Миљан Миљанић
Миљан Миљанић (Битољ, 4. маја 1930 — Београд, 13. јануар 2012) био је српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.
| Миљан Миљанић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Миљан Миљанић, 1971. године | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Надимак | Чича[1] | ||||||||||||
| Датум рођења | 4. мај 1930. | ||||||||||||
| Место рођења | Битољ, Краљевина Југославија | ||||||||||||
| Датум смрти | 13. јануар 2012. (81 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Београд, Србија | ||||||||||||
| Позиција | Одбрамбени | ||||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||||
| 1946—1951 | Црвена звезда | ||||||||||||
| Сениорска каријера | |||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||
| 1951—1952 | Црвена звезда | 1 | (0) | ||||||||||
| Тренерска каријера | |||||||||||||
| 1965—1966 1966—1974 1973—1974 1974—1977 1979—1982 1982—1983 |
СФР Југославија Црвена звезда СФР Југославија Реал Мадрид СФР Југославија Валенсија | ||||||||||||
Награде
| |||||||||||||
Рођен је у фамилији која је пореклом из Бањана код Никшића у Црној Гори, а прве године живота је провео у Македонији.
Тренерска каријера уреди
Током своје каријере Миљанић је тренирао Црвену звезду, Реал Мадрид, Валенсију и репрезентацију Југославије у два наврата, на два светска првенства, у Немачкој 1974. године, и 1982. у Шпанији.
Са Црвеном звездом је освојио четири титуле и три Купа Југославије, са Реалом је освојио дуплу круну, шпанско првенство и куп, у сезони 1974/75. а са Валенсијом је у сезони 1982/83. остао на разочаравајућем 17. месту шпанског првенства.
Са репрезентацијом Југославије на Светском првенству 1974. године је заузео 8. место, док је 1982. године Југославија испала одмах након утакмица по групама.
Ипак, је остао најупамћенији као феноменални теоретичар и као председник ФСЈ, место које је заузимао пуних двадесет година, пре него што се пензионисао 2001. године.
Преминуо је 13. јануара 2012. године.[2] Сахрањен је 17. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Одликован је орденом за храброст, орденом Немање другог реда[3] и орденом ФИФА-е за заслуге у развоју фудбала. Под окриљем УЕФА-е и ФИФА-е држао је семинаре на готово свим континентима.
Извори уреди
- ^ „Miljan Miljanić: Petoro unučadi i 5 baj-pasova”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 07. 06. 2014.
- ^ Преминуо Миљан Миљанић, www.rts.rs
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571.
