Горан Петровић

српски књижевник

Горан Петровић (Краљево, 1. јул 1961) српски је књижевник и академик. Један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста.[1] Редовни је члан Српске академије наука и уметности.

Горан Петровић
GoranPetrovic03OK.jpg
Лични подаци
Датум рођења(1961-07-01)1. јул 1961.(61 год.)
Место рођењаКраљево, ФНРЈ
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду

БиографијаУреди

ШколовањеУреди

Студирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

КаријераУреди

Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља (2003–2010).[2] Главни и одговорни уредник је издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” и уредник у ЈП „Службени гласник”.[3]

Књижевни радУреди

Пише углавном кратку прозу и роман.

Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке” (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), збирку приповедака Разлике (2006) и кино-новелу Испод таванице која се љуспа (2010). Збирка приповедака Острво и околне приче обилује раскошном имагинацијом. Иако су разноврсне приповетке, заједничко им је да речи сачињавају свет. Уводне приповетке приказују митски свет из бајки наших предака.[4]

Његови романи и збирке прича објављени су у преко сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на руски, француски, италијански, шпански, немачки, пољски, бугарски, словеначки, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки, холандски, арапски и персијски језик. Двадесетак његових прича је заступљено у антологијама српске приче у земљи и иностранству.[5]

Нека од његових дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио:

До 2023. године роман Атлас описан небом објављен је на српском језику у 9 издања[7], Опсада цркве Светог Спаса у 12 издања[8], а Ситничарница „Код срећне руке” у 25 издања[9].

Горан Петровић је писац модерног сензибилитета. На његово дело утицали су Милорад Павић и Борхес. Модерни приповедач није уступио место оном традиционалном. Петровић се определио за ону врсту борхесовског приповедача који дела води у фантазмагорична приповедања. И то је самосвојност овог књижевника.[4]

ЧланстваУреди

Изабран је 1. новембра 2012. године за дописног члана САНУ, а за редовног 8. новембра 2018. године на Изборној скупштини САНУ 2018.[10]

Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.[11]

У оквиру САНУ био је: председник УО Фонда „Никола Трајковић”, потпредседник УО Задужбине Бранка Ћопића, члан УО Задужбине Иве Андрића, члан Стручног савета Аудио-визуелног архива и члан Центра за дигитализацију САНУ.[3]

НаградеУреди

ДелаУреди

Кратка прозаУреди

РоманиУреди

ДрамаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 218.
  2. ^ „Повеља : часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања”. COBISS+. Приступљено 16. 12. 2022. 
  3. ^ а б „Горан Петровић”. САНУ. Приступљено 16. 12. 2022. 
  4. ^ а б Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 38—39. 
  5. ^ „Goran Petrović”. Laguna. Приступљено 16. 12. 2022. 
  6. ^ „Горан Петровић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 16. 12. 2022. 
  7. ^ „Атлас описан небом”. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022. 
  8. ^ „Опсада цркве Светог Спаса”. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022. 
  9. ^ „Ситничарница „Код срећне руке. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022. 
  10. ^ „Изабрани нови чланови САНУ”. САНУ. Приступљено 1. 2. 2020. 
  11. ^ „Горан Петровић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 1. 2. 2020. 
  12. ^ а б в г д ђ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. ISBN 86-81331-25-6. 
  13. ^ „Андрићева награда Горану Петровићу”. Блиц. Приступљено 2. 2. 2020. 
  14. ^ „Нови Сад: Уручена награда Лаза Костић Горану Петровићу”. Новости. Приступљено 2. 2. 2020. 
  15. ^ Srbija, Euronews (2022-11-28). „Nagrada "Beskrajni plavi krug" Matice srpske Goranu Petroviću za roman "Ikonostas". Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-28. 
  16. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Петровић и Перић добитници Награде Вукове задужбине”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-13. 
  17. ^ „Књижевник Горан Петровић добитник награде "Београдски победник". Дневник. 17. 1. 2023. Приступљено 19. 1. 2023. 

Спољашње везеУреди