Остружница

Остружница
Остружница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Чукарица
Становништво
— 2022.	4191
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 25″ С; 20° 19′ 05″ И / 44.723666° С; 20.318166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	94 m
	Остружница Остружница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11251
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Остружница је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Према попису из 2022. било је 4191 становника.

У Остружници се налази неколико споменика културе: Црква Светог Николе, Јанићеви дућани и Јанићева кафана. Постоји и железничка станица, а основна школа је једна од најстаријих у Београду и постоји у континуитету од 1805. године.

Историја

Подаци о Остружници могу се наћи још на старим географским картама из 18. века. На двема аустријским картама београдске околине (из 1722. и из 1788. године) лоцирана је исто као и данас у доњем току Остружничке реке са кућама ушореним уз некадашњи главни друм. Наведене карте указују да је центар села био где и данас, на почетку данашње Карађорђеве улице. Захваљујући географском положају и чињеници да се од 1739. до 1914. године налазила првобитно на самој аустријској граници, а касније у њеној непосредној близини, Остружница је имала све услове да се развија као трговачки центар. О трговачком значају насеља говори и податак да је 1823. године подигнута кнежева механа, зграда која је за српску провинцију тог времена представљала луксузно здање, али ова грађевина није сачувана.

Пре уласка аустријских трупа у Србију (1718.) у њој није било римокатолика, али су Аустријанци одмах отпочели колонизацију са Немцима католицима из многих пренасељених места. Први колонисти су дошли у село Остружницу, коју су назвали Остербах. Када су Турци протерали Аустријанце из тих крајева и приморали их да потпишу Пожаревачки мир 1739., сви Немци и католички свештеници су се повукли са својом војском.^[1]

У речнику Карађорђеве Србије из 1804–1813. године уписана је као варошица, док је као посебно насеље уписана Остружничка скела. Према попису насеља Београдског пашалука из 1818. године у Остружници је постојала 71 кућа и 178 „арачких глава” (одраслих становника који плаћају порез). По броју домова Остружница је у то време спадала међу највећа насеља Београдске нахије. Током 19. века број домова у Остружници је нарастао, па је 1821. године забележено 89 домова, а већ 1875 нарастао је на око 120.

Остружница се у историји Србије везује за почетак парламентаризма, јер је 21. марта 1804. управо овде одржана прва Народна скупштина коју је сазвао Карађорђе. Године 1805. је отворена основна школа (данас носи име „Карађорђе“), једна од првих у Београдској нахији с наставом на српском језику. Школа у континуитету ради до данас. Нешто касније, 1806. године у Остружници је потписана молбеница султану.^[2]

Градски саобраћај

До насеља се градским превозом може стићи:

Линија 91 Београд на води — Остружница /Ново насеље/^[3]
Линија 92 Београд на води — Остружница /Караула/^[4]
Линија 551 Београд на води — Сремчица^[5]
Линија 553 Београд на води — Руцка^[6]

Демографија

У насељу Остружница живи 3207 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,9 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1219 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	2.304
1953.	2.663
1961.	3.840
1971.	4.016
1981.	4.060
1991.	3.787	3.633
2002.	3.929	4.079

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	3.791	96,48%
Југословени	25	0,63%
Црногорци	22	0,55%
Хрвати	12	0,30%
Македонци	3	0,07%
Словенци	2	0,05%
Чеси	1	0,02%
Словаци	1	0,02%
Руси	1	0,02%
Роми	1	0,02%
Немци	1	0,02%
Муслимани	1	0,02%
Мађари	1	0,02%
Бошњаци	1	0,02%
непознато	42	1,06%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	6	7
80+	18	39
75—79	30	57
70—74	95	108
65—69	129	128
60—64	108	123
55—59	81	95
50—54	149	152
45—49	197	194
40—44	158	147
35—39	124	110
30—34	125	144
25—29	134	134
20—24	147	148
15—19	128	145
10—14	117	99
5—9	95	91
0—4	96	71
Просек :	38,9	40,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	488	676	1.138	1.167	1.132	1.010	1.219

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	177	264	248	296	138	73	18	4	1	0	3,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.629	495	1.024	73	35	2
Женски	1.731	368	1.028	269	65	1
УКУПНО	3.360	863	2.052	342	100	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	766	29	0	1	200
Женски	628	13	0	1	117
Укупно	1.394	42	0	2	317

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	53	71	170	13	92
Женски	6	16	145	34	32
Укупно	59	87	315	47	124

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	30	35	8	16
Женски	25	36	30	41	88
Укупно	32	66	65	49	104

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	0	0	14
Женски	35	1	0	8
Укупно	62	1	0	22