Миро Вуксановић
Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. мај 1944) је познати српски књижевник, академик Српске академије науке и уметности. Објавио је бројне романе, приповетке, записе и поеме.[1]
| Миро Вуксановић | |
|---|---|
 Миро Вуксановић | |
| Датум рођења | 4. мај 1944. |
| Место рођења | Крња Јела код Шавника Демократска Федеративна Југославија |
| Школа | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
| Познат по | књижевник, академик САНУ |
| Награде |
|
БиографијаУреди
Миро Вуксановић је рођен у Крњој Јели, у Црној Гори, у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију. [2] Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност. Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године.[3] Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.
Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.
ЧланствоУреди
Миро Вуксановић је био члан Друштва књижевника Војводине, затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије, члан Уређивачког одбора Српског биографског речника, потпредседник Матице српске (2004-2008), потпредседник Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског, члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића; члан Одбора САНУ за изучавање историје књижевности, председник Управног одбора Института за српски језик САНУ, члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 23 тома) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске; иницијатор оснивања и главни уредник Издавачког центра Матице српске; главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности и Едиције Матица. На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године.[3]
Као председник Друштва књижевника Војводине, члан Председништва Савеза књижевника Југославије и члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.[2]
НаградеУреди
Добитник је многобројних награда[2]:
- Награда Политике за причу (1975)
- Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000
- Награда за уметност Вукове задужбине 2000
- Просветина награда за прозу 2000
- Борбина награда за књигу године 2001
- Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002
- Награда Светозар Ћоровић за прозу 2002
- Награда Лаза Костић за приповедну прозу 2005
- НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
- Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005
- Златни хит либер 2006.
- Вукова награда 2004
- Републичке награде за допринос библиотекарству: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007) и Ђура Даничић (2009) и Октобарска награда Сомбора (1986)
БиблиографијаУреди
Романи
- Клетва Пека Перкова, 1977, 1978
- Градишта, 1989
- Далеко било, 1995
- Семољ гора, 2000, 2001
- Точило, 2001
- Кућни круг, 2003
- Семољ земља, 2005
Приповетке и записи
- Горске очи, 1982
- Немушти језик, 1984
- Вучји трагови, 1987
Поеме
- Морачник, 1994
- Тамоони, 1992
Приредио је књиге:
- Лаза Костић у Сомбору, 1980
- Раванград Вељка Петровића, 1984
- Летопис Стевана Раичковића, 2007
- Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010
- Књигу разговора Ликови Милана Коњовића, 1991 и друга издања
Научни и стручни пројекти
- Едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
РеференцеУреди
- ^ „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019.
- ↑ 3,0 3,1 „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019.