Слобода Мићаловић
Слобода Мићаловић Ћетковић (Лесковац, 21. август 1981) српска је филмска и позоришна глумица.
Слобода Мићаловић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Слобода Мићаловић Ћетковић | ||||
Надимци | Боба[1] | ||||
Датум рођења | 21. август 1981. | ||||
Место рођења | Лесковац, СР Србија, СФР Југославија | ||||
Религија | православно хришћанство | ||||
Образовање | Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду | ||||
Занимање | глумица | ||||
Породица | |||||
Супружник | Војин Ћетковић (2008—данас) | ||||
Деца | 2 | ||||
Родитељи | Милица и Драган Мићаловић | ||||
Породица | Драгана Мићаловић (сестра) Мирјана Мићаловић (сестра) | ||||
Рад | |||||
Активни период | 2000—данас | ||||
Битна улога |
| ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Завршила је средњу музичку школу, а студирала Факултет драмских уметности у Београду у класи Предрага Бајчетића. Публика је памти по улогама у мјузиклу Позоришта на Теразијама, а стални позоришни ангажман добила је 2012. године у Народном позоришту у Београду.
Прву битну позоришну улогу имала је током студирања 2000. године, Борисава Станковића у режији Југа Радивојевића. Публика је памти и по улогама у представама Тартиф као Елмира, Чикаго као Рокси Харт, Френки и Џони као Френки и многим другим.
Значајне улоге остварила је у филмовима Зона Замфирова, Краљевина Србија и Илка, као и у ТВ серијама Мјешовити брак, Рањени орао, Непобедиво срце, Чизмаши, Јагодићи, Корени и многим другим.
Од 2008. године у браку је са глумцем Војином Ћетковићем са којим живи у Београду и има две ћерке. Слободина рођена сестра Драгана Мићаловић такође је глумица, глумом се бавио и њихов отац Драган Мићаловић.
Биографија
уредиРођена је 21. августа 1981. године у Лесковцу, као друго дете у породици мајке Милице која је по струци фризерка и оца Драгана Мићаловића који је био глумац Народног позоришта у Лесковцу. Слобода има две сестре, девет година млађу Драгану која је такође глумица и старију Мирјану.[2][3] Детињство је провела у родном Лесковцу, где је живела све до уписивања факултета.
Од 1989. године похађала је нижу музичку школу, била у хору и бавила се плесом.[2][4] Интересовала се за музику, па је након завршетка основне школе уписала Музичку школу „Станислав Бинички“ у Лесковцу.[4] Факултет драмских уметности у Београду уписала је 1999. године, иако се њен отац, Драган Мићаловић противио тој одлуци.[5] Студирала је на класи професора и глумца Предрага Бајчетића, а дипломирала код Драгана Петровића Пелета, заједно са Катарином Радивојевић, Маријом Вицковић, Аном Франић, Браниславом Томашевићем и Зораном Бећић.[6][7]
Остварила је улоге у Позоришту на Теразијама, Звездара театару и Позоришту Пуж.[8] Од 2012. године постала је стална чланица ансамбла Народном позоришту у Београду, након десет година паузе на сцени овог театра, заменивши колегиницу са класе, Зорану Бећић у улози Ивке у представи Кањош Маћедоновић, који је режирала Вида Огњеновић.[9][10] Последњи пут пре тога, Мићаловићева је наступила у Народном позоришту у Београду 2002. године у представи Комендијаши, коју је режирао Предраг Бајчетић.[9]
Поред глумачког ангажмана, Ћетковићева је предавач на Факултету савремених уметности и у Театру 78, у оквиру коле глуме „Први кораци”.[8][11] Чланица је Удружења драмских уметника Србије.
Била је председница жирија 51. Филмских сусрета у Нишу 2016. године и водитељка манифестације Оскар популарности 2011. године.[12][13]
Свог садашњег супруга, глумца Војина Ћетковића упознала је на снимању филма Зона Замфирова 2001. године, међутим пар је тек након неколико година ступио у везу, а венчали су се у мају 2008. године.[14][15] Године 2010. добили су ћерке Милу и Веру.[16] Венчани и кумови деце Слободи и Војину Ћетковићу су Никола Ђуричко и Наташа Нинковић, а они су кумовали првом браку Небојше Глоговца.[17][18][19]
Глумачка каријера
уреди2000—2009.
