Марија Александровна
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Марија Александровна (рус. Мари́я Алекса́ндровна; Дармштат, 8. август 1824 — Санкт Петербург, 3. јун 1880) била је супруга руског императора Александра II.
| Марија Александровна | |
|---|---|
,_1857.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. август 1824. |
| Место рођења | Дармштат, Хесен-Дармштат |
| Датум смрти | 3. јун 1880. (55 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
| Породица | |
| Супружник | Александар II Николајевич |
| Потомство | Grand Duchess Alexandra Alexandrovna of Russia, Nicholas Alexandrovich, Tsarevich of Russia, Александар III Александрович, Марија Александровна, Grand Duke Vladimir Alexandrovich of Russia, Grand Duke Alexei Alexandrovich of Russia, Grand Duke Sergei Alexandrovich of Russia, Grand Duke Paul Alexandrovich of Russia |
| Родитељи | Лудвиг II од Хесена и Рајне или барон Август Вилхелмина Баденска |
| Династија | Хесен |
| Претходник | Александра Фјодоровна |
| Наследник | Марија Фјодоровна (супруга Александра III) |
Пре удаје и православног крштења њено немачко име било је Марија од Хесена и Рајне (нем. Marie von Hessen und bei Rhein).
Биографија
уредиРођена је у Дармштату, главном граду великог војводства, као најмлађа од седморо деце Вилхелмине од Бадена (1788—1836), супруге великог војводе Лудвига II од Хесена и Рајне (1830—1848, *1777). Отац најмлађих четворо Вилхелминине деце био је извесни барон Август (енгл. Baron Auguste Senarclens de Grancy) који је дуго година био њен љубавник, двоје деце умрло је у раном детињству, а осталих двоје (Александра и Марију), Лудвиг II је прихватио и признао их за своју децу, да би се избегао скандал.
Када је млади руски царевић Александар путовао Европом 1838. да би себи пронашао жену, заљубио се у 14-годишњу Марију. Брак су склопили 16. априла 1841, упркос томе што она није имала довољно година. Царева мајка је сматрала да године могу бити препрека, али Александар је инсистирао на женидби са Маријом. После смрти Александровог оца Николаја I, он је 1855. постао следећи руски цар Александар II, а Марија је постала царица.
У високим руским круговима говорило се да будућа царица нема укуса ни образовања; да не уме лепо да се изражава, облачи... Ипак, Марија је долазила из друге средине, била је млада и није се ни могло очекивати да одмах прихвати и разуме руске обичаје, који су јој до тада били страни. Сурова клима Санкт Петербурга није одговарала њеном слабом здрављу, тако да је имала доста потешкоћа док се на њу није навикла. Али, упркос томе, постала је мајка осморо деце. Све трудноће са њеним већ нарушеним здрављем учинили су да се не појављује на многим свечаностима на којима је требало да се појављује са царем.
Иако је увек био пажљив према њој, Марија је знала да јој је Александар неверан и да воли друге жене. Такође је знала да је имао троје деце са својом љубавницом, Катарином Долгоруком, а да су та деца живела под истим кровом са њеном — у самом руском царском дворцу.
Александар је 1855. постао руски цар, а она је морала да обавља дужности царице, без обзира да ли је била болесна или не. Заправо, већ три године касније њихови брачни односи су се погоршали јер је Марија знала да су његова осећања намењена неком другом. Али, када је 1865. преминуло њихово најстарије и омиљено дете, царевић Николај, био је то најјачи ударац за Марију. Она се повукла из јавног руског живота и никаква политичка питања више је нису дотицала. Ипак, са њом се о свему могло причати. Иако је донела много немачких обичаја, желела је да упозна све традиције — једино Француску истински није волела. Отуда њена најпознатија реченица јесте: „Причајте ми о свему, сем о Паризу.“ Битно је истаћи да је сама царица променила веру чим се удала за Александра. Али, Марија је остала упамћена и као велики поборник православља уопште.
Током свог брачног живота са Александром знала је да њен муж има љубавнице и седморо ванбрачне деце. Марија је умрла 3. јуна 1880, а Александар је за мање од месец дана након њене смрти почео да живи са својом љубавницом са којој је имао четворо деце (Катарина Долгорука).
Породично стабло
уредиПородица
уредиСупружник
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Александар II Николајевич |  |
29. април 1818. | 13. март 1881. |
Деца
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Александра Александровна |  |
30. август 1842. | 10. јул 1849. | умрла у детињству од менингитиса |
| Николај Александрович |  |
20. септембар 1843. | 24. април 1865. | умро у младости од менингитиса |
| Александар III Александрович |  |
10. март 1845. | 20. октобар 1894. | Марија Фјодоровна |
| Владимир Александрович |  |
22. април 1847. | 17. фебруар 1909. | Марија од Мекленбург-Шверина |
| Алексеј Александрович |  |
14. јануар 1850. | 14. новембар 1908. | Александра Жуковскаја, нису се венчали; имали сина; |
| Марија Александровна |  |
17. октобар 1853. | 24. октобар 1920. | Алфред од Саксен-Кобурга и Готе |
| Сергеј Александрович |  |
11. мај 1857. | 17. фебруар 1905. | Елизабета од Хесена и Рајне |
| Павле Александрович |  |
3. октобар 1860. | 30. јануар 1919. | Александра од Грчке и Данске |
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
