 — 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС
  • 6. јануар 1929 — 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије
  • 9. октобар 1934 — 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка

Одликовања уреди

Домаћа

Страна

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Стефанија де Боарне
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд Румунски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд II Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Антонија Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
5. Антонија од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Педро I од Бразила
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија II Португалска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Леополдина од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
12. Алберт фон Саксен-Кобург и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
13. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
14. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Лудвиг II, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 

Породица уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Александар I
 
16. децембар 1888. 9. октобар 1934.

Деца уреди

име слика датум рођења датум смрти супружник
Краљ Петар II
 
6. септембар 1923. 3. новембар 1970. Краљица Александра
Принц Томислав
 
19. јануар 1928. 12. јул 2000. Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони
Принц Андреј
 
28. јун 1929. 7. мај 1990. Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Краљевска породица Србије