Владан Матијевић

српски књижевник

Владан Матијевић (Чачак, 16. новембар 1962) српски је књижевник. Добитник је Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.[1]

Владан Матијевић
Датум рођења(1962-11-16)16. новембар 1962.
Место рођењаЧачак, СФР Југославија
Период1991—
Најважнија дела
Не реметећи расуло
Ван контроле
Прилично мртви
Писац издалека
Врло мало светлости
Мемоари, амнезије
Пристаништа
Сусрет под необичним околностима
Слобода говора
НаградеАндрићева награда
Нинова награда
Награда Меша Селимовић
Награда Борисав Станковић
Награда Исидора Секулић
Награда Кочићево перо
Награда Кочићева књига
Награда Рамонда сербика

БиографијаУреди

Осамнаест година је радио у фабрици базне хемије, од 2005. запослен је у галерији Надежда Петровић у Чачку.

Почео је са писањем поезије, његове песме штампане су у часописима већ почетком осамдесетих. Године 1991. објављује збирку песама Не реметећи расуло, која, по Матијевићу, представља преломни тренутак у његовом животу. Убрзо почиње да пише и прозу. Кратки роман Ван контроле је његово прво прозно дело.

До данас је објавио тринаест књига, већина је имала више издања. Романи су му превођени на француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и македонски језик. Добитник је више значајних награда и признања у Србији, између осталих и Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. године и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.

О стваралаштву Владана Матијевића написано је више од стo критичких текстова, о њему су снимљена два документарна телевизијска филма аутора Јосипа Бабела (2004) и Олгице Ракић (2010). Писац и уредник Александар Гаталица снимио је 2016. за РТС получасовну емисију Књижевни дијалог са Владаном Матијевићем.

У једном интервјуу изјавио је:

Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате. Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина.

Живи у Чачку.

НаградеУреди

ДелаУреди

  • Не реметећи расуло (песме, 1991)
  • Ван контроле (роман, 1995, нова верзија 2021)
  • Р. Ц. Неминовно (роман, 1997, нова верзија 2017)
  • Самосвођење (песме, 1999)
  • Прилично мртви (приче, 2000)
  • Писац издалека (роман, 2003)
  • Часови радости (роман, 2006)
  • Жилави комади (драме, 2009)
  • Врло мало светлости (роман, 2010)
  • Мемоари, амнезије (есеји, 2012)
  • Пристаништа (приче, 2014)
  • Сусрет под необичним околностима (роман, 2016)
  • Слобода говора (роман, 2020)

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Vladan Matijević”. Laguna. Приступљено 31. 1. 2019. 
  2. ^ „Dobitnici nagrada”. Književni konkurs Milutin Uskoković. Приступљено 31. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди