Триглав (врх)
Триглав је највиши врх Јулијских Алпа, висок 2.864 m, а уједно и највиши врх Словеније, и највиши врх на просторима некадашње Југославије. Име Триглав се односи на облик планине, као и на бога или групу богова из словенске митологије (види: Триглав).
Триглав | |
---|---|
![]() Поглед на Триглав | |
Ндм. висина | 2.864 метара m |
Географија | |
Локација | ![]() |
Масив | Јулијски Алпи |
Први успон | 1778. |
Триглав важи као симбол Словеније, јер се налази на словеначком грбу и застави. Први успон на Триглав се десио 26. августа 1778, а остварио га је Жига Зоис. С Триглавом је такође тесно повезана легенда о козорогу с именом Златорог. Триглав је средњи део Триглавског националног парка.
Након погибије краља Александра, алпиниста Јожа Чоп је на врху истакао црну заставу.[1]
ИсторијаУреди
Први забележени успон на Триглав изведен је 1778. године, на иницијативу индустријалца и полимата Сигмунда Зоиса.[2] Према најчешће цитираном извештају, објављеном у новинама „Illyrisches Blatt” 1821. године, чији је аутор историчар и географ Јохан Рихтер, учесници овог успона били су хирург Lovrenc Willomitzer, ловац на дивокозе Штефан Рожич и рудари Лука Корошец и Матевж Кос. Према извештају Белсазара Хакета (Belsazar Hacquet) у његовој „Oryctographia Carniolica”, први забележни успон изведен је пред крај 1778. године, а њега су извела двојица ловаца на дивокозе, од којих је један Лука Корошец, док име другог није поменуто.[3]
Висину Триглава први је измерио Валентин Станич 23. септембра 1808.[3] Име овог врха први пут се јавља на карти „Ducatus Carniolae Tabula Chorographica” 1744. године. На њој је Триглав забележен као „Mons Terglou”.[4] Прва карта на којој се јавља садашњи назив је „Zemljovid Slovenske dežele in pokrajin” (Карта словенских земаља и покрајина) Петра Кослера, комплетирана од 1848. до 1852. и објављена 1861. године у Бечу.[5]
Током Другог светског рата, Триглав је био симбол словеначког отпора фашистичкој и нацистичкој војсци.[6] Словеначки партизани носили су од 1942. до после 1944. капe које су одражавале облик врха.[7]
Триглав је био највиши врх Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а заједно са реком Вардар на југу био је симбол југословенског „братства и јединства“.
РеференцеУреди
- ^ "Политика", 17. окт. 1934
- ^ Gabrovec, Matej; et al. (2014). „Najstarejši kartografski prikazi, pisne omembe in likovne upodobitve” [The Oldest Cartographic Depictions, Written Mentions and Visual Depictions]. Triglavski ledenik [Triglav Glacier]. Založba ZRC. стр. 26—27. ISBN 9789612547318.
- ^ а б Mikša, Peter (2014). „Exploring the Mountains – Triglav at the End of the 18th Century”. Ур.: Štih, Peter; Zwitter, Žiga. Man, Nature and Environment between the Northern Adriatic and the Eastern Alps in Premodern Times. Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani [Ljubljana University Press, Faculty of Arts: Historical Association of Slovenia]. стр. 202—215. ISBN 978-961-237-723-6.
- ^ Drago, Perko (2001). Analiza površja Slovenije s stometrskim Digitalnim modelom reliefa [Analysis of the Surface of Slovenia with a 100-meter Digital Model of the Relief]. Ljubljana: Založba ZRC. стр. 41.
- ^ Fridl, Jerneja; Renata, Šolar (2011). „Vpliv razvoja kartografskih tehnik na podobe zemljevidov slovenskega ozemlja od 16. do 19. stoletja” [The Influence of the Development of Cartographic Techniques on the Appearances of the Maps of the Slovene Territory from the 16th Until the 19th Century]. Knjižnica (на језику: словеначки). Zveza bibliotekarskih društev Slovenije. 55 (4).
- ^ Debeljak, Aleš; Snel, Guido (2004). „Dreaming of Friends, Living with Foes”. Alter Ego: Twenty Confronting Views on the European Experience. Amsterdam University Press. стр. 57. ISBN 978-90-5356-688-6.
- ^ Luštek, Miroslav. „Nekaj zunanjih znakov partizanstva” [Some External Signs of the Partisan Movement]. Ур.: Bevc, Milan.; et al. Letopis muzeja narodne osvoboditve 1958 [The Yearbook of the Museum of the National Liberation 1958] (на језику: словеначки и француски). II. Museum of the National Liberation of the People's Republic of Slovenia. COBISS.SR 172143. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2013. Приступљено 22. 2. 2012.
Спољашње везеУреди
Триглав на Викимедијиној остави. |