Владимир Пиштало

Владимир Пиштало (Сарајево, 1960) је српски књижевник.

Владимир Пиштало
Vladimir Pištalo photo by Djuradj Vujcic.jpg
Пиштало у Торонту 2012. године
Датум рођења1960.
Место рођењаСарајево, Југославија
ШколаUniversity of New Hampshire, Правни факултет Универзитета у Београду

БиографијаУреди

Рођен у Сарајеву 1960. године. Завршио је Правни факултет у Београду, а докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД на теми вишеструког идентитета српских исељеника - српском, америчком и југословенском. Ради на Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, где предаје светску и америчку историју.[1]

Владимир Пиштало је један од најзначајнијих савремених српских писаца. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[2] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду седам. Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[3] Недавно је изашао роман Сунце овог дана, писмо Андрићу, који је за веома кратко време постао кључан за разумевање Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[4]

ПризнањаУреди

Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француски језик прошле године.[5]

  • За роман Тесла, портрет међу маскама је у Београду добио значајну српску књижевну награду: НИН-ову награду за најбољи роман године у 2008. години.[6] За исти роман је 2010. године добио награду за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије[7].
  • Награда Кочићево перо 2012. за роман Венеција.[8] За исти роман добио је 2012. године и награду „Мома Димић”.
  • Награда Меша Селимовић[9] за књигу есеја Значење џокера.

ДелаУреди

Објавио је књиге поетске прозе:

  • Сликовница (1981)
  • Ноћи (1986)
  • Манифести (1986),
  • Крај века (1990)
  • новелу Корто Малтезе (1987),

Збирке прича:

  • Витраж у сећању (1994)
  • Приче из целог света (1997),
  • биографију Александра Македонског Александрида (1999),

Романе:

  • Миленијум у Београду (2000) и
  • О чуду (2002)
  • Тесла, младост (2006)
  • Тесла, портрет међу маскама (2008), за који је исте, 2008. године добио НИН-ову награду
  • Венеција (2011)

Збирка есеја:

  • Значење џокера (2019)

РеференцеУреди

  1. ^ „Владимир Пиштало”. На пола пута. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs
  3. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 84—85. 
  4. ^ „Владимир Пиштало – Невероватно се дешава”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020. 
  5. ^ „Владимир Пиштало”. Српско књижевно друштво. Приступљено 4. 2. 2020. 
  6. ^ „Нинову награду добио Владимир Пиштало”. Време. Приступљено 4. 2. 2020. 
  7. ^ „Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 02. 2010. Приступљено 22. 7. 2012. 
  8. ^ Кочићево перо“ Владимиру Пишталу”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2012. 
  9. ^ „Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22. 

Спољашње везеУреди