Горан Петровић
Горан Петровић (Краљево, 1. јул 1961 – Београд, 26. јануар 2024) био је српски књижевник и академик.[1] Један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених српских прозаиста.[2] Био је редовни члан Српске академије наука и уметности.[3]
| Горан Петровић | |
|---|---|
 Фотографија академика Горана Петровића, 2013. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. јул 1961. |
| Место рођења | Краљево, ФНРЈ |
| Датум смрти | 26. јануар 2024. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
| Књижевни рад | |
| Утицаји од | Милорад Павић Салман Рушди |
| Најважнија дела | Опсада цркве Светог Спаса |
| Награде | НИН-ова награда |
Биографија
уредиСтудирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[4]
Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља (2003–2010).[5] Био је главни и одговорни уредник издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” и уредник у ЈП „Службени гласник”.[3]
Изабран је 1. новембра 2012. године за дописног члана САНУ, а за редовног 8. новембра 2018. године на Изборној скупштини САНУ 2018.[6] У оквиру САНУ био је: председник УО Фонда „Никола Трајковић”, потпредседник УО Задужбине Бранка Ћопића, члан УО Задужбине Иве Андрића, члан Стручног савета Аудио-визуелног архива и члан Центра за дигитализацију САНУ.[3]
Био је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.[7]
Петровић је био везан за ћирилицу и своје књиге је објављивао на ћириличном писму.[8] Како је сам наводио, родни град Краљево био му је извориште и надахнуће.[9]
По сопственом захтеву је сахрањен у кругу најуже породице.[8]
Књижевни рад
уредиПисао је углавном кратку прозу и роман.
Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке” (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), збирку приповедака Разлике (2006) и кино-новелу Испод таванице која се љуспа (2010). Збирка приповедака Острво и околне приче обилује раскошном имагинацијом. Иако су разноврсне приповетке, заједничко им је да речи сачињавају свет. Уводне приповетке приказују митски свет из бајки наших предака.[10]
Његови романи и збирке прича објављени су у преко сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на руски, француски, италијански, шпански, немачки, пољски, бугарски, словеначки, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки, холандски, арапски и персијски језик. Двадесетак његових прича је заступљено у антологијама српске приче у земљи и иностранству.[11]
До 2023. године роман Атлас описан небом објављен је на српском језику у 9 издања,[12] Опсада цркве Светог Спаса у 12 издања.[13] а Ситничарница Код срећне руке у 25 издања.[14]
Горан Петровић је писац модерног сензибилитета. На његово дело утицали су Милорад Павић и Борхес. Петровић се определио за ону врсту борхесовског приповедача који дела води у фантазмагорична приповедања. И то је самосвојност овог књижевника.[10]
Адаптације дела
уредиНека од његових дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио:
- „Опсада цркве Светог Спаса”, драматизација и режија Кокан Младеновић, Народно позориште у Сомбору, 2002;
- „Скела”, по сопственом драмском тексту, продукција Народно позориште у Београду, режија Кокан Младеновић, Орашац, 2004;
- радио-драма „Богородица и друга виђења”, драматизација Сања Милић, режија Нађа Јањетовић, Драмски програм Радија Београд, 2007;
- телевизијски филм „Ближњи”, по сопственом сценарију, режија Мишко Милојевић, Драмски програм РТС-a, 2008;
- „Матица”, по сопственом драмском тексту, режија Рахим Бурхан, Атеље 212, 2011;
- радио-драма „Изнад пет трошних саксија“, драматизација и режија Страхиња Млађеновић, Драмски програм Радија Нови Сад, 2011.[15]
Награде
уреди- Награда „Борислав Пекић”, за синопсис романа Опсада цркве Светог Спаса, 1994.[16]:20
- Просветина награда, за књигу кратке прозе Острво и околне приче, 1996.[16]:184
- Награда „Меша Селимовић”, за роман Опсада цркве Светог Спаса, 1998.[16]:98
- Награда „Рачанска повеља”, за роман Опсада цркве Светог Спаса, 1999.[16]:192
- НИН-ова награда, за роман Ситничарница „Код срећне руке”, за 2000.[17][18]
- Награда „Златни сунцокрет”, за роман Ситничарница „Код срећне руке”, 2001.[16]:70
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Ситничарница „Код срећне руке”, 2002.[16]:159
- Награда „Борисав Станковић”, за књигу кратке прозе Ближњи, 2003.
- Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу прича Разлике, 2006.[19]
- Андрићева награда, за књигу прича Разлике, 2007.[20]
- Награда „Кочићева књига”, за драму Матица, Бања Лука, 2011.
- Награду „Лаза Костић”, за књигу кратке прозе Испод таванице која се љуспа, 2011.[21]
- Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2014.
- Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, за 2018.
- Награда „Вељкова голубица”, за свеукупно приповедачко стваралаштво, 2018.
- Награда „Григорије Божовић”, за Изабрана дела, 2019.
- Награда „Станислав Лем”, 2020.
- Награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”, 2021.[22]
- Награда „Рамонда сербика”, 2022.
- Награда „Бескрајни плави круг”, за роман Иконостас, 2022.[23]
- Награде Вукове задужбине, за уметност, за двокњижје Папир са воденим знаком и Иконостас.[24]
- Књижевна награда „Београдски победник”, за роман Папир са воденим знаком.[25]
- Награда „Владан Десница”, за роман Иконостас, 2023.[26]
Дела
уредиКратка проза
уреди- Савети за лакши живот: роман уз кафу, Књижевна омладина Србије, Београд 1989.[27]
- Острво и околне приче, Просвета, Београд 1996.[28]
- Ближњи, Народна књига – Алфа, Београд 2002.[29]
- Све што знам о времену, Народна књига – Алфа, Београд 2003.[30]
- Разлике, Народна књига – Политика, Београд 2006.[31]
- Претраживач : записи, Народна књига – Алфа, Београд 2007.[32]
- Испод таванице која се љуспа, Новости, Београд 2010.[33]
- Породичне сторије, Моно и Мањана, Београд 2011.[34]
- Унутрашње двориште, Лагуна, Београд 2018.[35]
Романи
уреди- Атлас описан небом, Матица српска, Нови Сад 1993.[36]
- Опсада цркве Светог Спаса, Народна књига – Алфа, Београд 1997.[37]
- Ситничарница „Код срећне руке”, Народна књига – Алфа, Београд 2000.[38]
- Папир са воденим знаком (Роман делта: Ток 1), Лагуна, Београд 2022.[39]
- Иконостас (Роман делта: Ток 2), Лагуна, Београд 2022.[40]
- Палата (Роман делта: Ток 3), Лагуна, Београд 2024.
Драма
уредиРеференце
уреди- ^ „РТС :: Вест :: Преминуо писац и академик Горан Петровић”. www.rts.rs. Приступљено 26. 1. 2024.
- ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 218.
- ^ а б в „Горан Петровић”. САНУ. Приступљено 16. 12. 2022.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Goran Petrović predstavio dva nova romana”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Повеља : часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања”. COBISS+. Приступљено 16. 12. 2022.
- ^ „Изабрани нови чланови САНУ”. САНУ. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „Горан Петровић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ а б „УМЕО JE ДА ОПЛЕМЕНИ И РЕЧИМА УБЛАЖИ ГНЕВ: Песник Живорад Недељковић о пријатељству са Гораном и раду у Краљевачкој библиотеци”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ М.Д. „Опроштај Краљевчана од Горана Петровића”. Politika Online. Приступљено 2024-02-02.
- ^ а б Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 38—39.
- ^ „Goran Petrović”. Laguna. Приступљено 16. 12. 2022.
- ^ „Атлас описан небом”. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022.
- ^ „Опсада цркве Светог Спаса”. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022.
- ^ „Ситничарница „Код срећне руке””. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022.
- ^ „Горан Петровић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 16. 12. 2022.
- ^ а б в г д ђ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ „GORAN PETROVIC DOBITNIK NINOVE NAGRADE”. B92.net (на језику: српски). 2001-01-21. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Горан Петрович и его «Сеансы одновременного чтения» | Балканист”. balkanist.ru (на језику: руски). 2022-02-11. Приступљено 2024-01-27.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 177. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ „Андрићева награда Горану Петровићу”. Блиц. Приступљено 2. 2. 2020.
- ^ „Нови Сад: Уручена награда Лаза Костић Горану Петровићу”. Новости. Приступљено 2. 2. 2020.
- ^ d.o.o, cubes. „Preminuo pisac i akademik Goran Petrović - Vreme”. vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Srbija, Euronews (2022-11-28). „Nagrada "Beskrajni plavi krug" Matice srpske Goranu Petroviću za roman "Ikonostas"”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-28.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Петровић и Перић добитници Награде Вукове задужбине”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-13.
- ^ „Књижевник Горан Петровић добитник награде "Београдски победник"”. Дневник. 17. 1. 2023. Приступљено 19. 1. 2023.
- ^ „РТС :: Вест :: Додељена је награда „Владан Десница", једина књижевна награда коју писци додељују писцима”. rts.rs. Приступљено 2023-06-22.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Савети за лакши живот : роман уз кафу :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Острво и околне приче :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ближњи :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Све што знам о времену : изабрана кратка проза :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Разлике :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Претраживач : записи :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Испод таванице која се љуспа : кино-новела :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Породичне сторије :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Unutrašnje dvorište - Goran Petrović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Атлас описан небом :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Опсада цркве св. Спаса :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ситничарница "Код срећне руке" :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „[Роман делта]. [Ток 1],Папир са воденим знаком :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „[Роман делта]. [Ток 2],Иконостас свег познатог света :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Скела :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Matica :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
