Ер Франс (франц. Compagnie Nationale Air France) је француска авио-компанија са седиштем у Паризу, која од 2004. године послује у саставу Ер Франс-КЛМ групе. Лети на домаћим и међународним редовним путничким и карго линијама на 189 дестинација у 91. земљи на свим континентима, осим Аустралије.
Главне базе су му Аеродром Шарл де Гол и Аеродром Орли у Паризу, као и још пет база широм Француске.

Ер Франс
Air France
IATA ICAO Ознака
AF
AFR AIR FRANCE
Основана1933.
ФилијалеБрит ер, Ер Корзика, Риџенал, Ситиџет, Трансавија[1]
ЧвориштеАеродром Шарл де Гол Аеродром Орли
Клуб путникаFlying blue
Аеродромски салонСалон прве класе, СкајТим салони, Салони бизнис класе
АлијансаСкајТим (2000)
Флота387[2]
(укључујући зависне филијале)
Дестинације189[3]
Слоган компаније„Правимо небо најбољим местом на Земљи“
СедиштеПариз,  Француска
Кључне личностиАлександр де Жуниак
Веб-сајтwww.airfrance.rs

Пре уједињења са холандским КЛМ-ом, Ер Франс је био национална авио-компанија Француске. У марту 2007. Ер Франс је запошљавао 102.422 радника.

Ер Франс лети дневно до Београда са аеродрома Шарл де Гол. У сарадњи са Јат ервејзом, Ер Франс лети до Београда укупно 14 пута недељно.[4]

Историја уреди

Ер Франс је основан 7. октобра 1933. Авио-компанија је летела до многих дестинација у Европи и до француских колонија у северној Африци. Током Другог светског рата Ер Франс је био смештен у Казабланци у Мароку. У почетку, европски летови су обављани авионима типа Даглас DC-3. 1. јула 1946. Ер Франс је успоставио директне летове између Париза и Њујорка, са техничким слетањем ради допуне горива у Шенону, у Ирској. Авион Даглас DC-4 је летео на поменутој рути нешто мање од 20 часова.[5] Септембра 1947. године, Ер Франс је проширио своју мрежу дестинација источније од Њујорка до Фор де Франса, Буенос Ајреса и Шангаја.

Закључно са 1948. годином, Ер Франс је поседовао флоту од 130 авиона, једну од највећих флота тога времена.[5]

Ер Франс је започео џет еру авио-саобраћаја 1960. године са авионима типа Каравела SE-210 и Боинг 707;[5] који су за половину скратили време путовања и значајно унапредили комфор путника.[5] Ер Франс је, касније, постао један од првих авио-превозника који је увео у флоту авионе типа Боинг 747 и, у исто време, један од авио-превозника са највећим бројем авиона тог типа у флоти.

21. јануара 1976. године, Ер Франс је обавио први лет суперсоничним авионом Конкорд, регистарских ознака F-BVFA, на релацији Париз Шарл де Гол - Рио де Жанеиро, (преко Дакара). Летови до Њујорка (ЏФК) – једини летови Конкорда који су трајали од почетка до краја његове комерцијалне употребе – започели су 22. новембра 1977. Лет је трајао 3 сата и 23 минута, двоструко брже од брзине звука. Ер Франс је био један од укупно две авио-компаније, поред Бритиш ервејза, које је имао у флоти овај суперсонични авион и обављао редован дневни путнички саобраћај, до његовог повлачења из комерцијалне употребе крајем маја 2003.[6]

1987. Ер Франс је, заједно са, Луфтханзом, Иберијом and САС групом основао Амадеус, ИТ компанију (познатију као ГДС) која је туристичким агентима омогућила продају карата свих авио-превозника преко јединственог система.

Ер Франс је био прва авио-компанија која је увела у комерцијалну употребу ускотрупне авионе типа Ербас 320, а прва летелица му је испоручена у марту 1988. године.[7]

30. септембра 2003, Ер Франс и холандски КЛМ објављују намеру о спајању две авио-компаније, чије ће ново име гласити Ер Франс-КЛМ. Спајање је постало званично 5. маја 2004. У том тренутку, власници аксија Ер Франса су поседовали 81% те нове компаније (44% у власништву Француске државе, а 37% у рукама приватних акционара), док се остатак акција налазио у власништву акционара бившег КЛМ-а. Иако у власништву сада јединствене компаније, Ер Франс и КЛМ су наставили да лете под сопственим брендовима.

13. јануара 2009, Ер Франс постаје власник 25% акција тек приватизоване Алиталије.[8]

12. јануара 2012, Ер Франс-КЛМ објављују трогодишњи план трансформације, назван Трансформација 2015, чији је циљ смањење трошкова и претварање у „светског играча“ број 1 до 2015. године. Ер Франс, тренутно, годишње губи 700 милиона евра.

