Отворите главни мени

Боро Драшковић (Сарајево, Краљевина Југославија, 29. мај 1935) је српски режисер и сценариста , професор универзитета, члан је и почасни доктор Европске Филмске Академије ESRA, као и члан Српског ПЕН центра.[1]

Боро Драшковић
BoroDraskovic.JPG
Датум рођења(1935-05-29)29. мај 1935.(84 год.)
Место рођењаСарајево
 Краљевина Југославија

БиографијаУреди

Дипломирао је режију на Академији за позоришну и фимску уметност, у класи професора Хуга Клајна. До 1959. године радио је као новинар у сарајевском "Ослобођењу". Затим прелази у сарајевско Народно позориште, да режира позоришне представе. Постаје 1965. године стални редитељ у Југословенском драмском позоришту у Београду. У Новом Саду од 1976. године је професор режије на тамошњој Академији уметности. Шеф је Катедре за режију и изводи мултимедијалну наставу глуме и режије.[2]

Као професор на многим универзитетима (САД, Индија, Кувајт, Ирак, Мађарска, Норвешка…), један од ретких редитеља који су се, са подједнаким успехом бавили разним медијима (радиом, телевизијом, филмом), аутор више књига о глуми и режији (Промена, Лавиринт, Огледало, Парадокс о редитељу, Краљ мајмуна…). У позоришту је тумачио најзначајнија дела, у широком луку од Есхила до Бекета, уз Шекспира, Молијера, Чехова, и наше класике Домановића, Петра Кочића, Данила Киша... Објавио је књигу-путопис Поглед пролазника. Пише кратке приче, сценарија, радио-драме и драме. Бора Драшковић је награђиван у земљи и иностранству. Добитник је награда градова Београда, Сарајева, Новог Сада, печата града Орлеан, Награде филмских гледалаца (Москва), Стеријине награде за театрологију, Статуете Јоаким Вујић 2011. године.[3] Драшковићу је припала и награда медитеранских филмских фестивала за мир и толеранцију (Јерусалим), Награда Екрани Љубави за најбољи уметнички допринос (Верона), Награда за животно дело Универзитета у Новом Саду, Награда Удружења филмских радника Србије за животно дело, односно за свеукупно стваралаштво и допринос српској кинематографији...

Супруга Маја Драшковић (сценариста, костимограф, сценограф), стални му је сарадник у свим пројектима и медијима.[4]

Мислим да је из много разлога данашњи свет веома тешко место за живот. Толико различитих енергија је стално у сукобу. Човеку је веома тешко да изабере прави пут и њему остане доследан. Свега је превише на свету, а човеку непрестано недостаје баш оно најважније - љубав, хлеб, вино, спокојство, посао, непогрешив поглед у будућност... Искуства кроз која смо пролазили омогућавају нам да ако ништа друго, схватимо шта би требало да чинимо. И ако нам се пружи прилика сигурно нећемо погрешити у избору. Мислим да смо за то зрели.

— Боро Драшковић

ФилмовиУреди

Година Назив
1969. Хороскоп
1971. Нокаут
1979. Усијање
1985. Живот је леп
1994. Вуковар - једна прича

Документарни филмови и ТВ драмеУреди

  • Промена
  • Пета колона
  • Жена
  • Жад
  • Нешто сасвим лично
  • Призори из Кине 1,2,3
  • Јежи Кавалерович
  • Халдор Лакснес
  • Похвала Исланду, 1973.
  • Убијање китова
  • Парадокс о шаху, 1973.
  • Прва жена диригент
  • Недеља поподне на Гренланду, 1973.
  • Кухиња, 1976.
  • Модерни израз у умјетности
  • Чудо из Бруклина,
  • Филм о филму: Сеобе
  • Сасвим лично

КњигеУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди