Гонкурова награда

Гонкурова награда (фр. Le prix Goncourt) највећа је француска књижевна награда. Додељује је Академија Гонкур од 1903. године, аутору најбољег француског прозног дела објављеног те године. Међу добитницима су и славни писци као што су Марсел Пруст, Маргерит Дирас, Симон де Бовоар, Патрик Модијано и др.

Гонкурова награда
Едмонд де Гонкур
Додељује се занајбоље прозно дело француског аутора
ДодељујеАкадемија Гонкур
ДатумНовембар
ЗемљаФранцуска
ПредстављаAcadémie Goncourt[*]
Веб-сајтacademie-goncourt.fr

Историја

уреди

Гонкурову награду додељује Академија Гонкур названа по свом оснивачу, познатом писцу, критичару и издавачу Едмонду де Гонкуру. Он је сав свој иметак наменио оснивању ове организације у знак сећања на свог брата и сарадника Жила. Главни циљ Академије је да кроз литерарне активности промовише и потпомаже француску књижевност.[1]

Академију чини 10 чланова познатих француских писаца и уметника. Чланови Академије у различито време били су Луј Арагон, Рејмон Кено, Мишел Турније, Колет и др.[2] Жири се сваког новембра састаје у ресторану Друан и доноси одлуку о победнику. Сваки члан има само један глас и може га дати само за једну књигу. У случају једнаког броја гласова, приоритет се даје делу за који гласа председник.

Осим главне Гонкурове награде за најбоље и најмаштовитије прозно дело у француској литератури те године, Академија Гонкур додељује и награде у још четири категорије: за први роман, кратку причу, поезију и биографију.[1]

Новчани део награде је симобличан и износи око 10 евра. Разлог је тај што дело које добије награду омогућује писцу књижевни углед, као и бољу продају дела, чинећи свог власника богаташем у смислу зараде од продатих тиража.

Сваки писац награду може добити само једном. Гонкурова академија је само једном прекршила ово правило. Једини двоструки добитник Гонкурове награде је Ромен Гари који је лауреат био 1956. године, али и 1975. године када је награду добио под псеудонимом Емил Ажар.[3]

Гонкурова награда студената Србије

уреди

Гонкурова награда студената Србије установљена је на иницијативу Француског института у Србији са циљем да студенти француског језика и књижевности упознају нове ауторе и да се повећа значај студија на француском језику. Награда се додељује од 2012. године у оквиру Молијерових дана. Награду спонзорише Академија Гонкур.[4]

Жири чини 60 студената, по 15 са сваке катедре за француски језик у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Они прочитају дела која је номиновала француска Академија Гонкур претходне године, дискутују о њима са својим професорима, после чега тајним гласањем одаберу добитника.[5]

Добитници су:

  • 2012 — Шаладон Сорж - Повратак у Килибегз
  • 2013 — Жером Ферар -Беседа о паду Рима
  • 2014 — Пјер Леметр - Довиђења, тамо горе
  • 2015 — Камел Дауд - Мерсо, контра-истрага
  • 2016 — Матијас Енар - Бусола
  • 2017 — Гаел Фај - Мала земља
  • 2018 — Вероник Олми - Бакхита
  • 2019 — Давид Диоп - Духовни брат[6]
  • 2020 — Ђаили Амаду Амал - Нестрпљиви
  • 2021 — Моамед Мбура Сара - Најскривенија сећања људи
  • 2022 — Брижит Жиро - Живи брзо

Добитници Гонкурове награде

уреди
Добитници Гонкурове награде[7]
Година Аутор Наслов на француском Наслов на српском
1903 Джон Антоан Но Force ennemie
1904 Леон Фрапје La Maternelle
1905 Клод Фарер Les Civilisés Цивилизовани људи
1906 Жером и Жан Таро Dingley, l'illustre écrivain
1907 Емил Мозели Le Rouet d'ivoire
1908 Франсис де Миомандр Écrit sur de l'eau...
1909 Мариус Ари Леблон En France
1910 Луј Перго De Goupil à Margot
1911 Алфонс де Шатобријан Monsieur des Lourdines
1912 Андре Савињон Les Filles de la pluie
1913 Марк Елдер Le peuple de la mer
1914 Адријан Бертран L'Appel du Sol
1915 Рене Бенжамен Gaspard
1916 Анри Барбис Le Feu Огањ
1917 Анри Малерб La Flamme au poing
1918 Жорж Дијамел Civilisation
1919 Марсел Пруст A l'ombre des jeunes filles en fleurs У сени девојака цветова
1920 Ернест Перошон Nêne
1921 Рене Маран Batouala
1922 Анри Беро Le vitriol de la lune
1923 Лисјан Фабр Rabevel ou Le mal des ardents
1924 Тјери Сандр Le Chèvrefeuille, le Purgatoire, le Chapitre XIII
1925 Морис Женевоа Raboliot
1926 Анри Деберли Le supplice de Phèdre
1927 Морис Бедел Jérôme 60° latitude nord Шездесети степен северне ширине
1928 Морис Константин-Вејер Un Homme se penche sur son passé Један се човјек нагиба над своју прошлост
1929 Марсел Арлан L'Ordre Ред
1930 Анри Фоконје Malaisie
1931 Жан Фајар Mal d'amour
1932 Ги Мазлин Les Loups Вукови
1933 Андре Малро La Condition humaine Људска судбина
1934 Роже Версел Capitaine Conan Капетан Конан
1935 Жозеф Пер Sang et Lumières
1936 Максанс ван дер Мерш L'Empreinte de Dieu
1937 Шарл Плиње Faux passeports
1938 Анри Троаја L'Araigne
1939 Филип Ериа Les enfants gâtés Размажена дјеца
1940 Франсис Амбријер Les grandes vacances
1941 Анри Пура Vent de Mars
1942 Марк Бернар Pareil à des enfants
1943 Мариус Гру Passage de l'Homme
1944 Елза Триоле Le premier accroc coûte 200 Francs
1945 Жан-Луи Бори Mon village à l'heure allemande
1946 Жан-Жак Готје Histoire d'un Fait divers
1947 Жан-Луи Киртис Les Forêts de la Nuit Шуме мрака
1948 Морис Дрион Les grandes familles Велике породице
1949 Роберт Мерл Week-end à Zuydcoote Викенд код Зајдкота
1950 Пол Колен Les jeux sauvages
1951 Жилијен Грак Le Rivage des Syrtes Обала Сирта
1952 Беатрис Бек Léon Morin, prêtre
1953 Пјер Гаскар Les Bêtes
1954 Симон де Бовоар Les Mandarins
1955 Роже Икор Les eaux mêlées Измјешане воде
1956 Ромен Гари Les racines du ciel Коријени неба
1957 Роже Вајан La Loi Закон
1958 Франсис Валдер Saint-Germain ou la négociation
1959 Андре Шварц-Барт Le dernier des Justes Последњи од праведника
1960 Винтила Хорија Dieu est né en exil Бог је рођен у изгнанству
1961 Жан Ко La pitié de Dieu Самилост божија
1962 Ана Лангфус Les bagages de sable Товари песка
1963 Арман Лану Quand la mer se retire
1964 Жорж Коншон L'Etat sauvage
1965 Жак Борел L'Adoration
1966 Едмонд Шарл-Ру Oublier Palerme
1967 Андре Пјер де Мандијарг La Marge
1968 Бернар Клавел Les fruits de l'hiver
1969 Фелисјан Марсо Creezy
1970 Мишел Турније Le Roi des Aulnes Краљ Виловњак
1971 Жак Лоран Les Bêtises
1972 Жан Каријер L'Épervier de Maheux
1973 Жак Шесе L'Ogre Исполин
1974 Паскал Лен La Dentellière Чипкарица
1975 Емил Ажар / Ромен Гари La vie devant soi Живот је пред тобом
1976 Патрик Гренвил Les Flamboyants
1977 Дидје Декоан John l'enfer Паклени Џон[8]
1978 Патрик Модијано Rue des boutiques obscures Улица мрачних дућана
1979 Антонин Маје Pélagie la Charette
1980 Ив Навар Le Jardin d'acclimatation
1981 Лисјан Бодар Anne-Marie
1982 Доминик Фернандес Dans la main de l'Ange
1983 Фредерик Тристан Les égarés
1984 Маргерит Дирас L'Amant Љубавник
1985 Јан Кефелек Les Noces barbares Варварска свадба
1986 Мишел Ост Valet de nuit Ноћни сталак
1987 Тахар Бен Желун La Nuit sacrée Света ноћ
1988 Ерик Орсена L'Exposition coloniale
1989 Жан Вотрен Un grand pas vers le Bon Dieu
1990 Жан Руо Les Champs d'honneur Поља части
1991 Пјер Комбеско Les Filles du Calvaire
1992 Патрик Шамоазо Texaco
1993 Амин Малуф Le Rocher de Tanios Таниосова стена
1994 Дидје ван Ковлар Un Aller simple Пут у једном правцу
1995 Андреј Макин Le Testament français Француско завештање
1996 Паскал Роз Le Chasseur Zéro Ловац нула
1997 Патрик Рамбо La Bataille Битка
1998 Пол Констан Confidence pour confidence Поверење за поверење
1999 Жан Ешноз Je m'en vais Одлазим
2000 Жан Жак Шул Ingrid Caven Ингрид Кавен
2001 Жан-Кристоф Рифен Rouge Brésil Црвени Бразил
2002 Паскал Кињар Les Ombres errantes Лутајуће сенке[9]
2003 Жак-Пјер Амет La maîtresse de Brecht Брехтова љубавница
2004 Лоран Годе Le Soleil des Scorta Сунце породице Скорта
2005 Франсоа Вејерганс Trois jours chez ma mère Три дана код мајке
2006 Џонатан Лител Les Bienveillantes Еумениде
2007 Жил Лероа Alabama song Алабама сонг
2008 Атик Рахими Syngué Sabour: La pierre de patience Сеге сабур: Камен стрпљења
2009 Мари НДијај Trois femmes puissantes Три моћне жене
2010 Мишел Уелбек La Carte et le territoire Карта и територија
2011 Алекси Жени[10] L'Art français de la guerre Француско умеће ратовања
2012 Жером Ферари Le Sermon sur la chute de Rome Беседа о паду Рима
2013 Пјер Леметр Au revoir là-haut Довиђења, тамо горе
2014 Лиди Салвер Pas pleurer Без плакања
2015 Матијас Енар Boussole Бусола
2016 Лејла Слимани Chanson douce Успавај ме
2017 Ерик Вијар[11] L'Ordre du jour Дневни ред
2018 Никола Матје Leurs enfants après eux Деца њихова за њима[12]
2019 Жан−Пол Дибоа Tous les hommes n'habitent pas le monde de la même façon Није свима исто на овом свету[13]
2020 Ерве Ле Телије L'Anomalie Аномалија
2021 Муамед Мбугар Сар La Plus Secrète Mémoire des hommes Најскровитији спомен људи
2022 Брижит Жиро Vivre vite Живети брзо
2023 Жан - Батист Андреа Veiller sur elle Пазити на њу

Референце

уреди
  1. ^ а б „5 najpoznatijih književnih nagrada”. beforeafter.rs. Приступљено 19. 2. 2019. 
  2. ^ „LES 10 COUVERTS”. academiegoncourt.com. Приступљено 19. 2. 2019. 
  3. ^ „Добитници Гонкурове награде”. bibliotekamedvedja.org.rs. Приступљено 19. 2. 2019. 
  4. ^ „Choix Goncourt de la Serbie”. academiegoncourt.com. Приступљено 12. 2. 2019. 
  5. ^ „“Mala zemlja” Gaela Faja osvojila Gonkurovu nagradu studenata”. bookvar.rs. Приступљено 12. 2. 2019. 
  6. ^ „Dodeljene nagrade za najbolji prevod i Gonkurova nagrada studenata Srbij”. bookvar.rs. Приступљено 12. 6. 2019. 
  7. ^ „Sélections et Lauréats par année”. academiegoncourt.com. Приступљено 19. 2. 2019. 
  8. ^ „Nadleštvo za bašte i ribnjake”. geopoetika.com. Архивирано из оригинала 20. 02. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2019. 
  9. ^ „Paskal Kinjar”. geopoetika.com. Архивирано из оригинала 20. 02. 2019. г. Приступљено 6. 2. 2019. 
  10. ^ „Profesor biologije ovogodišnji dobitnik Gonkurove nagrade”. blic.rs. Приступљено 6. 2. 2019. 
  11. ^ „Erik Vijar dobitnik Gonkurove nagrade”. politika.co.rs. Приступљено 6. 2. 2019. 
  12. ^ „Nikola Matje dobitnik nagrade Gonkur”. b92.net. Приступљено 7. 2. 2019. 
  13. ^ „GONKUROVA NAGRADA dodeljena Polu Dibou”. sinhro.rs. Архивирано из оригинала 09. 11. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2020. 

Спољашње везе

уреди