11. мај
датум
11. мај (11.05) је 131. дан у години по грегоријанском календару (132. у преступној години). До краја године има још 234 дана.
Догађаји уреди
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 330 — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.[1]
- 1310 — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.
- 1745 — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.
- 1824 — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.
- 1858 — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД.
- 1867 — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.
- 1916 — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.
- 1931 — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финансијског колапса централне Европе.
- 1949 — Сијам променио име у Тајланд.
- 1949 — Израел примљен у Уједињене нације.
- 1950 — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.
- 1960 — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.
- 1966 — У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титулу првака Европе.
- 1968 — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.
- 1973 — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.
- 1987 — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.
- 1992 — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
- 1996 — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.
- 1997 — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.
- 2000 — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.
- 2001 — Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.
- 2003 — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.
- 2008 — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.
- 2010 — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.
- 2021 — Terorizam: У Русији у Казању у терористичком нападу који се десио у школи учествовало је двоје терориста. Они су пуцали у ђаке те школе и на лицу места је убијено 8 ученика, док је 32 њих рањено. Један од терориста је убијен, а други је ухапшен. Треба напоменути да је један од терориста ишао у ту школу, неколико година пре тог инцидента и да је знао тачан распоред свих просторија школе.
Рођења уреди
- 1888 — Ирвинг Берлин, амерички композитор. (прем. 1989)[2]
- 1892 — Маргарет Радерфорд, енглеска глумица. (прем. 1972)
- 1896 — Јосип Славенски, југословенски композитор. (прем. 1955)[3]
- 1904 — Салвадор Дали, шпански сликар, представник надреализма. (прем. 1989)[4]
- 1909 — Јанош Херцег, југословенски писац, уредник и преводилац. (прем. 1995)[5]
- 1911 — Давид Пајић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
- 1916 — Камило Хосе Села, шпански писац и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1989). (прем. 2002)
- 1918 — Ричард Фајнман, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). (прем. 1988)[6]
- 1924 — Ентони Хјуиш, британски радио-астроном, добитник Нобелове награде за физику (1974). (прем. 2021)[7]
- 1930 — Едсгер Дајкстра, холандски информатичар. (прем. 2002)[8]
- 1933 — Јордан Николић, српски певач, познат по интерпретацијама српских народних песама ка Косова и Метохије. (прем. 2018)
- 1933 — Зоран Радмиловић, српски глумац. (прем. 1985)
- 1946 — Зоран Симјановић, српски композитор. (прем. 2021)
- 1949 — Воја Брајовић, српски глумац.
- 1949 — Тони Лауренчић, српски глумац.
- 1952 — Шоре Агдашлу, иранско-америчка глумица.
- 1952 — Франсес Фишер, енглеско-америчка глумица.
- 1953 — Ђорђе Балашевић, српски музичар, песник, писац и глумац. (прем. 2021)
- 1955 — Шаба Ду, амерички глумац, плесач и кореограф. (прем. 2020)
- 1957 — Питер Норт, канадско-амерички порнографски глумац, редитељ и продуцент.
- 1963 — Наташа Ричардсон, енглеско-америчка глумица. (прем. 2009)
- 1972 — Конча Буика, шпанска музичарка.
- 1978 — Летиција Каста, француска глумица и модел.[9]
- 1982 — Кори Монтит, канадски глумац и певач. (прем. 2013)
- 1983 — Холи Валанс, аустралијска глумица, певачица и модел.[10]
- 1984 — Андрес Инијеста, шпански фудбалер.[11]
- 1985 — Хуан Паласиос, колумбијски кошаркаш.
- 1986 — Мигел Велосо, португалски фудбалер.
- 1986 — Абу Дијаби, француски фудбалер.[12]
- 1988 — Немања Врањеш, црногорски кошаркаш.
- 1988 — Предраг Лука, српски фудбалер.
- 1989 — Ђовани дос Сантос, мексички фудбалер.[13]
- 1989 — Драган Милосављевић, српски кошаркаш.
- 1991 — Никола Петрић, српски фудбалски голман.
- 1992 — Тибо Куртоа, белгијски фудбалски голман.
- 1995 — Желсон Мартинс, португалски фудбалер.[14]
- 1996 — Данило Остојић, српски кошаркаш.
- 1997 — Лана Кондор, америчка глумица.
- 1999 — Сабрина Карпентер, америчка певачица и глумица.[15]
Смрти уреди
- 912 — Лав VI Мудри, византијски цар (886—912).
- 1686 — Ото фон Герике, немачки физичар и проналазач. (рођ. 1602)[16]
- 1778 — Вилијам Пит Старији, енглески државник. (рођ. 1708)[17]
- 1976 — Алвар Алто, фински архитекта. (рођ. 1898).
- 1981 — Боб Марли, реге-музичар. (рођ. 1945)
- 1988 — Ким Филби, британски новинар и двоструки агент. (рођ. 1912)[18]
- 1992 — Јован Милићевић, српски глумац. (рођ. 1923)
- 2001 — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац (рођ. 1952)[19]
- 2004 — Фил Герш, један од најпознатијих холивудских агената.
- 2006 — Зоран Глушчевић, српски књижевник, преводилац, књижевни и ликовни критичар и есејиста. (рођ. 1926)[20]
- 2007 — Слободан Кића Станковић, новинар и уредник емисије „Весело вече“ Радио Београда (рођ. 1929)
Празници и дани сећања уреди
Види још уреди
- ^ Mango, Cyril (1991). „Constantinople”. Ур.: Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. стр. 508—512. ISBN 0-19-504652-8.
- ^ "Big Russian Encyclopedia: Irving Berlin" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2017) Ministry of Culture, Russian Federation
- ^ Bujic, Bojan (2001). „Slavenski [Stolzer, Štolcer, Štolcer-Slavenski], Josip - Grove Music”. www.oxfordmusiconline.com. ISBN 978-1-56159-263-0. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.25958.
- ^ The Psychologist. British Psychological Society. 1994. стр. 240.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 241.
- ^ „Richard P. Feynman – Biographical”. The Nobel Foundation. Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ „Hewish, Prof. Antony, (born 11 May 1924), FInstP; Professor of Radioastronomy, University of Cambridge, 1971–89, now Emeritus (Reader, 1969–71); Fellow of Churchill College, since 1961 - WHO'S WHO & WHO WAS WHO”. www.ukwhoswho.com. ISBN 978-0-19-954088-4. doi:10.1093/ww/9780199540884.013.U19992.
- ^ „Edsger Wybe Dijkstra”. Stichting Digidome. 3. 9. 2003. Архивирано из оригинала 6. 12. 2004. г.
- ^ FashionModelDirectory.com, The FMD-. „Laetitia Casta - Fashion Model - Models - Photos, Editorials & Latest News - The FMD”. The FMD - FashionModelDirectory.com.
- ^ „Holly Valance | Miss Kiss-Kiss”. FHM.com. Архивирано из оригинала 20. 4. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2014.
- ^ „FIFA World Cup South Africa 2010: List of Players” (PDF). Fédération Internationale de Football Association (FIFA). 4. 6. 2010. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 05. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2020)
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Abou Diaby”. www.national-football-teams.com.
- ^ „List of players” (PDF). tournament.fifadata.com. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-06-10. г. Приступљено 2019-05-08. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2018)
- ^ „FIFA Confederations Cup Russia 2017: List of players: Portugal” (PDF). FIFA. 20. 3. 2018. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 1. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2018. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2019)
- ^ „Sabrina Carpenter — Maya Hart”. Disney Channel Medianet. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 24. 5. 2018. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014)
- ^ „Otto von Guericke”. www.desy.de. Архивирано из оригинала 05. 10. 2018. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ „Earl of Chatham”. 20. 4. 2007. Архивирано из оригинала 2007-04-20. г.
- ^ Kim Philby in the Encyclopædia Britannica Online, retrieved 16 November 2009.
- ^ Lewis, Judith; Shulman, Dave (24. 5. 2001). „Lots of Screamingly Funny Sentences. No Fish. – page 1”. LA Weekly. Архивирано из оригинала 10. 10. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2011)
- ^ „Preminuo Zoran Gluščević”. mondo.rs. Приступљено 27. 1. 2022.