 
2004. долази до спајања Ер Франс-а и КЛМ-а.
Број превезених путника
Ер Франс - КЛМ групе
Година Број путника
у милионима
Промена у %
2005 70.0
2006 73.5  5
2007 74.8  2
2008 73.8  1
2009 71.4  3
2010 70.75  1
2011 75.78  7

Дестинације уреди

 
Ер Франс је један од оснивача СкајТим алијансе.

Видите: Редовне линије Ер Франс

Код шер уговори уреди

Изузимајући своје филијале и зависне компаније, као и партнере из СкајТим алијансе, Ер Франс има код шер уговоре са следећим авио-компанијама, по подацима из априла 2012. године:[9]

Флота уреди

 
Ербас 320 у ретро ливреји Ер Франс-а.
 
Боинг 777-300ЕР у ливреји СкајТим алијансе.
 
Конкорд, у флоти од 1976—2003.

По подацима из марта 2016. године, флота авио-компаније Ер Франс састоји се од следећих авиона:[2]

 
Ер Франс Боинг 747-400.
Путничка и карго флота Ер Франс-а
Тип авиона У флоти Наручено Број седишта по класама Напомена
F C Y+ Y Укупно
Ербас A318 18 разл. разл. 131 Највећи оператер
овог типа авиона
Ербас A319 40 разл. разл. 144
Ербас A320 46 6 разл. разл. 180
Ербас A321 23 разл. разл. 212
Ербас A330-200 15 40 21 147 208
Ербас A350-900 28
Ербас A340-300 13 30 21 224 275
Ербас A380 10 9 80 38 389 516
Боинг 777-200ЕР 25 4 49 24 170 247
35 24 250 309
Боинг 777-300ЕР 40 8 67 28 197 300
14 36 422 472
42 24 317 383
Боинг 787-9 14
Карго флота
Боинг 777-200Ф 2
-
Укупно 232 40

Просечна старост флоте Ер Франс-а износи 9,1 годину (по подацима из јануара 2011, без карго флоте).[10]

Наруџбине уреди

  • 23. септембра 2011. Ер Франс је објавио наруџбину 50 авиона типа Ербас 350 и Боинг 787, са опцијом наруџбине додатних 60. Први Боинг 787 Дримлајнер ће се придружити флоти 2016. године, док би први Ербас 350 требало да стигне током 2018. године.
  • 24. маја 2007. Ер Франс је објавио да планира повлачење из флоте авиона Боинг 747-400 до 2013,[11] истовремено наручујући додатних 13 летелица Боинг 777-300ЕР и 5 Боинга 777Ф, чиме ће увећати флоту за додатних 33 Боинга 777-300ЕР, 10 Боинга 777Ф и 12 Ербаса 380.[12]
  • 23. маја 2005. Ер Франс је наручио 5 модела Боинга 777Ф (са опцијом наруџбине додатна 3), што га је чинило првим корисником тога типа карго авиона. Прве две летелице су испоручене у фебруару 2009. године.[13]

Ербас 380 уреди

 
Први Ербас A380 у флоти.

Ер Франс је прва авио-компанија у свету која је наручила авионе типа Ербас 380-800 „суперџамбо“ током 2001. године,[14] наручивши 12 авиона, са опцијом наруџбине још додатна два.

Ер Франс је, такође, прва европска авио-компанија која је обавила комерцијални лет овим типом авиона. Први авион им је испоручен 30. октобра 2009. године, а први лет је обављен на релацији Париз-Њујорк 23. новембра 2009.[15]

Ер Франс лети авионима типа Ербас 380 до следећих дестинација:

Сви летови Ер Франс-а, авионима типа Ербас 380, полећу са терминала 2Е или сателит терминала 3 аеродрома Шарл де Гол.

Услуга уреди

Кабинске класе уреди

 
Седишта у Ла Премијер (Првој) класи у Боингу 777.

Ер Франс нуди четири примарне класе на својим, углавном дуголинијским, рутама, и то: Ла Премијер (Прва), Бизнис, Премијум Војаџер (Премијум економска) и Војаџер (Економска). На кратколинијским и средњолинијским рутама у Европи, конфигурација седишта је таква да се у предњем делу авиона налази Премијум Војаџер (Премијум економска) класа, а Војаџер (Економска) класа се налази иза ње.

