Википедија

Иван Босиљчић

српски глумац

Иван Босиљчић (Титово Ужице, 15. јануар 1979) српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац.

Иван Босиљчић
Иван Босиљчић
Лични подаци
Датум рођења(1979-01-15)15. јануар 1979. (45 год.)
Место рођењаТитово Ужице, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумац
Породица
СупружникЈелена Томашевић
Деца1
Рад
Активни период1998 —
Битна улогаСтижу долари — Мазнић
Љубав и мржња — Бојан
Рањени орао — Ненад Алексић
Грех њене мајке — Бојан
Сва та равница — Лајко Зобар
Непобедиво срце — Мирослав
Ургентни центар — Немања Арсић
Веза до IMDb-а

Приватни живот

уреди

Рођен је у Титовом Ужицу 1979. године у СФР Југославији. Од 2011. године је у браку са регионалном музичком звездом Јеленом Томашевић. Имају ћерку Нину.[1] Течно говори енглески и руски језик.[2]

Школовање

уреди

Након завршеног трећег разреда гимназије одлази из Ужица у Нови Сад где уписује глуму у класи проф. Виде Огњеновић. Ванредно завршава четврти разред средње школе и редовно уписује прву годину Академије уметности. Био је на класи са Игором Ђорђевићем, Надом Шаргин, Слобом Стефановићем, Сеном Ђоровић...[3] Дипломирао је 2001. године и од тада живи и ради у Београду.

Каријера

уреди

Стални је члан ансамбла драме у Народном позоришту.[4] Од 2002. део ансамбла представе Јасмин на странпутици, Позоришта Славија.[5] Као изврстан певач и плесач један је од најзначајнијих глумаца савременог музичког театра у Београду. Први и за сад једини добитници Стеријине награде за улогу у мјузиклу су Небојша Дугалић и Иван Босиљчић. Стеријину награду за глумачко остварење за улогу Манета у мјузиклу Зона Замфирова добио је 2013. године. Активно се бавио фолклором 16 година. Као бивши рецитатор и љубитељ поезије, широм региона одржава музичко поетске вечери. 2014. године почиње да се бави педагошким радом као асистент проф. Види Огњеновић на Академији лепих уметности, одсек глума. У звање доцента изабран је 2017. године.[6]

Улоге

уреди
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

уреди
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Богојављенска ноћ Луда Бранко Поповић Народно позориште Ужице 23. фебруар 2000.[7][8]
Берлински круг кредом Вида Огњеновић Позориште младих 15. мај 2000.[9][10]
Змијин свлак Нерођено, Змија Бојан Ђорђев Центар за културну деконтаминацију 11. април 2001.[11][12]
Play Shakespeare Вида Огњеновић Народно позориште у Београду 2001.[2]
Виза Гаги Београдско драмско позориште 15. јун 2001.[13][14]
Милева Ајнштајн Мишел Народно позориште у Београду 30. октобар 2001.[15][16]
Бриљантин Кеники Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 7. децембар 2001.[17][18]
Хамлет Розенкранц / Гилдернстерн Ивана Вујић Народно позориште у Београду 17. октобар 2002.[19][20]
Јасмин на странпутици Јасмин Владимир Лазић Позориште Славија 9. новембар 2002.[21][22]
Пољуби ме, Кејт Бил Калун, Лученцио Димитрије Јовановић Позориште на Теразијама 23. децембар 2002.[23][24]
Вукови Човек вук Слађана Килибарда Народно позориште у Београду 2003.[2][25]
Цигани лете у небо Лојко Зобар Владимир Лазић Позориште на Теразијама 17. април 2004.[26][27]
Недозвани Мазулино Јован Ћирилов Центар за културну деконтаминацију 8. јул 2004.[28][29]
Светлости позорнице Војкан Борисављевић Позориште на Теразијама 13. октобар 2005.[30][31]
A Chorus Line Пол Михаило Вукобратовић 26. октобар 2005.[32][33]
Спусти се на земљу Мирко Југ Радивојевић 19. јануар 2006.[34][35]
Хероји Ханс Славенко Салетовић 18. мај 2006.[36][34]
Чикаго Били Флин Кокан Младеновић 19. октобар 2006.[37][38]
Брзина таме Еди Бранко Поповић Звездара театар 26. новембар 2006.[39][40]
Дон Крсто Трипо Вида Огњеновић Југословенско драмско позориште 1. август 2007.[41][42]
Јадници Маријус Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум 18. октобар 2007.[43][44]
Маратонци трче почасни круг Мирко Топаловић Кокан Младеновић Позориште на Теразијама 25. мај 2008.[45][46]
Мирис кише на Балкану Игња Ана Здравковић Опера и театар Мадленијанум 12. април 2009.[47][48]
Глорија Дон Јере Ива Милошевић Позориште на Теразијама 25. јул 2010.[49][50]
Кањош Мацедоновић Раде Вида Огњеновић Народно позориште у Београду 8. јул 2011.[51][52]
Под сјајем звезда Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 27. децембар 2011.[53][54]
Зона Замфирова Манасије, Мане Кокан Младеновић 9. новембар 2012.[55][56]
Ребека Максим де Винтер Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум 9. децембар 2012.[57][58]
Избирачица Бранко, журналиста Никола Завишић Народно позориште у Београду 14. мај 2013.[59][60]
Дама с камелијама Густав Југ Радивојевић 1. октобар 2013.[61][62]
Српска трилогија Стеван Славенко Салетовић 22. новембар 2013.[63][64]
Чудо у Шаргану Анђелко Егон Савин 20. фебруар 2015.[65][66]
Марија Стјуарт Роберт Дадли Милош Лолић 2. децембар 2015.[67][68]
Велики Гетсби Гетсби Ана Здравковић Опера и театар Мадленијанум 18. децембар 2015.[69][70]
ИлузијÆ Редитељ и Kлендор Никола Завишић Народно позориште у Београду 22. март 2021.[71][72]
Власт Светозар Милан Нешковић 17. новембар 2021.[73][74]
Рат и мир Гроф Пјер Безухов (алтернација од 2023)[75] Борис Лијешевић 30. мај 2022.[76][77]

