Википедија

Владимир Пиштало

српски књижевник

Владимир Пиштало (Сарајево, 8. мај 1960) српски je књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.

др

Владимир Пиштало
Владимир Пшитало, 2018. године
Датум рођења(1960-05-08)8. мај 1960. (63 год.)
Место рођењаСарајево, НР БиХ
 ФНР Југославија
Образовањедоктор историјских наука
УниверзитетЊу Хемпшир, Дарам, САД
ЗанимањеПисац, уредник, универзитетски професор
Значајни радови
  • Миленијум у Београду (2000)
  • Тесла, младост (2006)
  • Тесла, портрет међу маскама (2008)
  • Венеција (2011)
  • Сунце овог дана: писмо Андрићу (2017)
  • Значење џокера (2019)
Титулауправник Народне библиотеке Србије
ПретходникЛасло Блашковић
РодитељиБоривој Пиштало
Мирјана Пиштало (рођ. Вуковић)
Награде

Биографија уреди

Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке.[1] Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.[2]

Каријера уреди

Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као уредник у часопису Књижевна реч (1986–1990), уредник културне рубрике Железничких новина (1987–1992), уредник у магазину Дело (1990–1992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.

У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (1996–2000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (1997–2002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (2002–2020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије,[4] а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, залаже се за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.[5]

Књижевни рад уреди

Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[6] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду 7 превода. Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину.[7] Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[8] Његов роман Сунце овог дана: писмо Андрићу, за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[9]

Остале активности и чланства уреди

Награде уреди

Дела уреди

 
 
Тесла, портрет међу маскама (лево) и Tesla, a portrait with masks (десно).

Књиге поетске прозе уреди

 
Владимир Пиштало, Сунце овога дана, писмо Андрићу (2017).
 
Владимир Пиштало, Значење џокера (2019).

Збирке прича уреди

Романи уреди

Збирка есеја уреди

Остало уреди

Заступљен у зборницима и антологијама уреди

Превео уреди

Чарлс Симић, Хотел Несаница, Књижевна општина Вршац 1994 – (с енглеског језика) COBISS.SR-ID – 173131783[мртва веза]

Приредио уреди

Нова издања књига Владимира Пиштала објављују се у Издавачкој кући „Агора“ у едицији Изабрана дела Владимира Пиштала.[25]

Преводи дела Владимира Пиштала уреди

 
Vladimir Pištalo. Millennium in Belgrade (2018).

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Порекло презимена Пиштало”. Порекло. 6. 3. 2012. Приступљено 23. 2. 2022. 
  2. ^ Професионална биографија на LinkedIn-у.
  3. ^ „Владимир Пиштало”. На пола пута. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Владимир Пиштало в. д. управник Народне библиотеке Србије”. Политика. 4. 2. 2021. Приступљено 24. 2. 2022. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Зашто не обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу?”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-04. 
  6. ^ Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs
  7. ^ „Pištalo ušao u najuži izbor”. Новости. 27. 10. 2008. Приступљено 19. 2. 2022. 
  8. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 84—85. 
  9. ^ „Владимир Пиштало – Невероватно се дешава”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Награда „Милош Н. Ђурић””. Удружење књижевних преводилаца Србије. Архивирано из оригинала 19. 02. 2022. г. Приступљено 19. 2. 2022. 
  11. ^ „Нинову награду добио Владимир Пиштало”. Време. Приступљено 4. 2. 2020. 
  12. ^ „Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 02. 2010. Приступљено 22. 7. 2012. 
  13. ^ „„Кочићево перо“ Владимиру Пишталу”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2012. 
  14. ^ „Награда „Мома Димић” за Пишталову „Венецију””. Политика. 9. 7. 2012. Приступљено 19. 2. 2022. 
  15. ^ „Vladimir Pištalo dobitnik nagrade “Grigorije Božović””. Bookvar. 29. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2022. 
  16. ^ „Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22. 
  17. ^ ВРЕДНО ПРИЗНАЊЕ: Владимиру Пишталу уручена награда "Тодор Манојловић" („Вечерње новости”, 11. мај 2021)
  18. ^ „Свечана додела награда "Теодор Павловић" у Матици српској”. РТВ. 7. 12. 2022. Приступљено 8. 12. 2022. 
  19. ^ Симић, Ј. (8. 12. 2022). „"ТЕОДОР" ПИШТАЛУ И ГРАБОВЦУ: Банатски културни центар уручио књижевна признања и најавио манифестацију”. Вечерње новости. Приступљено 1. 1. 2023. 
  20. ^ „Владимир Пиштало добитник награде Борисав Станковић”. Новости. Приступљено 23. 3. 2023. 
  21. ^ „Владимиру Пишталу награда Златна књига Библиотеке Матице српске”. РТВ. 12. 4. 2023. Приступљено 15. 4. 2023. 
  22. ^ „Одлука о овогодишњем добитнику награде "Бескрајни плави круг"”. Матица српска (на језику: српски). 25. 11. 2023. Приступљено 25. 11. 2023. 
  23. ^ „НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ У 2023. ГОДИНИ РОМАНУ “ПЕСМА О ТРИ СВЕТА” Владимиру Пишталу награда “Др Шпиро Матијевић””. Дневник (на језику: српски). Приступљено 20. 2. 2024. 
  24. ^ „ПЕСМА ТРИ СВЕТА ИЛИ ЖЕНСКИ ОДИСЕЈ: Представљен нови роман Владимира Пиштала”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-10-12. 
  25. ^ „Изабрана дела Владимира Пиштала”. IK Agora. Приступљено 23. 2. 2022. 

Спољашње везе уреди

Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
2021—
Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Пиштало&oldid=27668401”