Миро Вуксановић

Миро Вуксановић
Миро Вуксановић
	Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године
Лични подаци
Датум рођења	4. мај 1944. (78 год.)
Место рођења	Крња Јела, код Шавника, ; ДФ Југославија
Образовање	Филолошки факултет Универзитета у Београду
Научни рад
Познат по	књижевник, академик САНУ
Награде	НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005; Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005;

Миро Вуксановић (Крња Јела, код Шавника, 4. мај 1944) српски је књижевник, академик Српске академије науке и уметности, покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности. Објављује романе, приповетке, записе и поеме.^[1]

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је члан, налази се Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.^[2]

БиографијаУреди

Миро Вуксановић је рођен у Крњој Јели, у Црној Гори, у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију.^[3] Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност.^[4] Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године.^[5] Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.

Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.

Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.

ЧланствоУреди

Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године

Миро Вуксановић је члан Српског књижевног друштва (2003 -), Друштва књижевника Војводине (1979-), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-2021),члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008) , потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020 -). члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988 - 2014).

Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.^[2]

Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2022. објављено 130 књига) и Едиције Матица (2008).

Главни уредник Његошевог зборника Матице српске (2012-)

Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2022. изашло 17 томова).

На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године.^[5] За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.

У САНУ од 2011. уређује Трибину за приказивање нових издања. Покретач је и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Приступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 1947. године (2020-), Библиографије академика и дописних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански). Од 2011.је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду и две комисије Огранка Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.^[3]

НаградеУреди

Добитник је следећих награда^[3]:

Награда Политике за кратку причу, 1975.
Октобарска награда Сомбора, 1986.
Награда „Милорад Панић Суреп”, 1995.
Награда „Мирослављево јеванђеље”, за роман Семољ гора, 2000.
Награда Вукове задужбине, за роман Семољ гора, 2000.
Просветина награда, за роман Семољ гора, 2000.
Награда „Оскар Давичо”, за роман Семољ гора, 201.
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за роман Семољ гора, 2002.
Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Точило, 2002.
Вукова награда, 2004.
Награда „Лаза Костић”, за роман Семољ земља, 2005.
НИН-ова награда, за роман Семољ земља, 2006.
Награда „Меша Селимовић”, за роман Семољ земља, 2006.
Награда „Златни хит либер”, за роман Семољ земља, 2006.
Почасни грађанин Билеће, 2006.
Награда „Запис”, 2007.
Награда „Ђура Даничић”, 2009.
Награда „Статуета Бранка Радичевића”, 2010.
Повеља Удружења књижевника Србије, за животно дело, 2012.
Награда „Јанко Шафарик”, 2014.
Награда „Вељкова голубица”, 2015.
Награда „Печат Херцега Шћепана”, 2017.
Награда „Михајло Пупин”, за укупно стваралаштво, 2019.^[6]
Награда „Марко Миљанов”, 2020.
Повеља за животно дело поводом 175 година Српске читаонице новосадске, 2020.^[7]
Награда „Љубомир П. Ненадовић”, за књигу Бројчаник: путописни дневници, 2021.^[8]
Сретењска повеља удружења Срба у Мађарској, 2022.^[9]

БиблиографијаУреди

Библиографија академика Вуксановића је почетком 2022.године садржала око 3.100 јединица (радови и литература о делу).

РоманиУреди

Клетва Пека Перкова, 1977, 1978, 2021.
Градишта, 1989, 2021.
Далеко било, 1995, 2018, 2021.
Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017, 2021.
Точило, 2001, 2018,2021.
Кућни круг, 2003,2021.
Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017, 2021.
Семољ људи, 2008, 2011, 2017, 2021.
Бихпоље, 2013, 2021.

Приповетке и записиУреди

Горске очи, 1982, 2021.
Немушти језик, 1984, 2013, 2021.
Вучји трагови, 1987, 2013, 2021.
Повратак у Раванград, 2007, 2016, 2021.
Отвсјуду, 2008, 2021.
Клесан камен, 2008
Читање таванице, 2010, 2021.
Даноноћник 1, 2014
Силазак у реч, 2015
Даноноћник 2, 2019
Бројчаник, 2021

ПоемеУреди

Морачник, 1994, 2021.
Тамоони, 1992, 2021.

Разговори и причеУреди

Ликови Милана Коњовића, 1992, 2020.
Каже Миро Вуксановић, 2000.
Душанова књига, 2001.
Семољ Мира Вуксановића, 2011.
Насамо с Миланом Коњовићем, 2018.
Разговор с Немањом, 2020.

