Танјуг
Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије) је новинска агенција Србије.
 Зграда седишта Танјуг-а у Београду | |
| јавно предузеће | |
| Индустрија | новинска агенција |
| Основано | • 5. новембар 1943. • 2015. (реструктуирано) |
| Оснивачи | Моша Пијаде |
| Седиште | Обилићев венац 2, Београд, Србија |
Руководиоци | Бранка Ђукић (директор), Маја Војиновић (заменик главног и одговорног уредника) |
| Власник | Влада Србије |
| Слоган | Танјуг. Тачно. |
| Веб-сајт | www |
Танјуг је током Другог светског рата била партизанска новинска агенција. После рата, Танјуг је био новинска агенција Демократске Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После распада СФРЈ, од 1992. године Танјуг је био новинска агенција Савезне Републике Југославије, од 2003. новинска агенција Државне заједнице Србија и Црна Гора, а од 2006. године национална новинска агенција Републике Србије.
31. октобра 2015. године престао је да важи Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, а Влада Републике Србије је 03. новембра 2015. године[1] донела Одлуку о правним последицама престанка рада Новинске агенције Танјуг, којом се констатује престанак рада агенције. Ипак ова одлука није до краја имплементирана, тако да агенција и данас послује као активно јавно предузеће. [2]
ОснивањеУреди
Основан је од стране Комунистичка Партије Југославије 5. новембра 1943. године у Јајцу у Босни и Херцеговини са намером да пропагандно информише о борби партизана у Другом светском рату коју су водили комунисти под вођством Јосипа Броза. Оснивач и кум Танјуга је комуниста Моше Пијаде, а први директор је био Владислав Рибникар.
Имену Танјуг, претходило је неколико предлога скраћеница, међу којима:
- Тасјуг (Телеграфска агенција слободна Југославија),
- Нотасјуг или Нотанјуг (Новинска телеграфска агенција слободне Југославије), па и
- Тенаној (Телеграфска новинска агенција нова Југославија).
Танјуг је почео свој рад са заплењеним предајником, расклиматаном машином за умножавање (гештетнером) и једном писаћом машином. У првим годинама узор им је био совјетски ТАСС, да би, касније, по објављивању резолуције Инфорбироа 1948. године, ослободили утицаја СССР-а и ослонили само на сопствене снаге.
Новинска агенцијаУреди
У Танјугу су уведени телепринтери 1947. године, који су заменили телеграф, а први модеран радио-принтер уведен је 1957. године. Танјуг је поред централе у Београду, имао и пријемни центар најпре у Батајници, а потом у Овчи и отпремни центар у Макишу, оба са моћним антенским пољима. Оба центра су напуштена, због појаве нових технологија. Крајем 1985. године Танјуг је компјутеризован набавком великог централног рачунара Honeywell и терминала Megadata. Данас новинари и читава агенција раде на савременим компјутерима. Најзначајнији новинарски производ Танјуга је Генерални сервис, који обавештава домаћу јавност о најзначајнијим збивањима у земљи и свету, а светску јавност о догађајима у Србији. Танјуг је национална, али и комерцијална агенција, јер већи део прихода остварује на тржишту, од новинских и РТВ кућа. Раније је Савезно извршно веће СФРЈ, Савезна влада СРЈ, Савет министара СЦГ, а сада Влада Србије, субвенционира Емисију за иностранство и емитовање разних саопштења, што чини нешто мање од трећине Танјугових прихода. Клијенти Танјуга су, поред медија и државних установа, привредне и банкарске институције.