Отворите главни мени
Меандри на ријеци.

Меандар је појам за ријеку која кривуда у облику латиничког слова S. Назив је добио по ријеци Меандру у Турској (тур. Büyük Menderes). Меандар може бити и назив за саме окуке кривудаве ријеке.

Развој меандра.

Обично се јавља код равничарских токова а настаје ерозивним дјеловањем воде на земљиште око корита ријеке. Вода се не креће праволинијски већ вртложно и по инерцији. Због овога ерозија дјелује на поједине тачке корита различито. Најслабије је дејство дуж конвексних а најјаче дуж конкавних страна. Вода постепено руши конкавне обале, и временом се добија облик меандра.

Изузетак је укљештени меандар.

На меандру се разликује врат (најкраћи размак између конкавних обала једног меандра) и дужина - растојање на ријеци од почетка до завршетка врата. За вријеме поплаве вода прелива меандре, па вода потече краћим током.

Садржај

Одсечени меандриУреди

Они постају пробијањем врата активних меандара тако да лук меандра остаје ван хидрографске функције. Лоцирани су у алувијалним равнима равничарских река. Одсечени лук меандра може бити сув или испуњен стајаћом водом и барама. Суви одсечени лук меандра назива се старача а онај испуњен водом мртваја. Они су веома чести облици око Саве, Дрине, Дунава, Тисе, Тамиша, Мораве итд. Изразит пример Стараче је Равниште у клисури Великог Тимока, северно од Зајечара. Неготин је смештен у старачи чији је лук дугачак 23 km, а ширина сувог корита 1-1,2 km. Ова старача представља одсечени меандар Дунава око Кобишничког платоа у Неготинској крајини. До пресецања врата меандра дошло је пре око 10000 година, тј. почетком холоцена. Изразит пример мртваје је Обедска бара, чија је дужина 13,5 km.

Меандри могу бити одсечени и при стварању виших речних тераса. То је случај са одсеченим укљештеним меандрима у долинама усеченим у отпорним стенама. У долинама Црног и Великог Тимока има бројних примера таквих одсечених укљештених меандара. Они су морфолошки потпуно очувани, а запажају се на 40, 60 и 70-75 m изнад данашњег речног корита. Најпознатији меандар овог типа је већ поменуто Равниште чије је просецање извршено у плеистоцену. [1]

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.