НИН-ова награда
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, а додељује је НИН. НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени“. Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије. Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић, Живојин Павловић и Драган Великић. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963. и 1964). Награда је до сада свега пет пута додељена женама-писцима - Дубравки Угрешић 1988. године, Светлани Велмар-Јанковић 1995. године Гроздани Олујић 2009. године, Гордани Ћирјанић 2010. године и Ивани Димић 2016. године. Награда није додељена једино 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде тада је остао Миодраг Булатовић са романом „Црвени петао лети према небу“. Међутим, Булатовић је касније, 1975, ипак добио НИН-ову награду за роман „Људи са четири прста“. НИН-ову награду вратили су Данило Киш, награђен 1972. године за „Пешчаник“, и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године за „Хлеб и страх“. О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова.
Добитник за 2018. годину био је Владимир Табашевић за роман „Заблуда Светог Себастијана”.[1]
ДобитнициУреди
Досадашњи добитници НИН-ове награде су:
Ова листа се генерише помоћу података са Википодатака, а периодично је ажурира бот.
Промене које се изврше унутар подручја листе ће бити уклоњене до следећег ажурирања!
,_firct_President_of_Federal_Republic_of_Yugoslavia.jpg)
РеференцеУреди
- ^ „Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za roman "Zablude Svetog Sebastijana"”. Blic. Приступљено 14. 1. 2019.