уредиПрву битну позоришну улогу имала је током студирања 2000. године, Борисава Станковића у режији Југа Радивојевића. Прву улогу на телевизији имала је 2002. године у ТВ филму Класа 2002. Када је била на трећој години Факултета драмских уметности, редитељ Здравко Шотра позвао ју је, заједно са Катарином Радивојевић, на кастинг за филм Зона Замфирова.[20][21] Обе су конкурисале за улогу Зоне, коју је добила Катарина. Међутим, Шотра је препознао Слободин таленат и поверио јој епизодну, али запажену улогу Васке, након које је постала позната широј јавности.[21][5] Исте, 2002. године добила је улогу у ТВ серији Подијум, а након тога и у ТВ филму Ко чека дочека. У улози докторке Драге глумила је 2003. године у ТВ филму Здравка Шотре, Илка, а исте године и у ТВ серији Лаку ноћ, децо као девојка.
Појавила се у још једном филму Здравка Шотре, Пљачка Трећег рајха (2004), као млада Јеврејка Сара, а исте године у ТВ серији Трагом Карађорђа као Јелена.
Једну од главних, улогу Јелене Чађеновић добила је у ТВ серији Мјешовити брак, која се емитовала у периоду од 2003—2007. године и за коју је добила Награду за најбољи глумачки пар заједно са Андријом Милошевићем. Године 2007. добила је улогу у представи Дон Крсто, Југословенског драмског позоришта, а појавила се и у петнаест епизода српске и хрватске ТВ серије Не дај се, Нина као Ванеса Тинтор, а наредне године у ТВ филму Краљевина Србија као краљица Наталија Обреновић и у позоришној представи Тартиф, у улози Оргонове жене Елмире, за коју је добила Годишњу награду Југословенског драмског позоришта.[22][23][19]
Године 2008, први пут је добила једну главну улогу и то Анђелке Бојанић у ТВ серији Рањени орао, за коју је 2009. године добила награду Глумачки пар године заједно са Иваном Босиљчићем.[24] Наредне године глумила је у истоименом филму, такође у улози Анђеле, а након тога и у шест епизода ТВ серије Мансарда, у улози Кики. На Данима сатире Марина Држића у Загребу 2008. године, добила је награду Златни смјех, за улогу Елмире у Молијеровом Тартифу, а у Београду Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић, такође за улогу у позоришном комаду Тартиф, 2009. године.[25]
2010—данас
уредиОскар популарности за најбољу глумицу 2009. године додељен јој је 2010. године.[26] У краткометражном филму The runner из 2011. године глумила је у улози Тијане, а након тога и у ТВ серији Непобедиво срце (2011—2012), у улози Милене Новаковић, за коју је добила награду Глумачки пар године Она и он, по избору читалаца „ТВ Новости“ на 47. Филмским сусретима у Нишу, 2012. године, заједно са Иваном Босиљчићем.[27] Тумачила је улогу Аиде у ТВ серији Јагодићи, која се емитовала у периоду од 2012 до 2013. године. Позајмила је глас за цртани филм Ћурке на слободи, који је премијерно приказан 2014. године.[28] Медаљу октобарску награду града Лесковца и Признање Витез од чарапаније добила је 2015. године, у време када је добила улогу Софије у ТВ серији Чизмаши.[29][30]
У улози Милене нашла се у филму На млечном путу из 2016. године, који је режирао Емир Кустурица и на којем је Ћетковићева имала једну од главних улога заједно са Моником Белучи.[31] За улогу Милене добила је награду ФИПРЕСЦИ за најбољу женску улогу у филму.
