Остружница
Остружница је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4218 становника.
Остружница | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Београдски |
| Општина | Чукарица |
| Становништво | |
| — 2011. |  4218 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 25″ С; 20° 19′ 05″ И / 44.723666° С; 20.318166° ИКоординате: 44° 43′ 25″ С; 20° 19′ 05″ И / 44.723666° С; 20.318166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 94 м |
.svg)  Остружница Остружница на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11251 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
У Остружници се налази неколико споменика културе: Црква Светог Николе, Јанићеви дућани и Јанићева кафана. Постоји и железничка станица, а основна школа је једна од најстаријих у Београду и постоји у континуитету од 1805. године.
ИсторијаУреди
Подаци о Остружници могу се наћи још на старим географским картама из 18. века. На двема аустријским картама београдске околине (из 1722. и из 1788. године) лоцирана је исто као и данас у доњем току Остружничке реке са кућама ушореним уз некадашњи главни друм. Наведене карте указују да је центар села био где и данас, на почетку данашње Карађорђеве улице. Захваљујући географском положају и чињеници да се од 1739. до 1914. године налазила првобитно на самој аустријској граници, а касније у њеној непосредној близини, Остружница је имала све услове да се развија као трговачки центар. О трговачком значају насеља говори и податак да је 1823. године подигнута кнежева механа, зграда која је за српску провинцију тог времена представљала луксузно здање, али ова грађевина није сачувана.
У речнику Карађорђеве Србије из 1804–1813. године уписана је као варошица, док је као посебно насеље уписана Остружничка скела. Према попису насеља Београдског пашалука из 1818. године у Остружници је постојала 71 кућа и 178 „арачких глава” (одраслих становника који плаћају порез). По броју домова Остружница је у то време спадала међу највећа насеља Београдске нахије. Током 19. века број домова у Остружници је нарастао, па је 1821. године забележено 89 домова, а већ 1875 нарастао је на око 120.
Остружница се у историји Србије везује за почетак парламентаризма, јер је 21. марта 1804. управо овде одржана прва Народна скупштина коју је сазвао Карађорђе. Године 1805. је отворена основна школа (данас носи име „Карађорђе“), једна од првих у Београдској нахији с наставом на српском језику. Школа у континуитету ради до данас. Нешто касније, 1806. године у Остружници је потписана молбеница султану.[1]
Градски саобраћајУреди
До насеља се градским превозом може стићи:
- Линија 91 Београд на води — Остружница /Ново насеље/[2]
- Линија 92 Београд на води — Осружница /Караула/[3]
- Линија 551 Београд на води — Сремчица[4]
- Линија 553 Београд на води — Руцка [5]
ДемографијаУреди
У насељу Остружница живи 3207 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,9 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1219 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 7 | ||
| 80+ | 18 | 39 | ||
| 75—79 | 30 | 57 | ||
| 70—74 | 95 | 108 | ||
| 65—69 | 129 | 128 | ||
| 60—64 | 108 | 123 | ||
| 55—59 | 81 | 95 | ||
| 50—54 | 149 | 152 | ||
| 45—49 | 197 | 194 | ||
| 40—44 | 158 | 147 | ||
| 35—39 | 124 | 110 | ||
| 30—34 | 125 | 144 | ||
| 25—29 | 134 | 134 | ||
| 20—24 | 147 | 148 | ||
| 15—19 | 128 | 145 | ||
| 10—14 | 117 | 99 | ||
| 5—9 | 95 | 91 | ||
| 0—4 | 96 | 71 | ||
| Просек : | 38,9 | 40,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.629 | 495 | 1.024 | 73 | 35 | 2 |
| Женски | 1.731 | 368 | 1.028 | 269 | 65 | 1 |
| УКУПНО | 3.360 | 863 | 2.052 | 342 | 100 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 766 | 29 | 0 | 1 | 200 |
| Женски | 628 | 13 | 0 | 1 | 117 |
| УКУПНО | 1.394 | 42 | 0 | 2 | 317 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 53 | 71 | 170 | 13 | 92 |
| Женски | 6 | 16 | 145 | 34 | 32 |
| УКУПНО | 59 | 87 | 315 | 47 | 124 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 7 | 30 | 35 | 8 | 16 |
| Женски | 25 | 36 | 30 | 41 | 88 |
| УКУПНО | 32 | 66 | 65 | 49 | 104 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 27 | 0 | 0 | 14 | |
| Женски | 35 | 1 | 0 | 8 | |
| УКУПНО | 62 | 1 | 0 | 22 | |
Галерија сликаУреди
Пут за Остружницу из Жаркова
Улаз у насеље
Поглед са пута Остружница - Умка
Старо гробље поред цркве
Јанићеви дућани, споменик културе
Брачни пар Коста и Софија Јанић
РеференцеУреди
- ^ Јанићева кафана. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 8. 5. 2018.
- ^ „ГСП Београд, линија 91”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09.
- ^ „ГСП Београд, линија 92”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09.
- ^ „ГСП Беорад,линија 551”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09.
- ^ „ГСП Београд, линија 553”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
