Јулијски Алпи

Јулијски Алпи (словен. Julijske Alpeитал. Alpi Giulie) су горски масив који се простире од североисточне Италије до Словеније. Име носе по римском владару Гају Јулију Цезару. Њихов највиши врх уједно је и највиши врх СловенијеТриглав (2.864 m), а други по висини је италијански Монтаж (2.753 m). Велики део Јулијских Алпа укључен је у Триглавски национални парк.[1]

Јулијски Алпи
V Julijci imena.jpg
Јулијски Алпи
Географске карактеристике
Координате46° 20′ 00″ СГШ; 13° 45′ 00″ ИГД / 46.3333° СГШ; 13.7500° ИГД / 46.3333; 13.7500
Географија
Јулијски Алпи на мапи Словеније
Јулијски Алпи
Јулијски Алпи
Државе Словенија  Италија

ЕтимологијаУреди

Јулијски Алпи су у античко доба били познати као „Alpe Iulia”, затим као „Alpes Juliana” око 670. лета Господњег, „Alpis Julia” око 734. и „Alpes Iulias” 1090.[2] Попут муниципијума „Forum Julii” (данас Чивидале дел Фријули) у подножју планина, планински венац добио је име по Јулију Цезару из породице Јулијеваца,[2] [3] вероватно због пута који је изградио Јулије Цезар, а довршио Август.[4]

ПовршинаУреди

Јулијски Алпи заузимају површину од 4.400 km², а на територији Словеније граниче се са долинама река Саве и Соче.

Геолошка структураУреди

Јулијски Алпи су део Јужних кречњачких Алпа. Сачињавају их наслаге кречњака из времена мезозоика и доломита из тријаса. Зато се нагло успињу а врхови и гребени су назупчани. Између горских гребена леже дубоке котлине (сутјеске) направљене од ледника (глечера).

Источни Јулијски АлпиУреди

 
Триглав сликан од Дебеле Пећи
 
Поглед на Јулијски Алпи са Вршича.

Важнији врхови по висини:

Западни Јулијски АлпиУреди

Западни Јулијски Алпи су доста мањи од Источног дела. Леже углавном у Италији, а у Словенији леже само делови Канинске групе. Већи врхови су:

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ https://www.britannica.com/place/Julian-Alps
  2. ^ а б Snoj, Marko (2009). Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Modrijan. стр. 44—45. 
  3. ^ Smith, William (1857). Dictionary of Greek and Roman Geography, vol. 2. Boston: Little, Brown, and Company. стр. 102. 
  4. ^ Waring, Samuel Miller (1819). The Traveller's Fire-Side; a Series of Papers on Switzerland, the Alps, Etc. London: Baldwin, Cradock, and Joy. стр. 30–31.