Небојша Дугалић (Краљево, 17. мај 1970) српски је глумац, редитељ и професор глуме.

Небојша Дугалић
Dugalic.jpg
НадимакНеша
Датум рођења(1970-05-17)17. мај 1970.(49 год.)
Место рођењаКраљево, СФР Југославија
Занимање
  • филмски и позоришни глумац
  • режисер
  • професор глуме
Битне улогеЖигосани у рекету — Воја Тодоровић
Државни службеник — Милојевић
Сенке над Балканом — армијски генерал Петар Живковић
IMDb веза

БиографијаУреди

Рођен је 17. маја 1970. године у Краљеву, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године у класи проф. др Владимира Јевтовића.

Играо је на сценама Народног позоришта, Позоришта на Теразијама, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Битеф театра, Мадленијанума, Краљевачког позоришта и др.[1]

Од 2001. до 2016. године био је професор глуме на Академији уметности у Београду, а 2017. постаје редовни професор на Факултету савремених уметности.[2]

Остварио је више улога у телевизијским драмама, на радију, филму и телевизији, за које је награђен многобројним наградама и признањима. Члан је Удружења драмских уметника Србије.

Ожењен је глумицом Драганом Дугалић (1971) са којом има петоро деце.

ПозориштеУреди

 
Небојша Дугалић, Милан Гутовић и Миљан Прљета у представи Арт

Остварио је низ позоришних улога, за које је добио следеће награде и признања:

Играо је у једној од најбољих позоришних остварења у Србији протекле деценије, у представи „Златно руно“ Борислава Пекића у режији Небојше Брадића, у коме поред њега наступају Небојша Глоговац и Војин Ћетковић.

 
Небојша Дугалић као Хаџи Замфир на премијери представе Зона Замфирова, Позоришта на Теразијама, 2012. године

Бави се и режијом. Режирао је следеће представе:

НаградеУреди

 
Премијера представе Продуценти, Позоришта на Теразијама, 2011. године

На међународном фестивалу „Златни витез“ у Москви 2006. године добио је Златог витеза за глуму у представи „Златно руно“ Борислава Пекића.[3]

Златног витеза је добио и 2012. године за монодраму „Реч је о свечовеку“.[4]

Добитник је још два Златна витеза, укупно четири и два Сребрна витеза, четири „Зоранова брка“, три Стеријине награде, „Награде Зоран Радмилоивћ“, „Награде Милош Жутић“ коју додељује Удружење драмских уметника Србије за сезону 2013-2014, награда Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за сезону 2013-2014, годишња награда Југословенског драмског позоришта за изузетан допринос високим стандардима пословања те куће, награда града Београда за позоришно стваралаштво за 2013. годину. Крајем јуна 2019, Дугалићу је уручено признање „Витез Србије“.[5]

УлогеУреди

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1990.-те
1992. Театар у Срба
1992. Тито и ја Милиционер 1
1993. Броз и ја (ТВ серија) Милиционер 1
1994. Вуковар, једна прича Војник Далматинац
1995. Крај династије Обреновић Антоније Антић
1997. Горе доле Нешкин љубавник
1997. Враћање Никола Патић
1998. Недовршена симфонија (ТВ) Франц Варфел
1999. Пролеће у Лимасолу Петар Теодоровић
2000.-те
2002. Нетакнути сунцем Јован
2004. Трагом Карађорђа Гаја Пантелић
2004. Смешне и друге приче
2007. Пешчаник Андреас Сам
2008. Звер на месецу (ТВ филм) Арам Томасијан
2007-2008. Заборављени умови Србије Владимир Дворниковић/Милан Влајинац/Никола/Асистент/Јован Бошковић/Сељак
2009. Беса Филип
2010.-те
2002-2015. Вршачка позоришна јесен (ТВ серија)
2010. Грех њене мајке Добривоје
2010. Приђи ближе Професор Марко Арсић
2011. Мирис кише на балкану Доктор Барух
2013. Шешир професора Косте Вујића Јован Јовановић Змај
2013. Врата Србије: Мојсињска Света гора Монах Исаија
2014-2015. Јагодићи: Опроштајни валцер Мирољуб
2015. Бићемо прваци света Владимир Дедијер
2016. Име: Добрица, презиме: непознато наратор
2016. Вере и завере Алберт Султајс
2016. Santa Maria della Salute Симо Матавуљ
2017. Santa Maria della Salute (ТВ серија) Симо Матавуљ
2017-2019. Сенке над Балканом армијски генерал Петар Живковић
2018. Корени Никола Пашић
2018. Јутро ће променити све Душан
2018-2019. Жигосани у рекету Воја Тодоровић
2018-2019. Беса Премовић
2018-2019. Народно позориште у 10 чинова Наратор
2019. Бела врана Константин Сергејев
2019. Пет Пиги
2019. Моја генерација
2019. Државни службеник (серија) Милојевић
2020. Страхиња

