2004
година
(преусмерено са 2004.)
2004. је била преступна година.
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
ДогађајиУреди
ФебруарУреди
- 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
- 4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.
МартУреди
- 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
- 4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.
- 4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
- 11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
- 17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
- 26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
- 29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.
АприлУреди
- 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
- 15. април — Основан је Фолклорни ансамбл „Рожаје”.
- 20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.[1]
МајУреди
- 1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.
- 2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.
- 31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.
ЈунУреди
- 27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
ЈулУреди
- 11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
АвгустУреди
- 31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.
СептембарУреди
- 1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
- 3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
- 19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
- 23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.
ОктобарУреди
- 3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
- 5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
- 6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.
НовембарУреди
- 2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
- 22. новембар — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.
ДецембарУреди
- 14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
- 19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
- 26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.
Датум непознатУреди
- Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља)
- 3. јануар — Гави, шпански фудбалер
- 9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер
- 22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер
- 31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер
ФебруарУреди
- 19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица
- 23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш
МартУреди
ОктобарУреди
- 3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац
СмртиУреди
ЈануарУреди
- 10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница
- 13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913)
- 23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
- 26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)
ФебруарУреди
- 14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970)
- 26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)
МартУреди
- 28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921)
АприлУреди
МајУреди
- 1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928)
- 29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935)
ЈунУреди
- 2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929)
- 5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911)
- 29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)
ЈулУреди
- 1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924)
- 3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929)
- 28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)
АвгустУреди
- 29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)
СептембарУреди
- 12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934)
- 8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930)
- 10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)
НовембарУреди
- 2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957)
- 11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)
ДецембарУреди
- 8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966)
- 19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922)
- 23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921)
- 31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)
Нобелове наградеУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Gravity Probe B (на језику: енглески), 2022-03-11, Приступљено 2022-05-21