Филмографија

уреди
 
Музичка ревија Под сјајем звезда, Позориште на Теразијама
 
Представа Јасмин на странпутици
 
Босиљчић као Мане у мјузиклу Зона Замфирова
2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 4 2 2 8
ТВ филм 4 0 0 4
ТВ серија 10 11 2 23
Кратки филм 1 1 0 2
Укупно 19 14 4 37
Год. Назив Улога
2000-е ▲
2001.[2] Сплин
2002. Породично благо (серија) Утеривач дугова
2004. Te quiero, Радиша (ТВ филм) Фернандо де Хуарес
2004. Моне (ТВ филм) Басиле
2005. О штетности дувана (ТВ филм) Сергеј Почитајев
2004—2006. Стижу долари (серија) Бранислав Мазнић
2006. Љубав, навика, паника (серија) Необријани
2006. Страх од летења (кратки филм)
2006. Где цвета лимун жут Пантелија - рањеник
2007. М(ј)ешовити брак (серија) Инспектор Бане
2007. Бела лађа (серија) Истражни судија
2007—2008. Љубав и мржња (серија) Бојан Лазаревић
2008. На лепом плавом Дунаву Васил
2008.[78] Април и детективи (ТВ филм) Јеротије
2008. Последња аудијенција (серија) Светозар Марковић
2008—2009. Рањени орао (серија) Ненад Алексић
2009. Рањени орао
2009. На лепом плавом Дунаву (серија) Васил
2009—2010. Грех њене мајке (серија) Бојан
2010-е ▲
2010. Приђи ближе (серија) лично
2010. Сва та равница (серија) Лајко Зобар
2011—2012. Непобедиво срце (серија) Мирослав Балшић
2012. Не газите туђе снове (кратки филм) Директор школе
2012—2013. Јагодићи (серија) Лајко Зобар
2012. Шешир професора Косте Вујића Професор Стеван Мокрањац
2013. Шешир професора Косте Вујића (серија)
2014—2015. Јагодићи: Опроштајни валцер (серија) Лајко Зобар
2014—2024. Ургентни центар (серија) Др Немања Арсић
2016. Синђелићи (серија) лично
2016. Хотел Русија [ru] (серија)
2017. Santa Maria della Salute (серија) Никола Тесла
2018. Девочки не сдаются (ru) (серија) Андреас
2019. Илиана Федор
2020-е ▲
2021. Без тебя (серија)
2022. Эпидемия (ru) (серија) Рикардо
2023. Сеновити Медитеран
2023. Јорговани Игор