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Обичан човек Музика Бранислав Нушић Драган Марковић Варга Аматерско позориште Краљево 28. март 1986.[6]
Проклета авлија Карађоз Иво Андрић Небојша Брадић Крушевачко позориште 30. септембар 1999.[7]
Златно руно Симеон Њаг Борислав Пекић 1. децембар 2000.[8]
Лажа и паралажа Мита Јован Стерија Поповић Молина Удовички
Славко Милановић
Југ Радивојевић Народно позориште у Београду 25. март 2006.[9]
Бурлеска о Грку Ел Греко Андреј Хинг Ања Суша Опера и театар Мадленијанум 9. март 2007.[10]
Тако је морало бити Ђорђе Ђорђевић Бранислав Нушић Марина Миливојевић Мађарев Егон Савин Југословенско драмско позориште 6. јун 2007.[11]
Путујуће позориште Шопаловић Дробац Љубомир Симовић Небојша Дугалић Краљевачко позориште 10. март 2009.[12]
Михољско љето Михаило Александрович
Ракитин
Иван Тургењев Егон Савин Опера и театар Мадленијанум 25. децембар 2010.[13]
Продуценти Макс Бјалисток Мел Брукс и Томас Михен Југ Радивојевић Позориште на Теразијама 7. октобар 2011.[14]
Зона Замфирова Хаџи Замфир Стеван Сремац Кокан Младеновић 9. новембар 2012.[15]
Дама с камелијама Жорж Дивал Александар Дима Син Спасоје Ж. Миловановић
Жељко Хубач
Југ Радивојевић Народно позориште у Београду 1. октобар 2013.[16]
Миланковић Миланковић Василија Антонијевић Александар Николић Опера и театар Мадленијанум 23. новембар 2013.[17]
Издаја Роберт Халорд Пинтер Горан Шушљик Југословенско драмско позориште 15. децембар 2013.[18]
Гозба Филип Вујошевић Вељко Мићуновић Звездара театар 16. новембар 2016.[19]
Ричард трећи Краљ Едвард IV Вилијам Шекспир Славко Милановић
Слободан Обрадовић
Снежана Тришић Народно позориште у Београду 24. април 2017.[20]
Ожалошћена породица Прока Пурић Бранислав Нушић Молина Удовички Фотез Јагош Марковић 19. јануар 2018.[21]
Нечиста крв Ефенди Мита Борисав Станковић Милан Нешковић 12. април 2019.[22]

РеференцеУреди

  1. ^ Ивановић, Иван (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Нова С. Јутјуб. Приступљено 26. 5. 2019. 
  2. ^ Биографија на сајту Академије уметности, Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ „Dve nagrade u u Moskvi za BDP”. Б92. 7. 11. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  4. ^ „Златни витез“ Небојши Дугалићу („Политика“, 7. децембар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ „На Златибору додељена признања Витез Србије. Општина Чајетина. 28. 6. 2019. Приступљено 28. 6. 2019. 
  6. ^ Театрон, 170/171 (PDF). Музеј позоришне уметности. 2015. стр. 75. 
  7. ^ „Проклета авлија”. Крушевачко позориште. 18. 12. 2007. Приступљено 21. 9. 2019. 
  8. ^ „Izložba i dve reprize”. Танјуг. Глас јавности. 14. 1. 2001. Приступљено 17. 11. 2019. 
  9. ^ „Лажа и паралажа”. Народно позориште у Београду. 25. 3. 2006. Приступљено 15. 11. 2019. 
  10. ^ „Burleska o Grku”. Опера и театар Мадленијанум. 9. 3. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  11. ^ Tako je moralo biti“ ili drama o moralnom padu”. Данас. 5. 6. 2007. Приступљено 18. 11. 2019. 
  12. ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Краљевачко позориште, званична презентација. 10. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2010. Приступљено 15. 9. 2019. 
  13. ^ „Miholjsko leto”. Опера и театар Мадленијанум. 12. 11. 2013. Приступљено 17. 11. 2019. 
  14. ^ „Продуценти”. Позориште на Теразијама. 26. 2. 2011. Приступљено 17. 11. 2019. 
  15. ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. 9. 11. 2012. Приступљено 17. 11. 2019. 
  16. ^ „Дама с камелијама”. Народно позориште у Београду. 1. 10. 2013. Приступљено 15. 11. 2019. 
  17. ^ „Milanković”. Опера и театар Мадленијанум. 23. 11. 2013. Приступљено 17. 11. 2019. 
  18. ^ „Izdaja”. Југословенско драмско позориште. 15. 12. 2013. Приступљено 15. 11. 2019. 
  19. ^ „Delo "Gozba", napisano pre 15 godina, imaće premijeru u Zvezdara teatru (VIDEO)”. Телеграф. 9. 11. 2016. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2016. Приступљено 16. 11. 2019. 
  20. ^ „Ричард трећи”. Народно позориште у Београду. 24. 4. 2017. Приступљено 15. 11. 2019. 
  21. ^ „Ожалошћена породица”. Народно позориште у Београду. 19. 1. 2018. Приступљено 15. 11. 2019. 
  22. ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. 12. 4. 2019. Приступљено 15. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди