Орлеан (фр. Orléans) град је у Француској, око 130 километара југозападно од Париза. Налази се на реци Лоари у региону Центар и департману Лоаре. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 113.130. Шире подручје града има 275.000 становника. Јованка Орлеанка је спасила Орлеан у средњем веку и у Орлеану се налазе њени споменици. У Орлеану се производи 70% фармацеутских производа у Француској.

Орлеан
фр. Orléans
Катедрала Свето Срце
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионЦентар
ДепартманЛоаре
Становништво
Становништво
 — 2019.116.269 [1]
 — густина4.231,04 ст./km2
Агломерација403.000
Географске карактеристике
Координате47° 54′ 09″ С; 1° 54′ 32″ И / 47.9025° С; 1.909° И / 47.9025; 1.909
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина90–124 m
Површина27,48 km2
Орлеан на карти Француске
Орлеан
Орлеан
Орлеан на карти Француске
Остали подаци
Поштански број45000, 45100
INSEE код45234

Историја

уреди
 
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.
 
Споменик Јованки Орлеанки

Келтско племе Карнута основали су Орлеан као галски град-државу Кенабум. Јулије Цезар је освојио подручје 52. п. н. е. Римски цар Аурелијан је поново основао град 275. и дао му име Аурелианум, тј град Аурелија.

Вандали су заједно са Аланима харали Лоаром 408. Једна од њихових група прихватила је предлог да се придружи римској војсци.

Хунски вођа Атила је 451. покушао да заузме и опљачка град. Међутим спречила га је комбинована војска Визигота под командом краља Теодорика I и римског генерала Аеција у бици на Каталаунским пољима.

Орлеан је био главни град краља Меровинга Клодомира од 511. до 524.

За време Стогодишњег рата одвијала се велика опсада Орлеана од 1428. до 1429. Орлеан је био спашен девет дана након доласка Јованке Орлеанке. Опсада Орлеана је била једна од великих прекретница тога рата.

У новије време један огранак Бурбона су били Орлеани. Краљ Луј Филип Орлеански је био из орлеанског огранка Бурбона. Амерички град Њу Орлеанс добио је име по Орлеану.

Географија

уреди

Демографија

уреди
Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
84.23395.828106.246102.710105.111113.126113.130114.185

Универзитет и високо образовање

уреди

Школе Орлеана рано су постале међу најпознатијим. У 6. веку краљ Бургундије Гонтран је ту образовао свога сина. Касније је Теодолфус унапредио школе у Орлеану, па су Карло Велики и Иго Капе слали своје синове у Орлеан. Орлеанско школство је било најпознатије од 11. века до средине 13. века. Слава орлеанских школа раширила се до Италије и Енглеске, одакле су долазили студенти.

Када су 1230. једно време били распршени професори Универзитета у Паризу, многи од њих су нашли уточиште у Орлеану. Када је папа Бонифације VIII 1298. промовисао једну књигу позвао је професоре Орлеана и Болоње да је коментаришу.

Универзитет у Орлеану основан је 1235, а папском булом 1305. добио је и све привилегије универзитета. Био је један од најстаријих универзитета. Ван Италије су само Сорбона, Кембриџ и Тулуза били старији.

Знаменитости

уреди
  • Катедрала свето срце (фр. Cathédrale Ste-Croix) је напознатији споменик Орлеана. Основана је 1278. Катедрала је током историје била на удару бројних ратова и претрпјела је бројне штете. Највеће разарање је било калвинистичко разарање 1568, а обновљена је 1601. у доба краља Анрија IV.
  • Звоник цркве светог Павла изграђен између 1620. и 1627.
  • Црква Нотр Дам Де Рекувранс (фр. Église Notre-Dame-de-Recouvrance) изграђена између 1513. и 1529.
  • Хотел Гросло изграђен од 1550. до 1555.
  • Трг Матруа, представља симболичко срце града, где се налази монументална статуа Јованке Орлеанке на коњу.

Индустрија

уреди
  • фармацеутска индустрија. Око 70% фармацеутске производње Француске долази из Орлеана.
  • козметичка индустрија са производњом парфема. Само Диор запошљава око 1500 људи у Орлеану.
  • информатика, електроника и инструменти
  • транспорт и логистика

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди