Отворите главни мени

Њу Орлеанс (енгл. New Orleans, франц. La Nouvelle-Orléans) је највећи град у америчкој савезној држави Луизијани, а смештен је код ушћа реке Мисисипи у Мексички залив. Налази се у југоисточном делу Луизијане уздуж реке Мисисипи и јужно од језера Пончартрејн. Према попису становништва из 2000. године град је имао 484.674 становника, а са предграђима 1.337.726.

Њу Орлеанс
енгл. New Orleans
New Orleans header collage.png
Колаж Њу Орлеанса
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Савезна државаЛуизијана
ОкругОрлинс
Становништво
Становништво
 — 2010.343.829 [1]
 — густина379,08 ст./km2
Агломерација (2010.)1.235.650
Географске карактеристике
Координате29°58′00″ СГШ; 90°03′00″ ЗГД / 29.966667° СГШ; 90.05° ЗГД / 29.966667; -90.05Координате: 29°58′00″ СГШ; 90°03′00″ ЗГД / 29.966667° СГШ; 90.05° ЗГД / 29.966667; -90.05
Временска зонаUTC-6, лети UTC-5
Површина907 км2
 — копно438,80 км2
 — вода467,30 км2
Њу Орлеанс на мапи САД
Њу Орлеанс
Њу Орлеанс
Позивни број985, 504
Веб-сајт
www.cityofno.com/

Њу Орлеанс је и један од најстаријих градова у САД. Град има огромну културно историјску баштину која је потекла из француске, шпанске и црначке културе. Основан је 1718, а име је добио по француском владару Филипу Орленаском. Њу Орлеанс је познат по мултикултуралној баштини (нарочито под француским, шпанским и афроамеричким утицајем), као и својој музици, те кухињи. Град је светски познато туристичко одредиште захваљујући многим фестивалима и прославама.

У августу 2005. град је тешко погодио и поплавио ураган Катрина. Након што је становништво града евакуисано, а он опустошен ураганом, популација се значајно смањила и већина становника одлучила је да потражити привремено склониште другде или да се за стално одсели из града. Према проценама са краја 2005, у граду је живело мање од 150.000 људи.

Садржај

ИсторијаУреди

Пре досељења Европљана су на простору Њу Орлеанса живели Индијанци из племена Читимача. Град Њу Орлеанс су основали Французи 7. маја 1718. Град је основао Жан-Баптиста Ле Мојн де Бјенвил, директор француске компаније за истраживање и колонизацију долине Мисисипија. Основан је као трговачка постаја на ушћу реке. Назван је по Филипу II, војводи од француског града Орлеана. Од 1723. је главни град француске колоније Луизијане.

Године 1763. је Споразумом у Паризу град припао Шпанији и био под шпанском влашћу до 1801. кад је враћен Француској и постао део колоније Луизијане. Године 1803. је Наполеон Луизијану продао САД. Од 1812. је организована америчка савезна држава Луизијана. Град је под америчком влашћу брзо растао. Био је центар узгоја памука и шећерне трске у околини. У град се населило много досељеника са Хаитија, где је 1804. избила револуција. Током Америчко-британског рата је 1815. вођена Битка код Њу Орлеанса у којој су Американци победили и присилили Британце да напусте Луизијану. Америчке снаге је водио Ендру Џексон, каснији предсједник САД.

Становништво града се удвостручило до 1840. Њу Орлеанс се развио као значајна трговачка постаја, посебно за трговину робовима на југу САД. Током грађанског рата су северњачке снаге брзо заузеле град, те није јако настрадао.

Град се даље развијао, али је његово ширење ограничавао географски положај између реке Мисисипи и језера Пончартрејн, те много мочварног земљишта у околини. Инжењер Балдвин Вуд је почетком 20. века осмислио систем одводњавања мочварног земљишта, што је омогућило даљњи развој града. Око града су саграђени бројни насипи и систем пумпи који град штите од поплава. Године 1965. је град погодио ураган Бетси, а 1995. јака поплава узрокована обилним кишама.

