Миро Вуксановић
Миро Вуксановић (Крња Јела, код Шавника, 4. мај 1944) српски је књижевник, академик Српске академије науке и уметности, покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности. Објављује романе, приповетке, записе и поеме.[1]
Миро Вуксановић | |
---|---|
![]() Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године | |
Рођење | Крња Јела, код Шавника, ДФ Југославија 4. мај 1944. |
Школа | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
Познат по | књижевник, академик САНУ |
Награде |
|
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је члан, налази се Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.[2]
БиографијаУреди
Миро Вуксановић је рођен у Крњој Јели, у Црној Гори, у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију.[3] Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност.[4] Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године.[5] Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.
Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.
Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.
ЧланствоУреди
Миро Вуксановић је члан Српског књижевног друштва (2003 -), Друштва књижевника Војводине (1979-), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-),члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008) , потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020 -). члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988 - 2014).
Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.[2]
Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2020. објављено 110 књига) и Едиције Матица (2008).
Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2020. изашло 15 томова).
На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године.[5] За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.
У САНУ од 2011. уређује Трибину за приказивање нових издања. Покретач је и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Приступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 2012. године (2020-), Библиографије академика и дописних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански).
Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.[3]
НаградеУреди
Добитник је следећих награда[3]:
- Награда Политике за кратку причу (1975)
- Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000
- Награда за уметност Вукове задужбине 2000
- Просветина награда за прозу 2000
- Борбина награда за књигу године 2001
- Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002
- Награда Светозар Ћоровић за прозу 2002
- Вукова награда 2004
- Награда Лаза Костић за приповедну прозу 2005
- НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
- Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005
- Златни хит либер 2006
- Почасни грађанин Билеће 2006
- Награда Бранковог кола 2010
- Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије 2012
- Награда Вељкова голубица 2015
- Печат Херцега Шћепана Трга од ћирилице 2017.
- Републичке награде за допринос култури: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007), Ђура Даничић (2009), Стојан Новаковић (2012), Јанко Шафарик (2014), као и Октобарска награда Сомбора (1986).
- Награда Михајло Пупин за укупно стваралаштво (2019)[6]
- Награда Марко Миљанов (2020)
- Повеља за животно дело поводом 175 година Српске читаонице новосадске (2020)
- Награда Љуба Ненадовић (2021)[7][8]
БиблиографијаУреди
Библиографија академика Вуксановића је крајем 2021.године садржала око 3.000 јединица (радови и литература о делу).
РоманиУреди
- Клетва Пека Перкова, 1977, 1978
- Градишта, 1989
- Далеко било, 1995, 2018
- Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017
- Точило, 2001, 2018
- Кућни круг, 2003
- Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017
- Семољ људи, 2008, 2011, 2017
- Бихпоље, 2013
Приповетке и записиУреди
- Горске очи, 1982
- Немушти језик, 1984, 2013
- Вучји трагови, 1987, 2013
- Повратак у Раванград, 2007, 2016
- Отвсјуду, 2008
- Клесан камен, 2008
- Читање таванице, 2010
- Даноноћник 1, 2014
- Силазак у реч, 2015
- Даноноћник 2, 2019
- Бројчаник, 2021
ПоемеУреди
- Морачник, 1994
- Тамоони, 1992
Разговори и причеУреди
- Ликови Милана Коњовића, 1992
- Каже Миро Вуксановић, 2000
- Душанова књига, 2001
- Семољ Мира Вуксановића, 2011
- Насамо с Миланом Коњовићем, 2018
- Разговор с Немањом, 2020
Одабрана делаУреди
- Одабрани романи 1 - 3, 2011
- Изабрана дела 1 - 5, 2017, 2018
САБРАНА ДЕЛА
- САБРАНА ДЕЛА, прво коло ( 9 томова, 18 књига), 2021
ПриређивачУреди
- Лаза Костић у Сомбору, 1980
- Раванград Вељка Петровића, 1984
- Летопис Стевана Раичковића, 2007
- Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010
- Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића, 2012
- Милован Ђилас, 2013
- Његош два века, 2013
- Његош довијек, 2016
- Миодраг Булатовић, 2016
- Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, 2018
- Горска луча (антологија Његошевих стихова),ч 2018
Научни и стручни пројектиУреди
- Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
- Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора)
- Приступне беседе српских академика (покретач и уредник)
РеференцеУреди
- ^ „Миро Вуксановић”. Српска академија науке и уметности. Приступљено 21. 3. 2019.
- ^ а б Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
- ^ а б в „Вуксановић Миро”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 21. 3. 2019.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Миро Вуксановић: Писање је најбољи отпор свакој непогоди”. www.rts.rs. Приступљено 2020-03-21.
- ^ а б „Миро Вуксановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 21. 3. 2019.
- ^ Ковачевић, Снежана (25. 11. 2019). „Обележена 101. годишњица присаједињења Војводине Србији”. Политика. Приступљено 1. 12. 2019.
- ^ “ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ” МИРУ ВУКСАНОВИЋУ: Познат добитник награде за најбољу књигу путописа Матичне библиотеке у Ваљеву („Вечерње новости”, 24. септембар 2021)
- ^ У БРАНКОВИНИ, ЛИРСКОЈ ПЕСМИ: Није природно што се казивање о заједничком имену и пореклу ређе истиче, чак се и склања („Вечерње новости”, 28. септембар 2021)
Спољашње везеУреди
Миро Вуксановић на Викимедијиној остави. |
- Ризничар српских речи („Политика“, 11. октобар 2015)
- Књижевни портрет Мира Вуксановића („Политика”, 13. новембар 2017)
- Разговори са академицима - Миро Вуксановић (Недељник, 14. март 2017)
- Kомплетна библиографија Мира Вуксановића
- Миленијумско српско књижевно премрежавање („Политика”, 30. мај 2019)
- Много су нам две Србије - интервју („Политика”, 25. новембар 2019)
- ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Читање је тражење истине („Вечерње новости”, 19. децембар 2021)
- СЛЕДБЕНИК ВУКОВСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Сабрана дела Мира Вуксановића представљена у Библиотеци града Београда („Вечерње новости”, 13. мај 2022)