6. јул
датум
6. јул (6.7.) је 187. дан године по грегоријанском календару (188. у преступној години). До краја године има још 178 дана.
ДогађајиУреди
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 371. п. н. е. — Тебанци су победили Спартанце у бици код Леуктре у Боетији, чиме је ослабљен утицај Спарте у Грчкој.
- 1274 — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у француском граду Лиону.
- 1415 — Јан Хус је спаљен на ломачи у Констанцу на основу одлуке сабора у Констанци због проповедања антикатоличких ставова.
- 1483 — Ричард III је крунисан за краља Енглеска.
- 1809 — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма
- 1885 — Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса.
- 1908 — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II.
- 1919 — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку.
- 1923 — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922.
- 1928 — У Њујорку је одржана премијера филма Светла Њујорка, првог звучног филма у историји кинематографије.
- 1941 — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa.
- 1944 — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи.
- 1964 — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.
- 1967 — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра).
- 1988 — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.
- 1989 — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану
- 1990 — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.
- 1999 — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
- 2000 —
- Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије.
- Талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45 °C, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре.
- 2005 — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда
РођењаУреди
- 1796 — Николај I Павлович, цар Русије (1825—1855). (прем. 1855)[1]
- 1838 — Ватрослав Јагић, хрватски филолог и слависта. (прем. 1923)[2]
- 1859 — Вернер фон Хајденштам, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1916). (прем. 1940)
- 1886 — Марк Блок, француски историчар. (прем. 1944)
- 1886 — Едвард Русјан, словеначки пилот и ваздухопловни пионир и конструктор. (прем. 1911)
- 1907 — Фрида Кало, мексичка сликарка. (прем. 1954)
- 1921 — Ненси Реган, америчка глумица, супруга 40. председника САД Роналда Регана. (прем. 2016)[3]
- 1923 — Војћех Јарузелски, пољски генерал и политичар, шеф пољске државе (1981—1990). (прем. 2014)
- 1927 — Џенет Ли, америчка глумица, певачица, плесачица и списатељица. (прем. 2004)
- 1935 — Тензин Гјатсо, 14. Далај Лама.
- 1937 — Нед Бејти, амерички глумац. (прем. 2021)
- 1940 — Нурсултан Назарбајев, казахстански политичар, 1. председник Казахстана (1991—2019).
- 1944 — Бернхард Шлинк, немачки правник и књижевник.
- 1946 — Џорџ В. Буш, амерички политичар и бизнисмен, 43. председник САД.[4]
- 1946 — Силвестер Сталоне, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
- 1951 — Џефри Раш, аустралијски глумац.
- 1965 — Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и књижевни критичар.
- 1970 — Рожер Цицеро, немачки џез музичар. (прем. 2016)
- 1971 — Млађан Шилобад, српски кошаркаш.
- 1974 — Зе Роберто, бразилски фудбалер.
- 1975 — 50 Cent, амерички хип хоп музичар.
- 1976 — Димитрије Бањац, српски глумац, комичар и сценариста.
- 1976 — Рори Делап, енглеско-ирски фудбалер.
- 1977 — Макс Мирни, белоруски тенисер.
- 1979 — Кевин Харт, амерички глумац и стендап комичар.
- 1979 — Горан Шпрем, хрватски рукометаш.
- 1980 — Пау Гасол, шпански кошаркаш.
- 1980 — Ева Грен, француска глумица и модел.[5]
- 1981 — Јелена Костанић Тошић, хрватска тенисерка.
- 1984 — Жанг Хао, кинески клизач.
- 1987 — Кејт Неш, енглеска музичарка.
- 1992 — Урош Витас, српски фудбалер.
- 2000 — Зајон Вилијамсон, амерички кошаркаш.
СмртиУреди
- 1189 — Хенри II, енглески краљ 1154-89. (рођ. 1133)
- 1415 — Јан Хус, чешки реформатор. (рођ. отприлике 1369)[6]
- 1533 — Лодовико Ариосто, италијански ренесансни песник. (рођ. 1474)
- 1535 — Томас Мор, енглески хуманиста и писац. (рођ. 1478)
- 1553 — Едвард VI, енглески краљ 1547-53. (рођ. 1537)
- 1854 — Георг Ом, немачки физичар. (рођ. 1789)
- 1893 — Ги де Мопасан, француски писац. (рођ. 1850)
- 1947 — Милосав Јелић, српски четник, књижевник, ратни песник. (рођ. 1883)[7]
- 1962 — Вилијам Фокнер, амерички писац. (рођ. 1897)
- 1971 — Луј Армстронг, амерички џез музичар, трубач и певач. (рођ. 1901)
- 1973 — Ото Клемперер, немачки диригент. (рођ. 1885)
- 1989 — Јанош Кадар, мађарски комунистички политичар, генерални секретар Мађарске социјалистичке радничке партије 1956-89. (рођ. 1912)
- 2005 — Клод Симон, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1985. године. (рођ. 1913)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ The British Imperial Calendar, on General Register of the United Kingdom of Great Britain and Ireland, and Its Colonies. Arthur Varenham. 1853. стр. 93.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 270.
- ^ „Nancy Reagan > Her Life & Times”. Ronald Reagan Presidential Foundation. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2006. Приступљено 22. 9. 2007.
- ^ Ahles, Dick (24. 12. 2000). „Bush's Birthplace? It's Deep in the Heart of . . . New Haven”. The New York Times. Приступљено 1. 8. 2020.
- ^ Godard, Agathe (29. 8. 1988). „Marlène et ses filles”. Paris Match (на језику: француски).
- ^ Schaff, David Schley, John Huss: his life, teachings and death, after five hundred years, (Charles Scribner's Sons, 1915), p. 257
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 281.
