Википедија

Er Frans

Er Frans (fr. Compagnie Nationale Air France) je francuska avio-kompanija sa sedištem u Parizu, koja od 2004. godine posluje u sastavu Er Frans-KLM grupe. Leti na domaćim i međunarodnim redovnim putničkim i kargo linijama na 189 destinacija u 91. zemlji na svim kontinentima, osim Australije.
Glavne baze su mu Aerodrom Šarl de Gol i Aerodrom Orli u Parizu, kao i još pet baza širom Francuske.

Er Frans
Air France
IATA ICAO Oznaka
AF
 AFR AIR FRANCE
Osnovana1933.
FilijaleBrit er, Er Korzika, Ridženal, Sitidžet, Transavija[1]
ČvorišteAerodrom Šarl de Gol Aerodrom Orli
Klub putnikaFlying blue
Aerodromski salonSalon prve klase, SkajTim saloni, Saloni biznis klase
AlijansaSkajTim (2000)
Flota387[2]
(uključujući zavisne filijale)
Destinacije189[3]
Slogan kompanije„Pravimo nebo najboljim mestom na Zemlji“
SedištePariz,  Francuska
Ključne ličnostiAleksandr de Žuniak
Veb-sajtwww.airfrance.rs

Pre ujedinjenja sa holandskim KLM-om, Er Frans je bio nacionalna avio-kompanija Francuske. U martu 2007. Er Frans je zapošljavao 102.422 radnika.

Er Frans leti dnevno do Beograda sa aerodroma Šarl de Gol. U saradnji sa Jat ervejzom, Er Frans leti do Beograda ukupno 14 puta nedeljno.[4]

Istorija

uredi

Er Frans je osnovan 7. oktobra 1933. Avio-kompanija je letela do mnogih destinacija u Evropi i do francuskih kolonija u severnoj Africi. Tokom Drugog svetskog rata Er Frans je bio smešten u Kazablanci u Maroku. U početku, evropski letovi su obavljani avionima tipa Daglas DC-3. 1. jula 1946. Er Frans je uspostavio direktne letove između Pariza i Njujorka, sa tehničkim sletanjem radi dopune goriva u Šenonu, u Irskoj. Avion Daglas DC-4 je leteo na pomenutoj ruti nešto manje od 20 časova.[5] Septembra 1947. godine, Er Frans je proširio svoju mrežu destinacija istočnije od Njujorka do For de Fransa, Buenos Ajresa i Šangaja.

Zaključno sa 1948. godinom, Er Frans je posedovao flotu od 130 aviona, jednu od najvećih flota toga vremena.[5]

Er Frans je započeo džet eru avio-saobraćaja 1960. godine sa avionima tipa Karavela SE-210 i Boing 707;[5] koji su za polovinu skratili vreme putovanja i značajno unapredili komfor putnika.[5] Er Frans je, kasnije, postao jedan od prvih avio-prevoznika koji je uveo u flotu avione tipa Boing 747 i, u isto vreme, jedan od avio-prevoznika sa najvećim brojem aviona tog tipa u floti.

21. januara 1976. godine, Er Frans je obavio prvi let supersoničnim avionom Konkord, registarskih oznaka F-BVFA, na relaciji Pariz Šarl de Gol - Rio de Žaneiro, (preko Dakara). Letovi do Njujorka (DžFK) – jedini letovi Konkorda koji su trajali od početka do kraja njegove komercijalne upotrebe – započeli su 22. novembra 1977. Let je trajao 3 sata i 23 minuta, dvostruko brže od brzine zvuka. Er Frans je bio jedan od ukupno dve avio-kompanije, pored Britiš ervejza, koje je imao u floti ovaj supersonični avion i obavljao redovan dnevni putnički saobraćaj, do njegovog povlačenja iz komercijalne upotrebe krajem maja 2003.[6]

1987. Er Frans je, zajedno sa, Lufthanzom, Iberijom and SAS grupom osnovao Amadeus, IT kompaniju (poznatiju kao GDS) koja je turističkim agentima omogućila prodaju karata svih avio-prevoznika preko jedinstvenog sistema.

Er Frans je bio prva avio-kompanija koja je uvela u komercijalnu upotrebu uskotrupne avione tipa Erbas 320, a prva letelica mu je isporučena u martu 1988. godine.[7]

30. septembra 2003, Er Frans i holandski KLM objavljuju nameru o spajanju dve avio-kompanije, čije će novo ime glasiti Er Frans-KLM. Spajanje je postalo zvanično 5. maja 2004. U tom trenutku, vlasnici aksija Er Fransa su posedovali 81% te nove kompanije (44% u vlasništvu Francuske države, a 37% u rukama privatnih akcionara), dok se ostatak akcija nalazio u vlasništvu akcionara bivšeg KLM-a. Iako u vlasništvu sada jedinstvene kompanije, Er Frans i KLM su nastavili da lete pod sopstvenim brendovima.

