Боро Драшковић

Боро Драшковић
Боро Драшковић
	Драшковић 2011.
Лични подаци
Датум рођења	29. мај 1935. (88 год.)
Место рођења	Сарајево, Краљевина Југославија
Образовање	Академија за позоришну и филмску уметност
	Веза до IMDb-а

Боро Драшковић (Сарајево, Краљевина Југославија, 29. мај 1935) српски је режисер и сценариста и професор универзитета.

Биографија уреди

Дипломирао је режију на Академији за позоришну и филмску уметност, у класи професора Хуга Клајна. До 1959. године радио је као новинар у сарајевском "Ослобођењу". Затим прелази у сарајевско Народно позориште, да режира позоришне представе. Постаје 1965. године стални редитељ у Југословенском драмском позоришту у Београду. У Новом Саду од 1976. године је професор режије на тамошњој Академији уметности. Шеф је Катедре за режију и изводи мултимедијалну наставу глуме и режије.^[1]

Као професор на многим универзитетима (САД, Индија, Кувајт, Ирак, Мађарска, Норвешка…), један од ретких редитеља који су се, са подједнаким успехом бавили разним медијима (радијом, телевизијом, филмом), аутор више књига о глуми и режији (Промена, Лавиринт, Огледало, Парадокс о редитељу, Краљ мајмуна…). У позоришту је тумачио најзначајнија дела, у широком луку од Есхила до Бекета, уз Шекспира, Молијера, Чехова, и наше класике Домановића, Петра Кочића, Данила Киша... Објавио је књигу-путопис Поглед пролазника. Пише кратке приче, сценарија, радио-драме и драме. Бора Драшковић је награђиван у земљи и иностранству. Добитник је награда градова Београда, Сарајева, Новог Сада, печата града Орлеан, Награде филмских гледалаца (Москва), Стеријине награде за театрологију, Статуете Јоаким Вујић 2011. године.^[2] Драшковићу је припала и награда медитеранских филмских фестивала за мир и толеранцију (Јерусалим), Награда Екрани Љубави за најбољи уметнички допринос (Верона), Награда за животно дело Универзитета у Новом Саду, Награда Удружења филмских радника Србије за животно дело, односно за свеукупно стваралаштво и допринос српској кинематографији... Био је и лауреат Тивериопољске филмске алијансе на Астерфесту.^[3]

Супруга Маја Драшковић (сценариста, костимограф, сценограф), стални му је сарадник у свим пројектима и медијима.^[4]

Мислим да је из много разлога данашњи свет веома тешко место за живот. Толико различитих енергија је стално у сукобу. Човеку је веома тешко да изабере прави пут и њему остане доследан. Свега је превише на свету, а човеку непрестано недостаје баш оно најважније - љубав, хлеб, вино, спокојство, посао, непогрешив поглед у будућност... Искуства кроз која смо пролазили омогућавају нам да ако ништа друго, схватимо шта би требало да чинимо. И ако нам се пружи прилика сигурно нећемо погрешити у избору. Мислим да смо за то зрели.
— Боро Драшковић

Он је члан и почасни доктор Европске Филмске Академије ESRA, као и члан Српског ПЕН центра.^[5]

Добитник је награде „Поглед у свет: Војислав Вучинић" Фестивала ауторског филма, за 2023. годину.^[6]

Дела уреди

Филмови уреди

Година	Назив
1969.	Хороскоп
1971.	Нокаут
1979.	Усијање
1985.	Живот је леп
1994.	Вуковар - једна прича

Документарни филмови и ТВ драме уреди

Промена
Пета колона
Жена
Жад
Нешто сасвим лично
Призори из Кине 1,2,3
Јежи Кавалерович
Халдор Лакснес
Похвала Исланду, 1973.
Убијање китова
Парадокс о шаху, 1973.
Прва жена диригент
Недеља поподне на Гренланду, 1973.
Кухиња, 1976.
Модерни израз у умјетности
Чудо из Бруклина,
Филм о филму: Сеобе
Сасвим лично

Књиге уреди

Промена
Огледало
Лавиринт^[7]
Парадокс о редитељу
Краљ мајмуна, Прометеј - Нови Сад, 1996.
Поглед пролазника, Прометеј - Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-515-0019-3..
Равнотежа, Књижевна општина Вршац. 2007. ISBN 978-86-7497-128-4..
Драма редитеља
Филм о филму, Прометеј - Нови Сад. 2010. ISBN 978-86-515-0551-8..
Круг маслином, Позоришни музеј Војводине. . Нови Сад. 2011. ISBN 978-86-85123-55-9. .
Речник професије, Књажевско-српски театар, Крагујевац. 2012. ISBN 978-86-909821-7-2.. ^[8]