У филму Здравка Шотре Santa Maria della Salute из 2016. године била је у улози Олге Дунђерски, као и у истоименој ТВ серији, која је емитована 2017. године.[32] У романтичној комедији Френки и Џони, која је премијерно изведена на сцени Раша Плаовић у Народном позоришту у Београду, Мићаловићева је играла улогу Френки, за коју јој је додељен Зоранов брк за глумца вечери на 25. Данима "Зорана Радмиловића" (2016) за улогу и Плакета „Жанки у част” за најбоље глумачко остварење у представи, 2017. године.[33][34][35] У мањој улози Нине појавила се у ТВ серији Мамини синови из 2017. године, а након тога као болничарка у краткометражном филму Тихи кутак Христов, који је имао премијеру 2017. године. Као Ана Дандоло појавила се у серији Немањићи — рађање краљевине, а након тога као Симка Катић у ТВ серији Корени, за коју је добила позитивне критике од колега и публике.[36][37]
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2000-е | |||
2002. | Класа 2002 | ||
2002. | Зона Замфирова | Васка | |
2002. | Подијум | Емануела | |
2002. | Ко чека дочека | доктора Драга | |
2003. | Илка | Драга | |
2003. | Лаку ноћ, децо | ||
2004. | Пљачка Трећег рајха | Јеврејка Сара | |
2004. | Трагом Карађорђа | Јелена | |
2003−2007. | М(ј)ешовити брак | Јелена Чађеновић | |
2008. | Рањени орао (ТВ серија) | Анђелка Бојанић | |
2007−2008. | Не дај се, Нина | Ванеса Тинтор | |
2008. | Краљевина Србија | краљица Наталија Обреновић | |
2009. | Рањени орао | Анђелка Бојанић | |
2009. | Мансарда (ТВ серија) | Кики | |
2010-е | |||
2011. | The runner | Тијана | |
2011. | Непобедиво срце | Милена Новаковић | |
2012. | Јагодићи | Аида | |
2015. | Чизмаши | Софија | |
2016. | На млечном путу | Милена | |
2016. | Santa Maria della Salute | Олга Дунђерски | |
2017. | Santa Maria della Salute (ТВ серија) | Олга Дунђерски | |
2017. | Мамини синови | Нина | |
2017. | Тихи кутак Христов | болничарка | |
2017. | Немањићи — рађање краљевине | Ана Дандоло | |
2018. | Корени | Симка Катић | |
2019. | Бисер Бојане (ТВ серија) | виша инспекторка Чарна Благојевић | |
2020-е | |||
2020−2022. | Убице мог оца | Дуња Дедовић | |
2020−2021. | Ургентни центар (српска ТВ серија) | сестра Марта Вуковић | |
2021. | Александар од Југославије | Бланш Веснић | |
2021−2022. | Tajне винове лозе | Вера | |
2022. | Игра | Тијана | |
2022. | Било једном у Србији | Ружица | |
2023. | Буди Бог с нама | Зора | |
2023. | Јорговани | Катарина | |
2023. | Сети ме се | ||
/-/. | Време смрти | ||
/-/. | Принц Растко српски | Каталена |
Позоришне представе
уредиОстварила је улоге у Позоришту на Теразијама, Звездара театару, Позоришту Пуж и Југословенском драмском позоришту. Стални ангажман у позоришту добила је 2012. године у Народном Позоришту у Београду, након чега је заиграла у улози Ивке у представи Кањош Маћедоновић. Пре тога, последњи пут је у Народном позоришту играла у улози Кате и Живане, у представи Комендијаши, 2000. године.[9][10] Вишеструко је награђивана за позоришне улоге, а публика је памти по улогама у представама Тартиф као Елмира, Чикаго као Рокси Харт, Френки и Џони као Френки и многим другим.[38][39]
Представа | Улога | Редитељ |
---|---|---|
Коштана | Коштана | Југ Радивојевић |
Тре сореле | Роза | Милан Караџић |
Брод љубави | Нина | Небојша Ромчевић |
Миладинова чаробан лампа | Принцеза | Југ Радивојевић |
Брод за лутке | Снежана | Слободан Унковски |
Чикаго | Рокси Харт | Кокан Младеновић |
Тартиф | Елмира | Егон Савин |
Мирис кише на Балкану | Бланки | Ана Радивојевић Здравковић |
Дон Крсто | Луција | Вида Огњеновић |
Кањош Маћедоновић | Ивка | Вида Огњеновић |
Није смрт бицикло (да ти га украду) | профескорка Александра | Слободан Унковски |
Чудо у Шаргану | Јагода | Егон Савин |
Комендијаши | Ката, Живана | Предраг Бајчетић |
Огвожђена | Нина, Веселина Млађа Ћерка | Ђурђа Тешић |
Плави анђео | Лола | Ерол Кадић |
Антигона | Еуридика | Јагош Марковић |
Фигарова женидба и развод | Сузана, Фигарова жена | Слободан Унковски |
Зли дуси | Лизавета Николајевна Тушина | Тања Мандић |
Дом Бернарде Албе | Амелија | Ана Григоровић |
Френки и Џони | Френки | Теа Пухарић |
Шећер је ситан осим кад је коцка | Никола Пејаковић |
Награде
уреди- Награда за најбољи глумачки пар заједно са Андријом Милошевићем за улогу Јелене Чађеновић у ТВ серији Мјешовити брак.
- Награда Глумачки пар године по избору читалаца „ТВ Новости“, 44. Филмски сусрети у Нишу, 2009. године, са Иваном Босиљчићем за улогу Анђелке у ТВ серији Рањени орао.[24]
- Награда Глумачки пар године Она и он, по избору читалаца „ТВ Новости“, 47. Филмски сусрети у Нишу, 2012. године, са Иваном Босиљчићем за улогу Милене у телевизијској серији Непобедиво срце.[40]
- Велнес лице године.[41]
- Награда Златни смјех на Фестивалу Дани Марина Држића у Загребу за улогу Елмире (2008)[25]
- Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић за улогу Елмире у представи Тартиф (2009).[42]
- Оскар популарности за најбољу глумицу 2009. године (2010)[26]
- Hello! личност године 2011. године (2011).[43]
- Годишња награда за улогу Рокси Харт у представи Чикаго.
- Медаља Октобарска награда града Лесковца (2015).[29]
- Награда породица животног стила са Војином Ћетковићем, Личности животног стила Србије (2015).[44]
- Признање Витез од чарапаније (2015).[30]
- Зоранов брк за глумца вечери, за улогу Френки у представи "Френки и Џони", на 25. Данима "Зорана Радмиловића" (2016)[33]
- Плакета „Жанки у част” за најбоље глумачко остварење, за улогу Френки у представи “Френки и Џони”, октобар 2017.[34]
- Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност у сезони 2017/2018 Народног позоришта у Београду (2018).[45]
- ФИПРЕСЦИ награда за најбољу женску улогу у филму На млечном путу, Музеј Југословенске кинотеке у Београду (2018).[46]
- Награда Браћа Карић (2022.)
Референце
уреди- ^ „Sloboda Mićalović, glumica i dama za primer”. sinemanija.com. Приступљено 21. 10. 2015.
- ^ а б „Biografija glumice Slobode Mićalović”. biografija.org. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „Slobodu i Draganu znate. Ovo je najstarija sestra Mićalović”. blic.rs. 25. 2. 2017.
- ^ а б „Sloboda Mićalović, glumica - biografija”. ekapija.com. Приступљено 9. 6. 2011.
- ^ а б „Od Branka Kockice do Monike Beluči!”. mondo.rs. 21. 8. 2017.
- ^ „Čuvena generacija naših glumaca: Da li ih prepoznajete?”. zena.blic.rs. Архивирано из оригинала 09. 09. 2017. г. Приступљено 25. 4. 2017.
- ^ „Слобода Мићаловић и Небојша Дугалић нови чланови драмског ансамбла”. Народно позориште у Београду. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ а б „Predavač Sloboda Mićalović”. Факултет савремених уметности. Архивирано из оригинала 19. 1. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ а б в „Sloboda Mićalović u Narodnom pozorištu”. glossy.espreso.rs. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 30. 10. 2012.
- ^ а б „Слобода Мићаловић као Ивка у Кањошу Маћедоновићу 10. априла”. Народно позориште у Београду. 9. 4. 2012.
- ^ „Biografije predavača - Sloboda Mićalović”. prvikoraci.com. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „Počinju 51. Filmski susreti: Sloboda Mićalović predsednik žirija”. kurir.com. Приступљено 19. 8. 2016.
- ^ „Sloboda vodi „Oskar popularnosti“”. blic.rs. Приступљено 25. 1. 2011.
- ^ „Venčali se Sloboda i Vojin”. Вечерње новости. 16. 5. 2008.
- ^ „Biografija Vojin Ćetković”. mondo.rs. 19. 1. 2019. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 19. 01. 2019.
- ^ „Dvostruko slavlje: Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković proslavili rođendan ćerkama”. hellomagazin.rs. 1. 2. 2018.