Синхронизације

уреди
Година синх. Цртани филм Улога Напомена
2005—2006.[79] Млади мутанти нинџа корњаче (2003) Донатело, Бакстер Стокман Е1-92
2005—2006.[80] Југио Џои Вилер, Вивл Андервуд, Марик Иштар, Алистер
2006.[81] Петар Пан 2: Повратак у Недођију Г. Сми дијалози и песме
2007.[6] Нинџа корњаче [en]
2024. Било једном у студију Кристоф
2009.[82] Планета 51 Чак Бејкер
2013.[83] Залеђено краљевство Кристоф
2015.[84] Грозница залеђеног краљевства
2017.[85] Залеђено краљевство: Празник с Олафом
2019.[86] Залеђено краљевство 2

Фестивали

уреди

Београдско пролеће:

  • Нина (Дечје београдско пролеће), 2021

Награде и признања

уреди
Година Остварење Награда
2000. Богојављенска ноћ Награда „Јован Милићевић” за најбољег младог глумца на 36. Позоришним сусретима „Јоаким Вујић”, одржаним у Шапцу, улога Луде[87][88][89]
2007. Дон Крсто Зоранов брк, награда за глумачку бравуру у улози Трипа, на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару[90][91][2]
2008. На лепом плавом Дунаву Најбољи дебитант на 43. Филмским сусретима у Нишу, за улогу Васила. За исту улогу добио Награду публике и Награду новинара.[92][93][2]
2009. Маратонци трче почасни круг Најбољи млади глумац на Фестивалу Дани комедије у Јагодини, за улогу Мирка Топаловића[94][95][96]
Рањени орао Награда Она и он, за глумачки пар године са Слободом Мићаловић на 44. Филмским сусретима у Нишу[97]
2010. Грех њене мајке Награда Она и он, за глумачки пар године са Иваном Јовановић на 45. Филмским сусретима у Нишу[98]
Годишња награда Позоришта на Теразијама за улогу Дон Јереа у представи Глорија[99]
2012. Непобедиво срце Награда Она и он, за глумачки пар године са Слободом Мићаловић на 47. Филмским сусретима у Нишу[100][101]
2013. Мјузикл Зона Замфирова Стеријина награда за глумачко остварење, за улогу Манета[102][103]
2014. Избирачица Статуета Ћуран за најбоље глумачко остварење, за улогу Бранка на 43. Данима комедије у Јагодини[104][105][106]
2019. Јубиларна награда за изузетан дугогодишњи уметнички допринос Опери и театру Мадленианум[107]
2020. Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2019/2020.[2]

Галерија

уреди
  •  
    Представа Зона Замфирова
  •  
    Представа Глорија
  •  
    Представа Цигани лете у небо
  •  
    Марко Живић, Драган Вујић и Иван Босиљчић у представи Маратонци трче почасни круг
  •  
    Стото извођење представе Чикаго

