Отворите главни мени

Марија Карађорђевић

Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I Ујединитеља и мајка последњег југословенског краља, Петра II.

Марија Карађорђевић
Kraljica marija.jpg
Краљица Марија Карађорђевић
Датум рођења(1900-01-09)9. јануар 1900.
Место рођењаГота
 Немачко царство
Датум смрти22. јун 1961.(1961-06-22) (61 год.)
Место смртиЛондон
 Уједињено Краљевство
ДинастијаХоенцолерн (по рођењу)
Карађорђевић (по удаји)
ОтацФердинанд Хоенцолерн
МајкаМарија од Единбурга
СупружникАлександар I Карађорђевић
ПотомствоПетар II Карађорђевић, Томислав Карађорђевић, Андреј Карађорђевић
Краљица СХС, краљица Југославије
Период8. јун 19229. октобар 1934.
НаследникАлександра Карађорђевић

БиографијаУреди

Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.

Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 8. јуна 1922. године.[1] Са њим је родила три сина:

После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић. [2]

После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[3]

Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су есхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[4][5], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[6][7] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[8]

Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.

 
Краљица Марија у позним годинама.

Титуле и признањаУреди

  • 9.јануар 1900 - 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена.
  • 8. јун 1922 - 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС
  • 6. јануар 1929 - 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије
  • 9. октобар 1934 - 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка

ОдликовањаУреди

Домаћа

Страна

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Стефанија де Боарне
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд Румунски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд II Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Антонија Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
5. Антонија од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Педро I од Бразила
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија II Португалска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Леополдина од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
12. Алберт фон Саксен-Кобург и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
13. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
14. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Лудвиг II, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди