4. мај

4. мај (04.05) је 124. дан у години по грегоријанском календару (125. у преступној години). До краја године има још 241 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1493 — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.
• 1626 — Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006).
• 1780 — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.
• 1886 — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60.
• 1919 — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.
• 1938 — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.
• 1970 — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
• 1979 — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.
• 1990 — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.
• 1992 — ЈНА се повукла са дубровачког ратишта, чиме је угашена трећа Дубровачка република.
• 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.
• 1994 — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.
• 1996 — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.
• 2001 — Подигнута оптужница против Радета Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.
• 2001 — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

Рођења

• 1825 — Томас Хенри Хаксли, енглески биолог и антрополог, поборник теорије еволуције Чарлса Дарвина. (прем. 1895)
• 1881 — Александар Керенски, руски револуционар и политичар. (прем. 1970)
• 1900 — Антун Аугустинчић, хрватски и југословенски вајар. (прем. 1979)
• 1921 — Едо Муртић, хрватски сликар, графички дизајнер и позоришни сценограф. (прем. 2005)
• 1925 — Јене Бузански, мађарски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2015)
• 1928 — Хосни Мубарак, египатски политичар, 4. председник Египта. (прем. 2020)
• 1929 — Одри Хепберн, америчка глумица и хуманитарка. (прем. 1993)
• 1930 — Миљан Миљанић, српски фудбалски тренер и функционер. (прем. 2012)
• 1942 — Никола Стојановић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2021)
• 1944 — Миро Вуксановић, српски књижевник.
• 1961 — Луис Ерера, колумбијски бициклиста.
• 1964 — Горан Прпић, хрватски тенисер и тениски тренер.
• 1964 — Роко Сифреди, италијански порнографски глумац, редитељ и продуцент.
• 1970 — Вил Арнет, канадско-амерички глумац, комичар и продуцент.
• 1972 — Мајк Дернт, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Green Day.
• 1976 — Никола Шкорић, српски глумац.
• 1980 — Соња Колачарић, српска глумица.
• 1981 — Ерик Ђемба-Ђемба, камерунски фудбалер.
• 1985 — Бо Макејлеб, амерички кошаркаш.
• 1985 — Фернандињо, бразилски фудбалер.
• 1987 — Хорхе Лоренцо, шпански мотоциклиста.
• 1987 — Сеск Фабрегас, шпански фудбалер.
• 1992 — Јован Крнета, српски фудбалер.
• 1996 — Џејлен Адамс, амерички кошаркаш.
• 1998 — Тијана Богдановић, српска теквондисткиња.

Смрти

• 1869 — Јован Хаџић, српски писац и политичар. (рођ. 1799)
• 1871 — Марија Анунцијата, кћи краља Фердинанда II. (рођ. 1843).

• 1903 — Гоце Делчев, вођа македонског национално-револуционарног покрета.
• 1972 — Пепе Самитијер, шпански фудбалер и тренер. (рођ. 1902)
• 1980 — Јосип Броз Тито, председник ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ. (рођ. 1892).
• 1994 — Јосип Палада, југословенски и хрватски тенисер. (рођ. 1912)
• 1999 — Миленко Павловић, пилот који је погинуо током НАТО агресије
• 2003 — Сесто Брускантини, италијански оперски певач.

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан борбе против астме
  • Међународни дан ватрогасаца
• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Јануарија
  • Светог мученика Теодора

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума