Макиш

Макиш
Макиш;
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Чукарица
Становништво
— 2011.	1.217
Географске карактеристике
Координате	44° 46′ 09″ С; 20° 21′ 47″ И / 44.7690338° С; 20.3629573° И
	Макиш Макиш на карти Града Београда

Макиш је шума и насеље у Београду и припада општини Чукарица, удаљен 11,8 км од центра Београда.^[1]

Макиш обилује бујном вегетацијом, па се кроз његов највећи део протежу мочварне шуме, већи број мањих водотокова, као и вештачких канала који су изграђени у време Другог светског рата. Северни део насеља је познат као „Једек“, западни као „Ашиница“, а централни део као „Велико Окно“. Од стамбених објеката у Макишу преовладавају куће и сплавови уз реку Саву. Према попису становништва у Србији 2011. године, насеље је имало 1217 становника.^[2]

Локација уреди

Макиш се налази у непосредној близини Аде Циганлије. Окружују га Сава на западу, Савско језеро на северу, Чукарица и Чукаричка падина на североистоку, Жарково на истоку, Железник на југу и Остружница на југозападу.^[3]

Становништво уреди

Број становништва Макиша кроз историју:^[4]^[5]^[6]^[7]

1981 ― 946
1991 ― 953
2002 ― 1379
2011 ― 1217

Саобраћај и привреда уреди

Кроз Макиш пролазе битни путеви у саобраћају Београда као што су Савска магистрала и Обреновачки друм. У Макишу, на Белим водама (Жарково) налазе се и фабрике пијаће воде „Макиш 1“ и „Макиш 2“ чији производни погони снабдевају читав град Београд пијаћом водом.^[8]. Овде се налази и једна од највећих испостава ЈКП Београдски водовод и канализација. У Макишу се налази Ранжирна станица Београд (Макиш) која служи за међународни транспорт са централизованим аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и дневним капацитетом од 600 вагона. Ранжирна станица Београд — Макиш је највећа ранжирна станица у југоисточној Европи. Станица се налази на међународном магистралном Коридору 10 и има централно место у београдском железничком чвору. Дужина колосека у станици износи 70 километара и 224 метара. Први радови на изградњи ове станице почели су 1956. године, а 1980. године станица добија свој коначан изглед и информациони систем за праћење теретних кола у станици.

До насеља Макиш се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи аутобусима:

Линија 54 Миљаковац 1 — МЗ Макиш.^[9]
Линија 91 Београд на води — Остружница /Ново насеље/.^[10]
Линија 92 Београд на води — Остружница /Караула/.^[11]
Линија 511 Београд на води — Сремчица.^[12]
Линија 551 Београд на води — Сремчица.^[13]
Линија 553 Београд на води — Руцка.^[14]

Спорт уреди

У Макишу, преко пута Аде Циганлије, налази се спортски центар Министарства унутрашњих послова Макиш познат и као стадион ФК Полицајац.

Клуб је основан 1946. године под именом ФК Милиционар на иницијативу љубитеља фудбала унутар београдске полиције. Био је узорно организован, без обзира у ком се рангу такмичења налазио. Често су фудбалери који су играли за овај клуб били припадници МУП-а Србије. Клупска боја била је плава, док су у новије време црвена и наранџаста прихваћене као резервне боје клуба. Капацитет стадиона ФК Полицајац је 4.000 гледалаца. Нажалост, клуб се више не такмичи.

У Макишу се такође налазе и стадиони ФК Жарково (недалеко од погона БВК), ФК Локомотива (на Ранжирној станици), као и игралиште ФК Комграп (на Старом обреновачком друму).

Поплава у Макишу уреди

Током поплаве у Србији 2014. године на великом удару воде нашао се и Макиш. Окружен реком Савом на западу, Савским језером на северу, насељу је претило да нестане под водом.^[15]. Захваљујући великом броју добровољаца и радницима јавних комуналних предузећа који су пунили џакове са песком и правили насип дуж обале, Макиш је прошао готово неоштећен. Избегнуто је и продирање воде у погоне фабрике за пијаћу воду која снабдева читав Београд.^[16]

Историја уреди

Београд се снабдева подземном водом из Макиша од 1892, с тим што је, као "гвожђевиту", било потребно додатно третирати.^[17] Нови бунари су бушени нпр. 1923, када је постављана и цев промера 600 мм и дужине 1.600 м.^[18]

Насеље Макиш је настајало 1930-тих, са преко 500 домова покрај Обреновачког пута. Описивано је као бедније од јатаганмалског, до 1934. је било у жарковачкој општини, а затим у оквиру Београда.^[19] Било је редовно плављено,^[20]^[21] мада је почетком 1938. постављена пумпа са сифоном преко кога је одвођена вода.^[22] Поред малих кућа, ту се налазио и приватни лабораторијум "Дезинсектор" око кога је 1937. настала контроверза након тровања једног радника.^[23] Предајник Радио Београда од 20 киловата је освећен 2. августа 1937.

