Отворите главни мени

Марија Александровна (рус. Мари́я Алекса́ндровна; Дармштат, 8. август 1824Санкт Петербург, 3. јун 1880) била је супруга руског императора Александра II.

Марија Александровна
Мария Александровна (императрица), 1857.jpg
Датум рођења(1824-08-08)8. август 1824.
Место рођењаДармштат
Хесен-Дармштат
Датум смрти3. јун 1880.(1880-06-03) (55 год.)
Место смртиСанкт Петербург
Руска Империја
ДинастијаХесен
ОтацЛудвиг II од Хесена и Рајне или барон Август
МајкаВилхелмина Баденска
СупружникАлександар II Николајевич
ПотомствоGrand Duchess Alexandra Alexandrovna of Russia, Nicholas Alexandrovich, Tsarevich of Russia, Александар III Александрович, Марија Александровна, Grand Duke Vladimir Alexandrovich of Russia, Grand Duke Alexei Alexandrovich of Russia, Grand Duke Sergei Alexandrovich of Russia, Grand Duke Paul Alexandrovich of Russia
ПретходникАлександра Фјодоровна
НаследникМарија Фјодоровна (супруга Александра III)

Пре удаје и православног крштења њено немачко име било је Марија од Хесена и Рајне (нем. Marie von Hessen und bei Rhein).

Садржај

БиографијаУреди

Рођена је у Дармштату, главном граду великог војводства, као најмлађа од седморо деце Вилхелмине од Бадена (1788—1836), супруге великог војводе Лудвига II од Хесена и Рајне (1830—1848, *1777). Отац најмлађих четворо Вилхелминине деце био је извесни барон Август (енгл. Baron Auguste Senarclens de Grancy) који је дуго година био њен љубавник, двоје деце умрло је у раном детињству, а осталих двоје (Александра и Марију), Лудвиг II је прихватио и признао их за своју децу, да би се избегао скандал.

Када је млади руски царевић Александар путовао Европом 1838. да би себи пронашао жену, заљубио се у 14-годишњу Марију. Брак су склопили 16. априла 1841, упркос томе што она није имала довољно година. Царева мајка је сматрала да године могу бити препрека, али Александар је инсистирао на женидби са Маријом. После смрти Александровог оца Николаја I, он је 1855. постао следећи руски цар Александар II, а Марија је постала царица.

У високим руским круговима говорило се да будућа царица нема укуса ни образовања; да не уме лепо да се изражава, облачи... Ипак, Марија је долазила из друге средине, била је млада и није се ни могло очекивати да одмах прихвати и разуме руске обичаје, који су јој до тада били страни. Сурова клима Санкт Петербурга није одговарала њеном слабом здрављу, тако да је имала доста потешкоћа док се на њу није навикла. Али, упркос томе, постала је мајка осморо деце. Све трудноће са њеним већ нарушеним здрављем учинили су да се не појављује на многим свечаностима на којима је требало да се појављује са царем.

Иако је увек био пажљив према њој, Марија је знала да јој је Александар неверан и да воли друге жене. Такође је знала да је имао троје деце са својом љубавницом, Катарином Долгоруком, а да су та деца живела под истим кровом са њеном — у самом руском царском дворцу.

Александар је 1855. постао руски цар, а она је морала да обавља дужности царице, без обзира да ли је била болесна или не. Заправо, већ три године касније њихови брачни односи су се погоршали јер је Марија знала да су његова осећања намењена неком другом. Али, када је 1865. преминуло њихово најстарије и омиљено дете, царевић Николај, био је то најјачи ударац за Марију. Она се повукла из јавног руског живота и никаква политичка питања више је нису дотицала. Ипак, са њом се о свему могло причати. Иако је донела много немачких обичаја, желела је да упозна све традиције — једино Француску истински није волела. Отуда њена најпознатија реченица јесте: „Причајте ми о свему, сем о Паризу.“ Битно је истаћи да је сама царица променила веру чим се удала за Александра. Али, Марија је остала упамћена и као велики поборник православља уопште.

Током свог брачног живота са Александром знала је да њен муж има љубавнице и седморо ванбрачне деце. Марија је умрла 3. јуна 1880, а Александар је за мање од месец дана након њене смрти почео да живи са својом љубавницом са којој је имао четворо деце (Катарина Долгорука).

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
8. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg, Heiress of Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
4. Лудвиг I, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
9. Countess Palatine Caroline of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Countess Caroline of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
2. Лудвиг II, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилхелм од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg, Heiress of Lichtenberg (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
5. Лујза од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Count Christian Karl Reinhard of Leiningen-Dachsburg-Falkenburg-Heidesheim
 
 
 
 
 
 
 
11. Princess Louise of Leiningen-Heidesheim
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Countess Catharine Polyxene of Solms-Rödelheim-Assenheim
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederick, Hereditary Prince of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
12. Карл Фридрих, велики војвода од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Amalia of Nassau-Dietz
 
 
 
 
 
 
 
6. Карл Лудвиг од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
13. Каролина Лујза од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg, Heiress of Lichtenberg (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
3. Вилхелмина од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg, Heiress of Lichtenberg (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken (= 18)
 
 
 
 
 
 
 
15. Countess Palatine Caroline of Zweibrücken (= 9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Countess Caroline of Nassau-Saarbrücken (= 19)
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди