2004
година
2004. je bila prestupna godina.
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2004 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
Događaji uredi
Februar uredi
- 4. februar — Dragan Maršićanin (funkcioner DSS), uz pomoć glasova socijalista, izabran za predsednika Skupštine Srbije i ujedno postao v. d. predsednika Srbije.
- 4. februar — Četiri studenta Harvarda su osnovala društvenu mrežu Fejsbuk iz svoje sobe u studentskom domu.
Mart uredi
- 3. mart — Skupština Srbije izabrala novu Vladu Srbije na čelu sa Vojislavom Koštunicom, liderom DSS. U Vladi, pored ove stranke, su G17+ i koalicija SPO-NS. Vlada je izabrana uz podršku poslanika SPS-a, čiji predstavnici nisu ušli u Koštuničin kabinet.
- 4. mart — U požaru je goreo manastir Hilandar.
- 4. mart — Predrag Marković (G 17 +) izabran za predsednika srpskog parlamenta.
- 11. mart — U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu 192 ljudi poginulo, a više od 1.400 povređeno.
- 17. mart — Na Kosovu i Metohiji izbile demonstracije Albanaca koje su se pretvorile u pogrom nad Srbima. U tom pogromu, koji je trajao tri dana, poginulo više osoba a uništeno je na desetine crkava i manastira.
- 26. mart — U Beogradu ubijen generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, Branko Bulatović.
- 29. mart — Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija su postale punopravne članice NATO pakta.
April uredi
- 4. april — Raspisani predsednički izbori u Srbiji za 13. juni.
- 15. april — Osnovan je Folklorni ansambl „Rožaje”.
- 20. april — Graviti Probe B (GP-B) je bio satelitski eksperiment za testiranje predviđanja opšte relativnosti: geodetski efekat i povlačenje okvira.[1]
Maj uredi
- 1. maj — Proširenje Evropske unije u članstvo primljeno 10 novih država: Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija, Slovačka i Češka.
- 2. maj — Prvooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Milorad Ulemek Legija, predao se policiji u Beogradu.
- 31. maj — Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu, supersonični avion „Konkord“ francuske kompanije Er Frans obavio je svoj poslednji let.
Jun uredi
- 27. jun — U drugom krugu izbora za predsednika Srbije, Boris Tadić (lider DS) pobedio Tomislava Nikolića (zamenik predsednika SRS) i izabran za trećeg predsednika Srbije.
Jul uredi
- 11. jul — Boris Tadić svečano stupio na dužnost predsednika Srbije.
Avgust uredi
- 31. avgust — Počelo izvođenje svedoka odbrane na procesu u Hagu protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića.
Septembar uredi
- 1. septembar — Čečenski teroristi zauzeli su školu u ruskom gradu Beslanu sa više od hiljadu taoca.
- 3. septembar — U akciji oslobađanja taoca u školi u ruskom gradu Beslanu 331 poginuli, videti Talačka kriza u Beslanu.
- 19. septembar — U Srbiji održani izbori za lokalne samouprave, ali i izbori za predsednike opština i gradonačelnika.
- 23. septembar — Više od 3.000 osoba je poginulo na Haitiju nakon što je uragan Žana izazvao velike poplave i bujice blata.
Oktobar uredi
- 3. oktobar — Nenad Bogdanović izabran za gradonačelnika Beograda.
- 5. oktobar — U okviru kasarne Topčider, ispred podzemnog vojnog objekta Karaš pod nerazjašnjenim i kontroverznim okolnostima poginula su dvojica gardista Vojske Srbije i Crne Gore: Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, poznato pod imenom Slučaj Topčider. [1]
- 6. oktobar — Predsednik Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma, izabran je za prvog gradonačelnika grada Jagodine. Politička partija Jedinstvena Srbija, je u Jagodini, pobedila na lokalnim izborima, Demokratsku stranku, koja je imala svog kandidata na lokalnim izborima.
Novembar uredi
- 2. novembar — Džordž V. Buš pobedio na izborima za predsednika SAD protiv demokrate Džona Kerija.
