Миро Вуксановић

Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. мај 1944) је српски књижевник, академик Српске академије науке и уметности, покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности. Објављује романе, приповетке, записе и поеме.[1]

Миро Вуксановић
MiroVuksanovic.jpg
Миро Вуксановић
Датум рођења(1944-05-04)4. мај 1944.(76 год.)
Место рођењаКрња Јела, код Шавника
 ДФ Југославија
ШколаФилолошки факултет Универзитета у Београду
Познат покњижевник, академик САНУ
Награде
  • НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
  • Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је члан, налази се Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.[2]

БиографијаУреди

Миро Вуксановић је рођен у Крњој Јели, у Црној Гори, у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију.[3] Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност.[4] Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године.[5] Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.

Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.

Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.

ЧланствоУреди

Миро Вуксановић је члан Српског књижевног друштва (2003 -), Друштва књижевника Војводине (1979-), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-),члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008) , потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020 -). члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988 - 2014).

Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.[2]

Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2020. објављено 110 књига) и Едиције Матица (2008).

Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2020. изашло 15 томова).

На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године.[5] За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.

У САНУ од 2011. уређује Трибину за приказивање нових издања. Покретач је и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Пруступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 2012. године (2020-), Библиографије академика и диписних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански).

Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.[3]

НаградеУреди

Добитник је следећих награда[3]:

  • Награда Политике за кратку причу (1975)
  • Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000
  • Награда за уметност Вукове задужбине 2000
  • Просветина награда за прозу 2000
  • Борбина награда за књигу године 2001
  • Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002
  • Награда Светозар Ћоровић за прозу 2002
  • Вукова награда 2004
  • Награда Лаза Костић за приповедну прозу 2005
  • НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
  • Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005
  • Златни хит либер 2006
  • Почасни грађанин Билеће 2006
  • Награда Бранковог кола 2010
  • Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије 2012
  • Награда Вељкова голубица 2015
  • Печат Херцега Шћепана Трга од ћирилице 2017.
  • Републичке награде за допринос култури: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007), Ђура Даничић (2009), Стојан Новаковић (2012), Јанко Шафарик (2014), као и Октобарска награда Сомбора (1986).
  • Награда Михајло Пупин за укупно стваралаштво (2019)[6]
  • Награда Марко Миљанов (2020)
  • Повеља за животно дело поводом 175 година Српске читаонице новосадске (2020)

БиблиографијаУреди

Библиографија Вуксановића је током лета 2020. садржала 2.811 јединица (радови и литература о делу).

Романи
  • Клетва Пека Перкова, 1977, 1978
  • Градишта, 1989
  • Далеко било, 1995, 2018
  • Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017
  • Точило, 2001,2018
  • Кућни круг, 2003
  • Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017
  • Семољ људи 2008, 2011, 2017
  • Бихпоље 2013
Приповетке и записи
  • Горске очи, 1982
  • Немушти језик, 1984, 2013
  • Вучји трагови, 1987,2013
  • Повратак у Раванград 2007, 2016
  • Отвсјуду 2008
  • Читање таванице 2010
  • Даноноћник 1, 2014
  • Силазак у реч 2015
  • Даноноћник 2, 2019
Поеме
  • Морачник, 1994
  • Тамоони, 1992
Разговори и приче
  • Ликови Милана Коњовића, 1992.
  • Душанова књига, 2001.
  • Насамо с Миланом Коњовићем, 2018.
  • Изабрана дела I−V, 2017 и 2018.
Приређивач
  • Лаза Костић у Сомбору, 1980
  • Раванград Вељка Петровића, 1984
  • Летопис Стевана Раичковића, 2007
  • Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010
  • Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића 2012
  • Милован Ђилас 2013
  • Његош, два века 2013
  • Његош довијек 2016
  • Миодраг Булатовић 2016
  • Вечити календар матерњег језика Иве Андрића 2018
  • Горска луча (антологија Његошевих стихова) 2018
Научни и стручни пројекти
  • Едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
  • Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора)

РеференцеУреди

  1. ^ „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
  3. 3,0 3,1 3,2 „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019. 
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Миро Вуксановић: Писање је најбољи отпор свакој непогоди”. www.rts.rs. Приступљено 2020-03-21. 
  5. 5,0 5,1 „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019. 
  6. ^ Ковачевић, Снежана (25. 11. 2019). „Обележена 101. годишњица присаједињења Војводине Србији”. Политика. Приступљено 1. 12. 2019. 

Спољашње везеУреди