Миљан Миљанић
Миљан Миљанић (Битољ, 4. маја 1930 — Београд, 13. јануар 2012) био је српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.
| Миљан Миљанић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Миљан Миљанић, 1971. године | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Надимак | Чича[1] | ||||||||||||
| Рођење |
4. мај 1930. Битољ, Краљевина Југославија | ||||||||||||
| Смрт |
13. јануар 2012. (81 год.) Београд, Србија | ||||||||||||
| Играчке информације | |||||||||||||
| Позиција | Одбрамбени | ||||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||||
| 1946—1951 | Црвена звезда | ||||||||||||
| Сениорска каријера | |||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||
| 1951—1952 | Црвена звезда | 1 | (0) | ||||||||||
| Тренерска каријера | |||||||||||||
| 1965—1966 1966—1974 1973—1974 1974—1977 1979—1982 1982—1983 |
СФР Југославија Црвена звезда СФР Југославија Реал Мадрид СФР Југославија Валенсија | ||||||||||||
Награде
| |||||||||||||
Рођен је у фамилији која је пореклом из Бањана код Никшића у Црној Гори, а прве године живота је провео у Македонији.
Тренерска каријераУреди
Током своје каријере Миљанић је тренирао Црвену звезду, Реал Мадрид, Валенсију и репрезентацију Југославије у два наврата, на два светска првенства, у Немачкој 1974. године, и 1982. у Шпанији.
Са Црвеном звездом је освојио четири титуле и три Купа Југославије, са Реалом је освојио дуплу круну, шпанско првенство и куп, у сезони 1974/75. а са Валенсијом је у сезони 1982/83. остао на разочаравајућем 17. месту шпанског првенства.
Са репрезентацијом Југославије на Светском првенству 1974. године је заузео 8. место, док је 1982. године Југославија испала одмах након утакмица по групама.
Ипак, је остао најупамћенији као феноменални теоретичар и као председник ФСЈ, место које је заузимао пуних двадесет година, пре него што се пензионисао 2001. године.
Преминуо је 13. јануара 2012. године.[2] Сахрањен је 17. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Одликован је орденом за храброст, орденом Немање другог реда[3] и орденом ФИФА-е за заслуге у развоју фудбала. Под окриљем УЕФА-е и ФИФА-е држао је семинаре на готово свим континентима.
ИзвориУреди
- ^ „Miljan Miljanić: Petoro unučadi i 5 baj-pasova”. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2014. Приступљено 07. 06. 2014.
- ^ Преминуо Миљан Миљанић, www.rts.rs
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571.