Референце

уреди
  1. ^ „Upoznajte Ninu Bosiljčić! Jelena Tomašević konačno pokazala ćerku (foto)”. Story. 17. 8. 2021. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Иван Босиљчић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 15. 1. 2021. 
  3. ^ Ćirić, Sonja (28. 6. 2001). „Otvorena duša”. Време. Приступљено 24. 8. 2021. 
  4. ^ С, В. В. (3. 10. 2012). „Иван Босиљчић у Народном позоришту”. Вечерње новости. Приступљено 21. 8. 2022. 
  5. ^ @pozoristeslavija: Već skoro 20 godina na našem repertoaru - Jasmin na stranputici на сајту Instagram
  6. ^ а б „Ivan Bosiljčić”. Факултет савремених уметности. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2022. 
  7. ^ „Bogojavljenska noć”. Народно позориште Ужице. 2000. Приступљено 24. 8. 2021. 
  8. ^ Волк 2006, стр. 508.
  9. ^ Lazović, M. (14. 5. 2000). „Polemika s klasikom”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 01. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  10. ^ „Glumci na premijeri u majicama "Otpora"”. Б92. 16. 5. 2000. Приступљено 24. 8. 2021. 
  11. ^ Miletić, Draško (13. 4. 2001). „Travestija zla”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  12. ^ „Spaljivanje vojničke košulje”. НИН. Архивирано из оригинала 4. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  13. ^ D, M. (14. 6. 2001). „Premijera "Vize"”. Глас јавности. Приступљено 24. 8. 2021. [мртва веза]
  14. ^ Пашић 2007, стр. 294.
  15. ^ „Милева Ајнштајн”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 28. 5. 2006. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  16. ^ Волк 2009, стр. 518—519.
  17. ^ „Бриљантин”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 4. 10. 2002. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  18. ^ Јовановић 2009, стр. 285.
  19. ^ „Хамлет”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 22. 5. 2006. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  20. ^ Волк 2009, стр. 521.
  21. ^ „"Jasmin na stranputici"”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 7. 2. 2007. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  22. ^ „Jasmin na stranputici”. Стеријино позорје. Приступљено 24. 8. 2021. 
  23. ^ „Пољуби ме, Кејт”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 26. 12. 2003. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  24. ^ Јовановић 2009, стр. 286.
  25. ^ „Slađana Kilibarda”. teatar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 10. 8. 2022. 
  26. ^ „Цигани лете у небо”. Позориште на Теразијама. Приступљено 24. 8. 2021. 
  27. ^ Јовановић 2009, стр. 287.
  28. ^ Č, T. (8. 7. 2004). „Rediteljski debi Jovana Ćirilova”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  29. ^ „„Nedozvani“”. Крстарица. 24. 7. 2004. Приступљено 24. 8. 2021. 
  30. ^ „Светлости позорнице”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  31. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82.
  32. ^ „A Chorus Line”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  33. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82—83.
  34. ^ а б Годишњак 28 2007, стр. 83.
  35. ^ Јовановић 2009, стр. 289.
  36. ^ „Хероји”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  37. ^ „Чикаго”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  38. ^ Годишњак 29 2008, стр. 66—67.
  39. ^ „Брзина таме”. Звездара театар. Приступљено 26. 8. 2021. 
  40. ^ Годишњак 29 2008, стр. 76.
  41. ^ „Don Krsto”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  42. ^ Годишњак 30 2009, стр. 25.
  43. ^ „Jadnici”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  44. ^ Годишњак 30 2009, стр. 55.
  45. ^ „Маратонци трче почасни круг”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  46. ^ Годишњак 30 2009, стр. 68.
  47. ^ „Miris kiše na Balkanu”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  48. ^ Годишњак 31 2010, стр. 55.
  49. ^ „Glorija”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 13. 12. 2011. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  50. ^ Годишњак 32 2011, стр. 74.
  51. ^ „Кањош Мацедоновић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 10. 8. 2022. 
  52. ^ Годишњак 36 2015, стр. 41.
  53. ^ „Pod sjajem zvezda!”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 05. 12. 2011. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  54. ^ Годишњак 34 2013, стр. 73.
  55. ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. Приступљено 26. 8. 2021. 
  56. ^ Годишњак 35 2014, стр. 72—73.
  57. ^ „Rebeka”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  58. ^ Годишњак 35 2014, стр. 55.
  59. ^ „Избирачица”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  60. ^ Годишњак 35 2014, стр. 41.
  61. ^ „Дама с камелијама”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  62. ^ Годишњак 36 2015, стр. 37—38.
