Миро Вуксановић

Миро Вуксановић (Крња Јела, код Шавника, 4. мај 1944) српски је књижевник, академик Српске академије науке и уметности, покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности. Објављује романе, приповетке, записе и поеме.

Миро Вуксановић
Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године
Рођење	(1944-05-04)4. мај 1944. Крња Јела, код Шавника, ДФ Југославија
Школа	Филолошки факултет Универзитета у Београду
Познат по	књижевник, академик САНУ
Награде	НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005 Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је члан, налази се Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.

Биографија

Миро Вуксановић је рођен у Крњој Јели, у Црној Гори, у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност. Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године. Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.

Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.

Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.

Чланство

Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године

Миро Вуксановић је члан Српског књижевног друштва (2003 -), Друштва књижевника Војводине (1979-), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-),члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008) , потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020 -). члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988 - 2014).

Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.

Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2020. објављено 110 књига) и Едиције Матица (2008).

Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2020. изашло 15 томова).

На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године. За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.

У САНУ од 2011. уређује Трибину за приказивање нових издања. Покретач је и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Приступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 2012. године (2020-), Библиографије академика и дописних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански).

Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.

Награде

Добитник је следећих награда:

• Награда Политике за кратку причу (1975)
• Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000
• Награда за уметност Вукове задужбине 2000
• Просветина награда за прозу 2000
• Борбина награда за књигу године 2001
• Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002
• Награда Светозар Ћоровић за прозу 2002
• Вукова награда 2004
• Награда Лаза Костић за приповедну прозу 2005
• НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
• Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005
• Златни хит либер 2006
• Почасни грађанин Билеће 2006
• Награда Бранковог кола 2010
• Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије 2012
• Награда Вељкова голубица 2015
• Печат Херцега Шћепана Трга од ћирилице 2017.
• Републичке награде за допринос култури: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007), Ђура Даничић (2009), Стојан Новаковић (2012), Јанко Шафарик (2014), као и Октобарска награда Сомбора (1986).
• Награда Михајло Пупин за укупно стваралаштво (2019)
• Награда Марко Миљанов (2020)
• Повеља за животно дело поводом 175 година Српске читаонице новосадске (2020)
• Награда Љуба Ненадовић (2021)

Библиографија

Библиографија академика Вуксановића је крајем 2021.године садржала око 3.000 јединица (радови и литература о делу).

Романи

• Клетва Пека Перкова, 1977, 1978
• Градишта, 1989
• Далеко било, 1995, 2018
• Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017
• Точило, 2001, 2018
• Кућни круг, 2003
• Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017
• Семољ људи, 2008, 2011, 2017
• Бихпоље, 2013

Приповетке и записи

• Горске очи, 1982
• Немушти језик, 1984, 2013
• Вучји трагови, 1987, 2013
• Повратак у Раванград, 2007, 2016
• Отвсјуду, 2008
• Клесан камен, 2008
• Читање таванице, 2010
• Даноноћник 1, 2014
• Силазак у реч, 2015
• Даноноћник 2, 2019
• Бројчаник, 2021

Поеме

• Морачник, 1994
• Тамоони, 1992

Разговори и приче

• Ликови Милана Коњовића, 1992
• Каже Миро Вуксановић, 2000
• Душанова књига, 2001
• Семољ Мира Вуксановића, 2011
• Насамо с Миланом Коњовићем, 2018
• Разговор с Немањом, 2020

Одабрана дела

• Одабрани романи 1 - 3, 2011
• Изабрана дела 1 - 5, 2017, 2018

САБРАНА ДЕЛА

• САБРАНА ДЕЛА, прво коло ( 9 томова, 18 књига), 2021

Приређивач

• Лаза Костић у Сомбору, 1980
• Раванград Вељка Петровића, 1984
• Летопис Стевана Раичковића, 2007
• Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010
• Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића, 2012
• Милован Ђилас, 2013
• Његош два века, 2013
• Његош довијек, 2016
• Миодраг Булатовић, 2016
• Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, 2018
• Горска луча (антологија Његошевих стихова),ч 2018

Научни и стручни пројекти

• Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
• Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора)
• Приступне беседе српских академика (покретач и уредник)

Спољашње везе

• Ризничар српских речи („Политика“, 11. октобар 2015)
• Књижевни портрет Мира Вуксановића („Политика”, 13. новембар 2017)
• Разговори са академицима - Миро Вуксановић (Недељник, 14. март 2017)
• Kомплетна библиографија Мира Вуксановића
• Миленијумско српско књижевно премрежавање („Политика”, 30. мај 2019)
• Много су нам две Србије - интервју („Политика”, 25. новембар 2019)
• ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Читање је тражење истине („Вечерње новости”, 19. децембар 2021)
• СЛЕДБЕНИК ВУКОВСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Сабрана дела Мира Вуксановића представљена у Библиотеци града Београда („Вечерње новости”, 13. мај 2022)