Сава

река у средњој и југоисточној Европи
(преусмерено са Сава (река))

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава
Сава у Београду
Ток Саве
Опште информације
Дужина990 km
Басен97713.2 km2
Пр. проток1.564 m3s
СливЦрноморски
Пловностод Сиска до Београда
Водоток
Изворнастаје спајањем Саве Бохињке и Саве Долинке у Словенским Алпима, Словенија
В. извора~833 m
УшћеДунав код Београда
В. ушћа68.28 m
Географске карактеристике
Држава/е Словенија
 Хрватска
 Босна и Херцеговина
 Србија
НасељаКрањ, Загреб, Сисак, Брчко, Градишка Сремска Митровица Шабац, Београд
ПритокеКупа, Уна, Врбас, Босна, Дрина
Река на Викимедијиној остави

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 km²) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд . Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини 23 њене дужине пловним.


Извор уреди

Ријека Сава настаје спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке у сјевернозападној Словенији. Подручје на коме настаје ријека, обухвата неколико притока, укључујући 52 км дугу Сору, 27 км дугу Тржичко Бистрицу и 17 км дугу Радовну — које се уљевају у Саву у ушћу које се налази на истоку низводно код Медводе.

Сава Долинка извире у Зелници код Крањске горе у Словенији, у долини која раздваја Јулијске Алпе од планинског вијенца Караванке. Извор се налази у близини словеначко-италијанске границе на 833 м надморске висине, у вододјелници између јадранског и дунавског басена. Извор Саве Долинке настаје од подземних вода које вјероватно настају бифуркацијом извора крашког издана у савски и сочански басен. Надижа, поток који понире у близини, извор је вода у Зелници. Сава Долинка се сматра почетком Саве и њен ток је дуг 45 км.

Сава Бохињка настаје у Рибчевом Лазу, на ушћу са кратким водотоком Језерницом, који излази из Бохињског језера и ријеке Мостнице. Према појединим изворима, Језерница се дефинише као дио Саве Бохињке, наводећи да Бохињка излази непосредно из језера, док према другим изворима укључује Савицу.

Ток уреди

После састава код Радовљице река Сава тече ка југоистоку поред Крања и Љубљане, остављајући их на западу. Ту река прави велике Љубљанско поље, „жилу-куцавицу“ Словеније. Од Љубљане Сава мења правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у њу улива Савиња, река мења ток ка југоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Долењске.

Од ушћа реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава постаје права низијска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправљени у скоријим временима). Протиче кроз веома ниску алувијалну раван, која је плавна и стога мочварна. Данас је овај део Посавине под заштитом, као Парк природе "Лоњско поље". Једино значајније градско насеље је Сисак.

Код Јасеновца река Сава добија значајну десну притоку, реку Уну и мења правац из југоисточног ка истоку, који мање-више задржава до ушћа у Дунав. Од Јасеновца река постаје и граница између Хрватске и Босне и Херцеговине (већим делом Републике Српске). У овом делу река постаје велика, захваљујући великим, десним притокама, са „босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због постојеће вишевековне границе „двојни“: Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Славонски Шамац. Код Брчког река прави значајнију окуку ка југозападу.

15 km западно од ушћа Дрине река пролази тромеђу Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, своје највеће и најзначајније притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново значајну окуку ка југозападу, где се у темену окуке, на десној обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скреће ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Србије, река Сава се улива у већи Дунав.

За речне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.

 
Ушће Љубљанице (десно) у реку Саву код Подграда (Љубљана)
 
Река Уна (лево) код ушћа у Саву (десно) код Доње Градине
 
Мост св. Иринеја, Сремска Митровица

Притоке Саве уреди

Леве притоке су:

Десне притоке су:

Проток Саве уреди

 
Граф протока (1992-2022)

Средњи проток Саве на станицама Загреб, Сремска Митровица и Београд :[1][2][3][4]

Године Средњи проток (m³/s)
Београд Сремска

Митровица

Загреб Шабац
1991[5] 1603
1992 1537 1474 313
1993 1178 1121 251
1994 1595 1531 255
1995 1676 1610 281
1996 1958 1888 377
1997 1555 1492 264
1998 1534 1471 302
1999 1838 1770 297
2000 1360 1300 269
2001 1676 1610 266
2002 1543 1480 221
2003 1055 1000 146
2004 1828 1760 316
2005 1899 1830 271
2006 1757 1690 275
2007 1228 1170 234
2008 1340 1280 315
2009 1442 1380 314
2010 2418 2338 399
2011 961 908 183
2012 1157 1096 183
2013 1859 1793 382
2014 2316 2245 472
2015 1533 1470 249
2016 1615 1550 310
2017 1289 1234 289
2018 1665 1595 312
2019 1380 1320 314
2020 1065 1010
2021 1513 1450
2022[6] 1110
Просјек 1559 1483 288

Градови на Сави уреди

Значајни градови (по државама) на току Саве су:

Галерија уреди

Старе разгледнице уреди

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди