Награда „Борисав Станковић”
Награда „Борисав Станковић” додељује се од 1992. за најбољу књигу прозе објављену на српском језику у прошлој години и за целокупни књижевни опус.
| Награда „Борисав Станковић” | |
|---|---|
 Повеља награде „Борисав Станковић” додељена Данилу Николићу 1995. Део колекције која се чува у Адлигату. | |
| Додељује се за | најбољу књигу прозе |
| Додељује | Књижевна заједница „Борисав Станковић” |
| Локација | Врање |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1992. год. |
Награду у част књижевника Борисава Станковића установила је и додељује Књижевна заједница „Борисав Станковић” у Врању. Награда се додељује у оквиру манифестације „Борина недеља” која се одржава од 23. до 29. марта у Врању. Уручење се приређује на завршној свечаности, последњег дана трајања манифестације. Награда се састоји од повеље (на кожи), барељефа са ликом књижевника Борисава Станковића, новчаног износа и објављивања књиге. Добитник има част да следеће године отвори манифестацију и том приликом добија портрет Борисава Станковића.
.jpg)
Добитници уреди
Досадашњи добитници су:[1][2][3][4]
Од 1992. до 2000. уреди
- 1992 — Милорад Павић, за роман Унутрашња страна ветра.
- 1993 — Мирослав Јосић Вишњић, за роман Приступ у кап и семе.
- 1994 — Драгослав Михаиловић, за књигу прича Лов на стенице.
- 1995 — Светлана Велмар Јанковић, за роман Врачар.
- 1996 — Данило Николић, за роман Краљица забаве.
- 1997 — Милица Мићић Димовска, за роман Последњи заноси МСС.
- 1998 — Јован Радуловић, за роман Прошао живот.
- 1999 — Слободан Џунић, постхумно, за роман Ветрови Старе планине.
- 2000 — Радован Бели Марковић, за књигу Мале приче.
Од 2001. до 2010. уреди
- 2001 — Антоније Исаковић, за књигу прича Нестајање.
- 2002 — Павле Угринов, за роман Бесудни дани.
- 2003 — Горан Петровић, за књигу прича Ближњи.
- 2004 — Момо Капор, за роман Конте.
- 2005 — Милован Данојлић, за роман Зечји трагови.[5]
- 2006 — Добрило Ненадић, за роман Мрзовоља кнеза Бизмарка.
- 2007 — Младен Марков, за роман Тескоба.[6]
- 2008 — Мирослав Тохољ, за књигу прича Венчање у возу.[7]
- 2009 — Радослав Петковић, за роман Савршено сећање на смрт.[8]
- 2010 — Жарко Команин, за роман Љетопис вјечности.[9]
Од 2011. до 2020. уреди
- 2011 — Владан Матијевић, за роман Врло мало светлости.[10]
- 2012 — Воја Чолановић, за роман Ода мањем злу.[11]
- 2013 — Драго Кекановић, за роман Вепрово срце.[12]
- 2014 — Петар Милошевић, за роман Тиња Kalaz.[13]
- 2015 — Никола Маловић, за роман Једро наде.
- 2016 — Милисав Савић, за роман La sans pareille.[14][15]
- 2017 — Душан Ковачевић, за целокупни књижевни опус.[16][17]
- 2018 — Гроздана Олујић, за целокупни књижевни опус, са посебним освртом на роман Преживети до сутра.[18]
- 2019 — Бранимир Шћепановић, за целокупни књижевни опус.[19]
- 2019 — Синиша Ковачевић, роман Године врана.[19]
- 2020 — није додељена из техничких разлога.[20]
Од 2021. уреди
- 2021 — Петар Сарић, за целокупни књижевни опус.[21]
- 2022 — Михајло Пантић, за целокупни књижевни опус.[22]
- 2023 — Владимир Пиштало, за целокупни књижевни опус.[23]
Повеља „Борисав Станковић” уреди
Књижевна заједница „Борисав Станковић” додељује и истоимену Повељу за животно дело, односно за изузетан допринос српској књижевности и неговању вредности дела Борисава Станковића:
- 2006 — Радивоје Микић
- 2008 — Љубиша Јеремић[24]
- 2016 — Александар Јовановић[25]
- 2019 — Мило Ломпар[26]
- 2021 — Часлав Ђорђевић[27]
Референце уреди
- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 19. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 25—26. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 34. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ „Podsećanje na dosadašnje dobitnike Borine nagrade”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2021-04-06. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Бора Станковић“ Миловану Данојлићу („Блиц“, 18. март 2005), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Борисав Станковић“ Младену Маркову („Данас“, 20. март 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Награда „Бора Станковић“ Тохољу („Глас јавности“, 21. март 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Награда „Борисав Станковић“ („Б92“, 18. март 2009), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Команину награда „Бора Станковић“ (15. март 2010)[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Владан Матијевић добитник награде „Борисав Станковић“ („Политика“, 8. март 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Воји Чолановићу „Борисав Станковић“ („Политика“, 19. март 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Drago Kekanović dobio nagradu "Borisav Stanković" („Новости“, 19. март 2013), Приступљено 22. 11. 2019.
- ^ Petar Milošević dobitnik "Borine nagrade", Јужне вести, Приступљено 22. 11. 2019.
- ^ Савићу Борина награда („Вечерње новости“, 16. март 2016)
- ^ Бора је волео да вири кроз кључаоницу („Политика“, 30. март 2016)
- ^ Душану Ковачевићу награда „Борисав Станковић” (РТС, 21. март 2017)
- ^ Душану Ковачевићу уручена награда „Бора Станковић“ („Вечерње новости”, 8. април 2017)
- ^ Гроздани Олујић награда "Бора Станковић" (Б92, 16. март 2018)
- ^ а б Laureati nagrade „Borisav Stanković“, Kaleidoskop, Приступљено 22. 11. 2019.
- ^ „Podsećanje na dosadašnje dobitnike Borine nagrade”. Vranjenews. 6. 4. 2021. Приступљено 18. 1. 2023.
- ^ „Борисав Станковић“ писцу Петру Сарићу („Вечерње новости”, 20. октобар 2021)
- ^ „Mihajlo Pantić ovogodišnji dobitnik nagrade „Borisav Stanković“”. Данас. 22. 3. 2022. Приступљено 18. 1. 2023.
- ^ „Владимир Пиштало добитник награде Борисав Станковић”. Новости. Приступљено 23. 3. 2023.
- ^ „Љубиша Јеремић (1938–2018) – Човек равнотеже”. pecat.co.rs. Приступљено 29. 1. 2022.
- ^ Радисављевић, Зоран (30. 3. 2016). „Бора је волео да вири кроз кључаоницу”. Политика. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ „Milu Lomparu povelja Borisav Stanković”. Vranjenews. 29. 3. 2019. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ „Uručene nagrade Književne zajednice „Borisav Stanković“”. JugPress. 15. 9. 2021. Приступљено 20. 1. 2023.