Ла Премијер (Прва) класа је доступна само на интерконтиненталним линијама Ер Франса, и то на свим авионима типа Ербас A380 и на авионима типа Боинг 777-300ЕР и Боинг 777-200ЕР, а који имају конфигурацију са све четири класе.[17]

Бизнис класа је, такође, доступна само у дуголинијском саобраћају, али на већем броју типова авиона, укључујући ту и Ербас A330-200, Ербас A340-300 и Боинг 747-400 који не поседују прву класу, као и на типовима авиона Ербас A380, Боинг 777-300ЕР и Боинг 777-200ЕР.

Кетеринг током лета уреди

На кратколинијским летовима се служе снек и безалкохолна пића, а у средњолинијском саобраћају у понуди су предјело, хладно главно јело и дезерт, уз алкохолна и безалкохолна пића.

У интерконтиненталном саобраћају постоји могућност избора између два топла главна јела, поред предјела и дезерта, а такође се служе укупно два оброка, у зависности од дужине лета и времена дана. Доступан је широк избор алкохолних и безалкохолних пића, као и шампањац.[18]

Забава током лета уреди

 
АВОД систем за забаву током лета и дезерт послужење у бизнис класи

Ер Франс нуди својим путницима Аудио Видео на захтев (скраћено: АВОД) у свим класама авиона типа Ербас 330, 340, 380 и Боинг 777. АВОД систем обухвата велики избор видео, аудио и музичких садржаја и игрица. Путници у првој и бизнис класи имају могућност одабира почетка и краја програма, као и премотавања садржаја. На свим летовима, филмове је могуће пратити на енглеском, шпанском или француском језику, а одабране филмове и на кинеском, јапанском и корејском језику. Ер Франс, такође, нуди и могућност кратког курса учења језика, у сарадњи са Берлиц Институтом.

Салони уреди

Салони Ер Франс-а су доступни свим путницима прве и бизнис класе, као и путницима премијум економске класе (само у Паризу и Амстердаму), а такође и власницима картица клуба лојалних путника (Flying Blue Gold, Flying Blue Platinum, SkyTeam Elite Plus).

Клуб лојалних путника уреди

 
Салон бизнис класе на терминалу 2Е аеродрома Шарл де Гол.

Flying Blue је назив клуба лојалних путника Ер Франс-а и КЛМ-а, који нуди могућност прикупљања поена на основу броја прелетених миља и у зависности од класе путовања. Чланство је бесплатно, а програм је подељен у статусе, и то: стандардни, елитни и елитни плус.

Референце уреди

  1. ^ Зависне филијале Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2013), airfrance.com, 7. јануар 2013.
  2. ^ а б Флота Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013), airfrance.com, 7. јануар 2013.
  3. ^ Мрежа дестинација Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013), airfrance.com, 7. јануар 2013.
  4. ^ „Сезонски ред летења на релацији Париз-Београд”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2015. г. Приступљено 08. 01. 2013. 
  5. ^ а б в г „Историја Ер Франс-а”. Fotw.net. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  6. ^ „Крај деценија сигурног летења”. The Birmingham Post. 26. 7. 2000. Архивирано из оригинала 12. 07. 2013. г. Приступљено 31. 5. 2011.  Непознати параметар |archive= игнорисан (помоћ)
  7. ^ „Evènements aéronautiques de l'année 1988”. Aeroweb-fr.net. Приступљено 31. 5. 2011. 
  8. ^ Israely, Jeff (12. 1. 2009). „Зашто су Ер Франс-КЛМ купили 25% акција Алиталије”. Time. Архивирано из оригинала 17. 02. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  9. ^ „Код шер уговори”. Air France. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 31. 5. 2009. 
  10. ^ „Старост флоте”. Airfleets.net. Приступљено 31. 5. 2011. 
  11. ^ ДВБ планира куповину 6 Боинга 747-400 од Ер Франс-а Flight International, 5. фебруар 2008.
  12. ^ Ер Франс планира повлачење Боинга 747-400 из флоте Flight International, 24. мај 2007.
  13. ^ Boeing delivers 777 freighter Seattle Post-Intelligencer, 20. фебруар 2009.
  14. ^ „ASIATravelTips.com, 18. јун 2001. – Ер Франс потврдио наруџбину А380”. Asiatraveltips.com. 18. 6. 2001. Приступљено 31. 5. 2011. 
  15. ^ Ербас 380 - први лет, airfrance.com, 7. јануар 2013.
  16. ^ Ербас 380 - дестинације Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2012), atwonline.com, 23. март 2012.
  17. ^ „Air France – Corporate : Livraison du nouveau Boeing 777 à Air France” (PDF). Air France. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2011. (in French)
  18. ^ „Летња винска карта Ер Франса”. Now.boarding.fr. 22. 6. 2010. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 22. 8. 2011. 

Спољашње везе уреди