У време 2. светског рата, прокопавани су канали ради одводњавања воде и пољопривреде.^[24] Српско издавачко предузеће и немачке новине "Донауцајтунг" су имали имање у Макишу - у октобру 1943. су приредили празник жетве.^[25]

Види још уреди

Референце уреди

^ Удаљеност Макиша од центра Београда на гугл мапама
^ Попис становништва у Србији 2011. године
^ Макиш на мапи града Београда
^ Osnovni skupovi stanovništva u zemlji – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1981, tabela 191. Savezni zavod za statistiku (txt file). 1983.
^ Stanovništvo prema migracionim obeležjima – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1991, tabela 018. Savezni zavod za statistiku (txt file).
^ Popis stanovništva po mesnim zajednicama, Saopštenje 40/2002, page 4. Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda. 26. 07. 2002.
^ Stanovništvo po opštinama i mesnim zajednicama, Popis 2011. Grad Beograd – Sektor statistike (xls file). 23. 04. 2015.
^ Počeo da radi Makiš 2: Beograd rešio probleme s pijaćom vodom („Blic“, 5. septembar 2014)
^ ГСП Београд, линија 54
^ ГСП Београд, линија 91
^ ГСП Београд, линија 92
^ ГСП Београд, линија 511
^ ГСП Београд, линија 551
^ ГСП Београд, линија 553
^ I Makis pod vodom 54 („Srbija Danas“, 17. maj 2014)
^ „Volonteri brane Makiš!(„Press Online“, 17. maj 2014)”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 06. 03. 2017.
^ "Политика", 30. јун 1922, стр. 7
^ "Илустровани лист"; бр. 50 1923; стр. 1 и 3
^ "Политика", 21. јул 1935
^ "Политика", 17. јан. 1941
^ "Политика", 21. март 1941
^ "Политика", 25. феб. 1938
^ "Политика", 23. феб. 1937 и неки ранији бројеви
^ "Српски народ", 10. април 1943
^ "Коло", 16. окт. 1943

Спољашње везе уреди

[1] Удаљеност Макиша од центра Београда на гугл мапама

[2] Попис становништва у Србији 2011. године

[3] Макиш на мапи града Београда

[4] Osnovni skupovi stanovništva u zemlji – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1981, tabela 191. Savezni zavod za statistiku (txt file). 1983.

[5] Stanovništvo prema migracionim obeležjima – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1991, tabela 018. Savezni zavod za statistiku (txt file).

[6] Popis stanovništva po mesnim zajednicama, Saopštenje 40/2002, page 4. Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda. 26. 07. 2002.

[7] Stanovništvo po opštinama i mesnim zajednicama, Popis 2011. Grad Beograd – Sektor statistike (xls file). 23. 04. 2015.

[8] Počeo da radi Makiš 2: Beograd rešio probleme s pijaćom vodom („Blic“, 5. septembar 2014)

[9] ГСП Београд, линија 54

[10] ГСП Београд, линија 91

[11] ГСП Београд, линија 92

[12] ГСП Београд, линија 511

[13] ГСП Београд, линија 551

[14] ГСП Београд, линија 553

[15] I Makis pod vodom 54 („Srbija Danas“, 17. maj 2014)

[16] „Volonteri brane Makiš!(„Press Online“, 17. maj 2014)”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 06. 03. 2017.

[17] "Политика", 30. јун 1922, стр. 7

[18] "Илустровани лист"; бр. 50 1923; стр. 1 и 3

[19] "Политика", 21. јул 1935

[20] "Политика", 17. јан. 1941

[21] "Политика", 21. март 1941

[22] "Политика", 25. феб. 1938

[23] "Политика", 23. феб. 1937 и неки ранији бројеви

[24] "Српски народ", 10. април 1943

[25] "Коло", 16. окт. 1943

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]