  63. ^ „Српска трилогија”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 8. 2021. 
  64. ^ Годишњак 36 2015, стр. 38.
  65. ^ „Чудо у Шаргану”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 8. 2021. [мртва веза]
  66. ^ Годишњак 37 2016, стр. 48.
  67. ^ „Марија Стјуарт”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 8. 2021. 
  68. ^ Годишњак 38 2017, стр. 42.
  69. ^ „Veliki Getsbi”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  70. ^ Годишњак 38 2017, стр. 60.
  71. ^ „ИлузијÆ”. Народно позориште у Београду. Приступљено 10. 8. 2022. 
  72. ^ Sudar, Suzana (28. 12. 2020). „Bosiljčić u Narodnom pozorištu: Krenule „Pozorišne iluzije“”. Нова С. Приступљено 24. 8. 2021. 
  73. ^ „Власт”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 5. 2022. 
  74. ^ „Premijera nedovršene Nušićeve komedije „Vlast“ u Narodnom pozorištu”. SEEcult.org. Данас. 16. 11. 2021. Приступљено 10. 8. 2022. 
  75. ^ „Иван Босиљчић: Позоришна чаролија глумачке екипе Народног позоришта – „Рат и мир“ у националном театру у Санкт Петербургу”. Београдска хроника. Радио-телевизија Србије. 9. 11. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  76. ^ „Рат и мир”. Народно позориште у Београду. Приступљено 10. 11. 2023. 
  77. ^ „Иван Босиљчић пред београдском публиком као гроф Пјер Безухов у „Рату и миру“”. Народно позориште у Београду. 8. 11. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  78. ^ „Април и детективи”. Радио-телевизија Србије. 2. 1. 2009. Приступљено 12. 8. 2022. 
  79. ^ „Ivan Bosiljčić”. navidiku.rs. 28. 1. 2010. Приступљено 10. 8. 2022. 
  80. ^ „Yu-Gi-Oh: Mistična moć drevnih bogova!”. stripblog.in.rs. 16. 3. 2021. Приступљено 10. 8. 2022. 
  81. ^ „Jelena me je zadivila!”. pulsonline.rs. 2009. Приступљено 18. 9. 2016. 
  82. ^ „Bosiljčić i Milovanović sinhronizuju Planetu 51”. espreso.co.rs. 13. 11. 2009. Приступљено 12. 8. 2022. 
  83. ^ T, J. (22. 12. 2013). „Zaleđeno kraljevstvo”. Крстарица. Приступљено 10. 8. 2022. 
  84. ^ „Najbolje od Mojih 50 - Ivan Bosiljčić”. naxi.rs. 31. 8. 2022. Приступљено 10. 8. 2022. 
  85. ^ T, J. (12. 12. 2017). „Zaleđeno kraljevstvo – praznik s Olafom (video)”. Крстарица. Приступљено 10. 8. 2022. 
  86. ^ „Zaleđeno kraljevstvo 2”. cineplexx.rs. 2019. Приступљено 10. 8. 2022. 
  87. ^ „Nagrade i priznanja | 2000. godina”. Народно позориште Ужице. Приступљено 28. 8. 2022. 
  88. ^ Kerkez, Željana (27. 1. 2009). „Ivan Bosiljčić: U ljubavi nemam granice i predrasude”. Независне новине. Приступљено 28. 8. 2022. 
  89. ^ Пенчић Пољански 2015, стр. 39.
  90. ^ „Grad teatar živi i zimi”. RTVBudva.me. 10. 12. 2007. Приступљено 28. 8. 2022. 
  91. ^ Lara17 (20. 11. 2021). „Nagrada Zoranov brk”. beogradskikalendar.com. Архивирано из оригинала 28. 08. 2022. г. Приступљено 28. 8. 2022. 
  92. ^ „Гранд при у Нишу добио Никола Kојо”. Радио-телевизија Србије. 27. 8. 2008. Приступљено 28. 8. 2022. 
  93. ^ „Završeni „Filmski susreti“ u Nišu”. Филмски центар Србије. 28. 8. 2008. Приступљено 28. 8. 2022. 
  94. ^ „Спуштена завеса на 38. јагодинске "Дане комедије"”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 27. 3. 2009. Приступљено 28. 8. 2022. 
  95. ^ „Trijumf Maratonaca na Danima komedije”. SEEcult.org. 28. 3. 2009. Приступљено 28. 8. 2022. 
  96. ^ Ђорђевић 2013, стр. 77.
  97. ^ „Dodeljena nagrada "Ona i On"”. Јужне вести. 27. 8. 2009. Приступљено 28. 8. 2022. 
  98. ^ Лош, Татјана (13. 8. 2010). „Награда нас обавезује”. Вечерње новости. Приступљено 28. 8. 2022. 
  99. ^ „Дан "Позоришта на Теразијама"”. Радио-телевизија Србије. 23. 12. 2010. Приступљено 28. 8. 2022. 
  100. ^ Дедић, Марија (17. 8. 2012). „Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић глумачки пар године”. Вечерње новости. Приступљено 28. 8. 2022. 
  101. ^ Stojanović, Ljubica (16. 8. 2012). „Sloboda i Ivan glumački par godine”. Јужне вести. Приступљено 28. 8. 2022. 
  102. ^ „Poznati dobitnici nagrada na 58. Sterijinom pozorju – večeras dodela i predstava u čast nagrađenih”. remixpress.com. 3. 6. 2013. Приступљено 28. 8. 2022. 
  103. ^ M, D.; S, S. (3. 6. 2013). „Svečano uručene Sterijine nagrade”. Блиц. Приступљено 28. 8. 2022. 
  104. ^ M, A. (25. 3. 2014). „Bosiljčić: "Izbiračica" nije komedija, došli smo u Jagodinu da podržimo festival”. Блиц. Приступљено 28. 8. 2022. 
  105. ^ Требјешанин, Б. Г. (27. 3. 2014). „Тријумф „Госпође министарке” у Јагодини”. Политика. Приступљено 28. 8. 2022. 
  106. ^ Konić, Ksenija (19. 4. 2014). „Ivan Bosiljčić: Putovanje od kog zastaje dah”. espreso.co.rs. Приступљено 28. 8. 2022. 
  107. ^ „20 godina od prve premijere”. operatheatremadlenianum.com. Приступљено 31. 1. 2023. 

Додатни извори

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Босиљчић&oldid=28863845”