Младеновац је градско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2022. има 22.346 становника (према попису из 2011. било је 23.609 становника).[1] Градска насеља Младеновца су Центар, 25. мај, Дедиње, Драпшин, Селтерс бања, и Баташево.

Младеновац
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаМладеновац
Основан2. август 1893. год.; пре 130 година (1893-08-02)
Становништво
 — 2022.22.346
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 11″ С; 20° 41′ 34″ И / 44.4365° С; 20.692833° И / 44.4365; 20.692833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Младеновац на карти Србије
Младеновац
Младеновац
Младеновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11400
11401
11410
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Историја уреди

 
Младеновац између 1914. и 1918.

Варошица лежи у долини Великог Луга, на главној прузи Београд-Лапово-Ниш и на друму Београд-Топола-Крагујевац. На месту на коме је варошица, до 1882. године није било ни једне куће, већ само неколико колиба села Младеновца. Те је године, на друму, подигнута кафана звана „Космај“. Кад је прорадила пруга Београд-Ниш почели су се појединци насељавати и себи подизати станове, затим дућане, кафане и радионице итд. Међу првим досељеницима, који су дошли у Младеновац били су; Стојан Ђорђевић из Велике Крсне, Цветко Ђорђевић из Међулужја, Наум Анастасијевић из Тетова и Никола Ђорђевић из Ковачице. Као и већина млађих варошица и Младеновац је насељен махом становништвом из суседних села и из села суседних области. Највећи део дошао из села среза космајског. (подаци крајем 1921. године).[2][3]

Дан Општине је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

Географија уреди

Младеновац има повољан географски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Територијом општине пролази и ауто-пут Београд-Ниш, од којег се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и са Београдом, и то ауто-путем (54 km), и преко Раље и Авале (56 km). Путну мрежу чини 118 km регионалних, 28 km магистралних и 162 km локалних путева.

Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док је топловод прошао кроз готово цело градско насеље.

Клима уреди

Подручје Младеновца има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са просеком падавина од 649 mm.

Култура уреди

И поред тога што је у близини Београда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.

Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић” садржи преко 60.000 књига. Основана је 1968. године и садржи два одељења: одељење одраслих и дечје одељење. Од 1987. године у библиотеци се одржава књижевни фестивал Шумадијске метафоре. У оквиру библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.

Центар за културу и туризам је културна установа у центру Младеновца са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом у којој се одржавају концерти, позоришне представе, пројекције филмова, изложбе слика, радионице и друго. Основан је 1953. године.[4] Организатор је многобројних културних дешавања међу којима се издвајају Ликовна колонија, позоришни фестивал Театар у једном дејству и филмски фестивал Валтер фест.

У Музеју Младеновца се могу наћи разне сталне и повремене поставке и археолошка, етнографска, историјска и уметничка збирка у којој се чува културно-историјско богатство Младеновца. Музеј је након десет година, када је био у критичном стању и ван функције, реконструисан и свечано отворен на дан општине, 2. августа 2018.[5]

У Младеновцу се одржава и манифестација „Ваздухом хлађена страст” која представља изложбу аутомобила са ваздушним хлађењем мотора.

У Младеновцу се налазе Црква Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, Споменик палим ратницима 1912—1918 и Железничка станица Младеновац, као и Запис Стеванчевића храст и Запис платан код цркве. Дана 29. децембра 2019. откривен је споменик деспоту Стефану Лазаревићу у младеновачком парку.[6]

Образовање уреди

На територији Младеновца налази се три основне школе ОШ „Коста Ђукић”, ОШ „Свети Сава” и ОШ „Момчило Живојиновић”.

Гимназија Младеновац је основана 1950. као виша гимназија. Од 1960. ученици гимназије су свршени ученици осмогодишње школе уместо раније ниже гимназије, што је трајало до укидања гимназије 1980. због увођења такозваног усмереног образовања. Школске 1966/67. гимназија добија своју нову зграду. Од школске 1990/91. Младеновац је поново добио гимназију. Постоје четири смера: природно-математички, друштвено-језички, општи и смер за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.

Техничка школа у Младеновцу постоји од 1907. и највећи је регионални центар средњошколског образовања ученика у области техничко-занатских занимања. Има преко 50 верификованих образовних профила у три образовна смера: електротехника, машинство и текстил. Поседује 6 модерних радионица машинске струке, 3 радионице за занимања електротехничке струке и 2 текстилне радионице.

Такође, у Младеновцу се налазе и Школа за основно образовање одраслих „Младеновац” и Основна музичка школа „Стеван Христић” у којој се одржава турнир музичких школа Меморијал Аца Панић.

Спорт уреди

Међу најпопуларнијим спортовима у Младеновцу су фудбал, одбојка и карате и спортисти из тих спортова бележе и најзапаженије резултате. Постоје и многи други актуелни спортови у Младеновцу који су сви заједно координирани од стране Спортског савеза Младеновца који организује разне акције за децу и одрасле као што су Дани изазова, Улична трка, Базар спорта и други.

Поред бројних спортских терена на отвореном, ту је и спортско-рекреативни центар „Љубомир Ивановић Геџа” за организовање такмичења.

Демографија уреди

У насељу Младеновац (варош) живи 17758 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 7434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[7]
Година Становника
1948. 4.833
1953. 6.231
1961. 10.943
1971. 15.858
1981. 21.016
1991. 23.299 22.576
2002. 22.114 23.191
2011. 23.609
2022. 22.346
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
20.746 93,81%
Роми
  
558 2,52%
Црногорци
  
103 0,46%
Југословени
  
86 0,38%
Македонци
  
63 0,28%
Хрвати
  
54 0,24%
Бугари
  
16 0,07%
Горанци
  
14 0,06%
Мађари
  
13 0,05%
Албанци
  
12 0,05%
Муслимани
  
8 0,03%
Словенци
  
7 0,03%
Румуни
  
7 0,03%
Руси
  
6 0,02%
Украјинци
  
5 0,02%
Словаци
  
3 0,01%
Бошњаци
  
2 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
207 0,93%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

 
Панорама зграда у насељу 25. мај

Познати Младеновчани уреди

Референце уреди

  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац варош.
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 — 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „O nama”. Centar za kulturu i turizam Mladenovac (на језику: српски). Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 16. 02. 2020. 
  5. ^ „Otvoren renovirani Muzej Mladenovca: Posle 10 godina mogu ponovo da vide kulturno blago (FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2. 8. 2018. 
  6. ^ „Otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Mladenovcu/video/”. Info M (на језику: српски). 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812—1927 објављено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе уреди