Одабрана делаУреди

Одабрани романи 1 - 3, 2011.
Изабрана дела 1 - 5, 2017, 2018.
САБРАНА ДЕЛА, прво коло ( 9 томова, 18 књига), 2021.

ПриређивачУреди

Лаза Костић у Сомбору, 1980.
Раванград Вељка Петровића, 1984.
Летопис Стевана Раичковића, 2007.
Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010.
Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића, 2012.
Милован Ђилас, 2013.
Његош два века, 2013.
Његош довијек, 2016.
Миодраг Булатовић, 2016.
Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, 2018.
Горска луча (антологија Његошевих стихова), 2018.

Научни и стручни пројектиУреди

Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора)
Приступне беседе српских академика (покретач и уредник)

Случај ДаноноћникУреди

Студија Александра Ћуковића, Случај Даноноћник^[10], која је објављена у издању новосадске Агоре 2022. године^[11], у оквиру Едиције Огледало, у цјелости је посвећена Даноноћнику Мира Вуксановића. Поговор Ћуковићевој студији написао је књижевни критичар и пјесник проф.др Саша Радојчић^[12].

РеференцеУреди

^ „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019.
^ ^а ^б Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
^ ^а ^б ^в „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019.
^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Миро Вуксановић: Писање је најбољи отпор свакој непогоди”. www.rts.rs. Приступљено 2020-03-21.
^ ^а ^б „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019.
^ Ковачевић, Снежана (25. 11. 2019). „Обележена 101. годишњица присаједињења Војводине Србији”. Политика. Приступљено 1. 12. 2019.
^ „НОВОСАДСКА БИБЛИОТЕКА ПРОСЛАВИЛА 175 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА”. ВОЈВОЂАНСКE. 23. 9. 2020. Приступљено 4. 2. 2023.
^ „НАГРАДА „ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ“ МИРУ ВУКСАНОВИЋУ – Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović"”. Приступљено 4. 2. 2023.
^ „Сретењска академија у Будимпешти”. Варош РТВ (на језику: српски). 14. 2. 2022. Приступљено 4. 2. 2023.
^ „Aleksandar Ćuković: SLUČAJ DANONOĆNIK”. Izdavačka kuća Agora i internet knjižara - Knjige koje će večito šumeti sa vaših polica (на језику: српски). Приступљено 2022-11-15.
^ Јањушевић, Живана (2022-07-16). „ДАН - (U)pad u zapise Mira Vuksanovića”. www.dan.co.me. Приступљено 2022-11-15.
^ Nikšić, R. T. V. „SLUČAJ DANONOĆNIK U IZDANJU AGORE”. www.rtnk.me (на језику: me). Приступљено 2022-11-15.

Спољашње везеУреди

[1] „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019.

[:0-2] а ^б Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.

[вм-3] а ^б ^в „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019.

[4] Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Миро Вуксановић: Писање је најбољи отпор свакој непогоди”. www.rts.rs. Приступљено 2020-03-21.

[миро-5] а ^б „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019.

[6] Ковачевић, Снежана (25. 11. 2019). „Обележена 101. годишњица присаједињења Војводине Србији”. Политика. Приступљено 1. 12. 2019.

[7] „НОВОСАДСКА БИБЛИОТЕКА ПРОСЛАВИЛА 175 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА”. ВОЈВОЂАНСКE. 23. 9. 2020. Приступљено 4. 2. 2023.

[8] „НАГРАДА „ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ“ МИРУ ВУКСАНОВИЋУ – Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović"”. Приступљено 4. 2. 2023.

[9] „Сретењска академија у Будимпешти”. Варош РТВ (на језику: српски). 14. 2. 2022. Приступљено 4. 2. 2023.

[10] „Aleksandar Ćuković: SLUČAJ DANONOĆNIK”. Izdavačka kuća Agora i internet knjižara - Knjige koje će večito šumeti sa vaših polica (на језику: српски). Приступљено 2022-11-15.

[11] Јањушевић, Живана (2022-07-16). „ДАН - (U)pad u zapise Mira Vuksanovića”. www.dan.co.me. Приступљено 2022-11-15.

[12] Nikšić, R. T. V. „SLUČAJ DANONOĆNIK U IZDANJU AGORE”. www.rtnk.me (на језику: me). Приступљено 2022-11-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]