- ^ OPROŠTAJ OD KUMA: Vojin Ćetković je Glogovcu krstio decu, bio uz njega do kraja, a sad njegove reči o izgubljenom prijatelju bole espreso.rs
- ^ „Vojin Ćetkovic biografija”. poznati.info. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ а б „Слобода Мићаловић – Биографија”. draganlekovic.me. 21. 8. 2018. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 19. 01. 2019.
- ^ „Глумица Слобода Мићаловић”. filmskisureti.rs. Архивирано из оригинала 03. 12. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ а б „Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković: Naš brak je kao i svaki drugi, takvi su nam i problemi”. gloria.rs. 2. 6. 2018. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 19. 01. 2019.
- ^ „Tartif”. Југословенско драмско позориште. 3. 4. 2008.
- ^ „„Don Krsto“ stiže u Beograd”. blic.rs. 4. 10. 2007.
- ^ а б „Ivan Bosiljčić i Sloboda Mićalović: glumački par godine!”. tracara.com. 21. 8. 2009.
- ^ а б „"Zlatni smeh" Slobodi Mićalović”. mondo.rs. 23. 6. 2008.
- ^ а б „Dodeljeni Oskari popularnosti!”. tracara.com. 10. 2. 2010.
- ^ „Sloboda i Ivan glumački par godine”. vesti-online.com. 30. 8. 2018.
- ^ „Vojin Ćetković pozajmljuje glas "Ćurkama na slobodi"”. blic.rs. Приступљено 13. 2. 2014.
- ^ а б „Slobodi Mićalović priznanje rodnog Leskovca”. Вечерње новости. 12. 10. 2015.
- ^ а б „Zlatna kaciga: Nagrada za životno delo Tanji Bošković, Vitezica Sloboda Mićalović”. rtk.rs. 3. 3. 2015.
- ^ „Ako gubim, neka to bude od Monike Beluči! Sloboda Mićalović otkrila nepoznati detalj o snimanju filma "Na mlečnom putu"”. telegraf.rs. 13. 3. 2008.
- ^ „IZA KAMERA SERIJE "SANTA MARIA DELLA SALUTE" Sloboda: Vojin i ja sve rešavamo ljubavlju”. blic.rs. 30. 8. 2016.
- ^ а б „Zaječar: "Brk" Slobodi Mićalović, najbolja predstava "39 stepenika"”. novosti.rs. 13. 12. 2016.
- ^ а б „Фестивал у Кучеву: Слободи Мићаловић плакета “Жанка Стокић””. Вечерње новости. 23. 10. 2017.
- ^ Премијера комедије „Френки и Џони“ 15. априла на сцени „Раша Плаовић“ narodnopozoriste.rs
- ^ „Puno joj srce: Slobodi Mićalović pohvale za ulogu Simke Katić”. nadlanu.com. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Ovo joj je uloga karijere": U 7. epizodi "Korena" zasijala Sloboda Mićalović, a svi bruje o preljubničkim scenama”. telegraf.rs. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „Sloboda Mićalović biografija”. svetopoznatima.com. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „"Sloboda Mićalović pozorište”. pozorista.com. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „Niš: Uručenje nagrade “Glumački par godine””. novosti.rs. Приступљено 5. 6. 2013.
- ^ Uloga majke najdraža biljeizdravlje.rs
- ^ „Б92, додела награда ЈДП за 2009.”. Архивирано из оригинала 12. 4. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015.
- ^ „Hello! Srbija ličnost 2011. godine: Rekordan broj poznatih na Belom dvoru”. lepotaizdravlje.rs. 12. 12. 2011.
- ^ „Ovo su ličnosti sa najviše životnog stila”. blic.rs. 21. 12. 2015.
- ^ „Слобода Мићаловић Ћетковић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „Srđanu Torodoviću i Slobodi Mićalović nagrade Fipresci Srbija”. Б92. 8. 2. 2018.
Спољашње везе
уреди- Слобода Мићаловић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Слобода Мићаловић на сајту PORT.rs
- Биографија на сајту story.rs
- Слобода Мићаловић - интервју („Блиц“, 22. новембар 2010)
- Наш озбиљан духовни пад осећа се на сваком кораку - интервју („Политика”, 3. мај 2019)
- Слобода Мићаловић у „Слободи“ групе „И-Плеј“ („РТС”, 27. март 2020)