13. januara 2009, Er Frans postaje vlasnik 25% akcija tek privatizovane Alitalije.[8]

12. januara 2012, Er Frans-KLM objavljuju trogodišnji plan transformacije, nazvan Transformacija 2015, čiji je cilj smanjenje troškova i pretvaranje u „svetskog igrača“ broj 1 do 2015. godine. Er Frans, trenutno, godišnje gubi 700 miliona evra.

 
2004. dolazi do spajanja Er Frans-a i KLM-a.
Broj prevezenih putnika
Er Frans - KLM grupe
Godina Broj putnika
u milionima 		Promena u %
2005 70.0 —
2006 73.5  5
2007 74.8  2
2008 73.8  1
2009 71.4  3
2010 70.75  1
2011 75.78  7

Destinacije

uredi
 
Er Frans je jedan od osnivača SkajTim alijanse.

Vidite: Redovne linije Er Frans

Kod šer ugovori

uredi

Izuzimajući svoje filijale i zavisne kompanije, kao i partnere iz SkajTim alijanse, Er Frans ima kod šer ugovore sa sledećim avio-kompanijama, po podacima iz aprila 2012. godine:[9]

Flota

uredi
 
Erbas 320 u retro livreji Er Frans-a.
 
Boing 777-300ER u livreji SkajTim alijanse.
 
Konkord, u floti od 1976—2003.

Po podacima iz marta 2016. godine, flota avio-kompanije Er Frans sastoji se od sledećih aviona:[2]

 
Er Frans Boing 747-400.
Putnička i kargo flota Er Frans-a
Tip aviona U floti Naručeno Broj sedišta po klasama Napomena
F C Y+ Y Ukupno
Erbas A318 18 — — razl. — razl. 131 Najveći operater
ovog tipa aviona
Erbas A319 40 — — razl. — razl. 144
Erbas A320 46 6 — razl. — razl. 180
Erbas A321 23 — — razl. — razl. 212
Erbas A330-200 15 — — 40 21 147 208
Erbas A350-900 — 28 — — — — —
Erbas A340-300 13 — — 30 21 224 275
Erbas A380 10 9 80 38 389 516
Boing 777-200ER 25 — 4 49 24 170 247
— 35 24 250 309
Boing 777-300ER 40 8 67 28 197 300
— 14 36 422 472
— 42 24 317 383
Boing 787-9 — 14 — — — — —
Kargo flota
Boing 777-200F 2 —
-
Ukupno 232 40

Prosečna starost flote Er Frans-a iznosi 9,1 godinu (po podacima iz januara 2011, bez kargo flote).[10]

Narudžbine

uredi
  • 23. septembra 2011. Er Frans je objavio narudžbinu 50 aviona tipa Erbas 350 i Boing 787, sa opcijom narudžbine dodatnih 60. Prvi Boing 787 Drimlajner će se pridružiti floti 2016. godine, dok bi prvi Erbas 350 trebalo da stigne tokom 2018. godine.
  • 24. maja 2007. Er Frans je objavio da planira povlačenje iz flote aviona Boing 747-400 do 2013,[11] istovremeno naručujući dodatnih 13 letelica Boing 777-300ER i 5 Boinga 777F, čime će uvećati flotu za dodatnih 33 Boinga 777-300ER, 10 Boinga 777F i 12 Erbasa 380.[12]
  • 23. maja 2005. Er Frans je naručio 5 modela Boinga 777F (sa opcijom narudžbine dodatna 3), što ga je činilo prvim korisnikom toga tipa kargo aviona. Prve dve letelice su isporučene u februaru 2009. godine.[13]

Erbas 380

uredi
 
Prvi Erbas A380 u floti.

Er Frans je prva avio-kompanija u svetu koja je naručila avione tipa Erbas 380-800 „superdžambo“ tokom 2001. godine,[14] naručivši 12 aviona, sa opcijom narudžbine još dodatna dva.

Er Frans je, takođe, prva evropska avio-kompanija koja je obavila komercijalni let ovim tipom aviona. Prvi avion im je isporučen 30. oktobra 2009. godine, a prvi let je obavljen na relaciji Pariz-Njujork 23. novembra 2009.[15]

Er Frans leti avionima tipa Erbas 380 do sledećih destinacija:

Svi letovi Er Frans-a, avionima tipa Erbas 380, poleću sa terminala 2E ili satelit terminala 3 aerodroma Šarl de Gol.

Usluga

uredi

Kabinske klase

uredi
 
Sedišta u La Premijer (Prvoj) klasi u Boingu 777.

Er Frans nudi četiri primarne klase na svojim, uglavnom dugolinijskim, rutama, i to: La Premijer (Prva), Biznis, Premijum Vojadžer (Premijum ekonomska) i Vojadžer (Ekonomska). Na kratkolinijskim i srednjolinijskim rutama u Evropi, konfiguracija sedišta je takva da se u prednjem delu aviona nalazi Premijum Vojadžer (Premijum ekonomska) klasa, a Vojadžer (Ekonomska) klasa se nalazi iza nje.

La Premijer (Prva) klasa je dostupna samo na interkontinentalnim linijama Er Fransa, i to na svim avionima tipa Erbas A380 i na avionima tipa Boing 777-300ER i Boing 777-200ER, a koji imaju konfiguraciju sa sve četiri klase.[17]

Biznis klasa je, takođe, dostupna samo u dugolinijskom saobraćaju, ali na većem broju tipova aviona, uključujući tu i Erbas A330-200, Erbas A340-300 i Boing 747-400 koji ne poseduju prvu klasu, kao i na tipovima aviona Erbas A380, Boing 777-300ER i Boing 777-200ER.

Ketering tokom leta

uredi

Na kratkolinijskim letovima se služe snek i bezalkoholna pića, a u srednjolinijskom saobraćaju u ponudi su predjelo, hladno glavno jelo i dezert, uz alkoholna i bezalkoholna pića.

U interkontinentalnom saobraćaju postoji mogućnost izbora između dva topla glavna jela, pored predjela i dezerta, a takođe se služe ukupno dva obroka, u zavisnosti od dužine leta i vremena dana. Dostupan je širok izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića, kao i šampanjac.[18]

Zabava tokom leta

uredi
 
AVOD sistem za zabavu tokom leta i dezert posluženje u biznis klasi

Er Frans nudi svojim putnicima Audio Video na zahtev (skraćeno: AVOD) u svim klasama aviona tipa Erbas 330, 340, 380 i Boing 777. AVOD sistem obuhvata veliki izbor video, audio i muzičkih sadržaja i igrica. Putnici u prvoj i biznis klasi imaju mogućnost odabira početka i kraja programa, kao i premotavanja sadržaja. Na svim letovima, filmove je moguće pratiti na engleskom, španskom ili francuskom jeziku, a odabrane filmove i na kineskom, japanskom i korejskom jeziku. Er Frans, takođe, nudi i mogućnost kratkog kursa učenja jezika, u saradnji sa Berlic Institutom.

Saloni

uredi

Saloni Er Frans-a su dostupni svim putnicima prve i biznis klase, kao i putnicima premijum ekonomske klase (samo u Parizu i Amsterdamu), a takođe i vlasnicima kartica kluba lojalnih putnika (Flying Blue Gold, Flying Blue Platinum, SkyTeam Elite Plus).

Klub lojalnih putnika

uredi
 
Salon biznis klase na terminalu 2E aerodroma Šarl de Gol.

Flying Blue je naziv kluba lojalnih putnika Er Frans-a i KLM-a, koji nudi mogućnost prikupljanja poena na osnovu broja preletenih milja i u zavisnosti od klase putovanja. Članstvo je besplatno, a program je podeljen u statuse, i to: standardni, elitni i elitni plus.

Reference

uredi
  1. ^ Zavisne filijale Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. januar 2013), airfrance.com, 7. januar 2013.
  2. ^ a b Flota Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2013), airfrance.com, 7. januar 2013.
  3. ^ Mreža destinacija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2013), airfrance.com, 7. januar 2013.
  4. ^ „Sezonski red letenja na relaciji Pariz-Beograd”. Arhivirano iz originala 16. 01. 2015. g. Pristupljeno 08. 01. 2013. 
  5. ^ a b v g „Istorija Er Frans-a”. Fotw.net. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  6. ^ „Kraj decenija sigurnog letenja”. The Birmingham Post. 26. 7. 2000. Arhivirano iz originala 12. 07. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2011.  Nepoznati parametar |archive= ignorisan (pomoć)
  7. ^ „Evènements aéronautiques de l'année 1988”. Aeroweb-fr.net. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  8. ^ Israely, Jeff (12. 1. 2009). „Zašto su Er Frans-KLM kupili 25% akcija Alitalije”. Time. Arhivirano iz originala 17. 02. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  9. ^ „Kod šer ugovori”. Air France. Arhivirano iz originala 17. 11. 2007. g. Pristupljeno 31. 5. 2009. 
  10. ^ „Starost flote”. Airfleets.net. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  11. ^ DVB planira kupovinu 6 Boinga 747-400 od Er Frans-a Flight International, 5. februar 2008.
  12. ^ Er Frans planira povlačenje Boinga 747-400 iz flote Flight International, 24. maj 2007.
  13. ^ Boeing delivers 777 freighter Seattle Post-Intelligencer, 20. februar 2009.
  14. ^ „ASIATravelTips.com, 18. jun 2001. – Er Frans potvrdio narudžbinu A380”. Asiatraveltips.com. 18. 6. 2001. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  15. ^ Erbas 380 - prvi let, airfrance.com, 7. januar 2013.
  16. ^ Erbas 380 - destinacije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2012), atwonline.com, 23. mart 2012.
  17. ^ „Air France – Corporate : Livraison du nouveau Boeing 777 à Air France” (PDF). Air France. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 11. 2011. g. Pristupljeno 3. 5. 2011. (in French)
  18. ^ „Letnja vinska karta Er Fransa”. Now.boarding.fr. 22. 6. 2010. Arhivirano iz originala 23. 08. 2011. g. Pristupljeno 22. 8. 2011. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ер_Франс&oldid=26879119”