21. август (21.08) је 233. дан у години по грегоријанском календару (234. у преступној години) До краја године има још 132 дана.

Догађаји уреди

август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
  • 1947- Желимир Алтарац Чичак, сарајевски промотер рок музике, DJ, и новинар.
  • 1959Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава.
  • 1959Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.
  • 1961Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.
  • 1968 — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дупчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.
  • 1975 — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.
  • 1983 — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.
  • 1990 — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.
  • 1991
    • Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста.
    • Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.
  • 1991Летонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
  • 1993 — Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.
  • 1999 — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.
  • 2000
    • Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна.
    • Председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио привремену скупштину, прво законодавно тело откад је преузео власт у мају 1997.
  • 2001 — Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу.
  • 2003 — Основан Војни музички центар копнене војске Оружаних снага Украјине.

Рођења уреди

Смрти уреди

Празници и дани сећања уреди

  • 1991Летонија прогласила независност од Совјетског Савеза.

Српска православна црква прославља:

Види још уреди


  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 371. 
  2. ^ Nelson, Valerie J. (2006-11-10). „Basil Poledouris, 61; film composer known for his bold sounds”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Приступљено 2018-11-13. 
  3. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 389. 
  4. ^ Þórarinn Þórarinsson (21. 8. 2018). „Stefán Karl Stefánsson er látinn”. Fréttablaðið (на језику: исландски). Приступљено 21. 8. 2018. 
  5. ^ „КО СУ НОВИ СВЕТИТЕЉИ У ДИПТИХУ СВЕТИХ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ”. Часопис Сабор. Архивирано из оригинала 21. 01. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2019.