- 22. novembar — U Ukrajini su počele demonstracije protiv navodnog nameštanja na predsedničkim izborima između aktuelnog premijera Viktora Janukoviča i kandidata opozicije Viktora Juščenka.
Decembar uredi
- 14. decembar — Pušten je u saobraćaj vijadukt Mijo, sa 343 m najviši most za vozila na svetu, koji premošćava reku Tarn kod mesta Mijo.
- 19. decembar — Počela je da emituje program Televizija Srpske Pravoslavne Eparhije žičke “Logos“. Televizija Logos, je prva televizijska stanica Srpske pravoslavne crkve.
- 26. decembar — Cunami u Indijskom okeanu 2004.
Datum nepoznat uredi
- Vikipedija:Nepoznat datum — Tihvinska ikona Presvete Bogorodice je vraćena iz Čikaga u Tihvinski manastir Uspenja Presvete Bogorodice.
Rođenja uredi
Januar uredi
- 2. januar — Adriana Vilagoš, srpska atletičarka (bacanje koplja)
- 3. januar — Gavi, španski fudbaler
- 4. januar — Viktor Vembanjama, francuski košarkaš
- 9. januar — Stefan Leković, srpski fudbaler
- 22. januar — Marko Lazetić, srpski fudbaler
- 31. januar — Samed Baždar, srpski fudbaler
Februar uredi
- 19. februar — Mili Bobi Braun, britanska glumica
- 23. februar — Nikola Đurišić, srpski košarkaš
Mart uredi
Avgust uredi
- 17. avgust — Ognjen Mimović, srpski fudbaler
Oktobar uredi
- 3. oktobar — Noa Šnap, kanadsko-američki glumac
Smrti uredi
Januar uredi
- 10. januar — Aleksandra Ripli, američka književnica
- 13. januar — Keraca Visulčeva, makedonska slikarka. (*1913)
- 23. januar — Helmut Njuton, nemački fotograf. (*1920)
- 26. januar — Mihajlo Bata Paskaljević, pozorišni i TV glumac. (*1923)
Februar uredi
- 14. februar — Marko Pantani, italijanski biciklista. (*1970)
- 26. februar — Boris Trajkovski, makedonski predsednik. (*1956)
Mart uredi
- 28. mart — Peter Ustinov, britanski glumac. (*1921)
April uredi
Maj uredi
- 1. maj — Lojze Kovačič, slovenački pisac i pedagog. (*1928)
- 29. maj — Ivica Šerfezi, hrvatski pevač. (*1935)
Jun uredi
- 2. jun — Nikolaj Đaurov, bugarski operski pevač. (*1929)
- 5. jun — Ronald Regan, 40. predsednik SAD. (*1911)
- 29. jun — Stipe Šuvar, hrvatski političar. (*1936)
Jul uredi
- 1. jul — Marlon Brando, američki glumac. (*1924)
- 3. jul — Andrijan Nikolajev, sovjetski kosmonaut. (*1929)
- 28. jul — Fransis Krik, engleski biolog. (*1916)
Avgust uredi
- 29. avgust — Vladimir Velebit, hrvatski političar. (*1907)
Septembar uredi
- 12. septembar — Mihailo Ćupović, srpski pesnik sa Zlatibora. (*1934)
- 8. oktobar — Žak Derida, francuski filozof. (*1930)
- 10. oktobar — Kristofer Riv, američki glumac. (*1952)
Novembar uredi
- 2. novembar — Teo van Gog, holanđanski reditelj, ubijen. (*1957)
- 11. novembar — Jaser Arafat, palestinski političar. (*1929)
Decembar uredi
- 8. decembar — Dajmbeg Darel, američki gitarista, hevi metal grupe Pantera, ubijen.(*1966)
- 19. decembar — Renata Tebaldi, italijanska operska pevačica. (*1922)
- 23. decembar — Narasima Rao, indijski političar. (*1921)
- 31. decembar — Žerar Debre, francusko-američki ekonomista, Nobelovac za ekonomiju 1983. (*1921)
Nobelove nagrade uredi
Vidi još uredi
- ^ Gravity Probe B (na jeziku: engleski), 2022-03-11, Pristupljeno 2022-05-21