 
Град за време урагана Катрина

Ураган КатринаУреди

Катрина је био један од најјачих урагана у историји. Дана 26. августа 2005. је погодио обалу Луизијане и његово средиште је прошло у близини Њу Орлеанса. Град су погодили ветрови брзине преко 250 km/h и изразито обилне падалине, што је узроковало рушење бране према Мисисипију и језеру Пончартрејн. Последица тога је да је град био поплављен, а висина воде је понегде досезала преко 9 m. Према службеним подацима је у урагану погинуло 1.464 становника града. У град су из околних мочвара ушли крокодили и остале дивље животиње. Градом су почеле харати банде пљачкаша. У таквим условима се није могло даље живети, те је наређена масовна евакуација града.

Додатан проблем је да град лежи испод нивоа мора, па се вода није могла природним путем повући. Због тога су били потребни месеци да се обнове околне бране и испумпа вода из града. Обнова града је текла врло споро. Сматра се да ће град веома тешко у блиској будућности достићи број становника од пре урагана.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Клима међународног аеродрума Луј Армстронг Њу Орлеанс (1981–2010 нормале,[a] екстреми 1946–садашњост)[b]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28
(83)
29
(85)
32
(89)
33
(92)
36
(96)
38
(101)
38
(101)
39
(102)
38
(101)
34
(94)
31
(87)
29
(84)
39
(102)
Средњи максимум, °C (°F) 25,1
(77,2)
26,1
(78,9)
27,9
(82,3)
30,4
(86,7)
33,1
(91,5)
34,7
(94,5)
35,6
(96,0)
35,8
(96,4)
34,2
(93,5)
31,7
(89,0)
28,7
(83,7)
26,5
(79,7)
36,3
(97,3)
Максимум, °C (°F) 16,7
(62,1)
18,6
(65,4)
22,1
(71,8)
25,7
(78,2)
29,6
(85,2)
31,9
(89,5)
32,9
(91,2)
32,9
(91,2)
30,8
(87,5)
26,7
(80,0)
22,1
(71,8)
18
(64,4)
25,7
(78,2)
Просек, °C (°F) 11,9
(53,4)
13,7
(56,7)
17,1
(62,7)
20,6
(69,1)
24,8
(76,7)
27,5
(81,5)
28,5
(83,3)
28,5
(83,3)
26,6
(79,8)
21,8
(71,3)
17,1
(62,7)
13,2
(55,7)
20,9
(69,7)
Минимум, °C (°F) 7,1
(44,7)
8,9
(48,0)
11,9
(53,5)
15,6
(60,0)
20,1
(68,1)
23,1
(73,5)
24,1
(75,3)
24,1
(75,3)
22,2
(72,0)
17
(62,6)
11,9
(53,5)
8,3
(46,9)
16,2
(61,2)
Средњи минимум, °C (°F) −2,4
(27,6)
−0,4
(31,3)
2,7
(36,8)
7
(44,6)
13,3
(56,0)
18,7
(65,7)
21,1
(69,9)
21,1
(70,0)
15,9
(60,6)
7,6
(45,6)
3,1
(37,6)
−1,3
(29,6)
−4,1
(24,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) −10
(14)
−9
(16)
−4
(25)
0
(32)
5
(41)
10
(50)
16
(60)
16
(60)
6
(42)
2
(35)
−4
(24)
−12
(11)
−12
(11)
Количина падавинаmm (in) 130,8
(5,15)
134,6
(5,30)
115,6
(4,55)
117,1
(4,61)
117,6
(4,63)
204,7
(8,06)
150,6
(5,93)
151,9
(5,98)
126,2
(4,97)
89,9
(3,54)
114
(4,49)
133,1
(5,24)
1.586,2
(62,45)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 9,3 8,8 8,3 6,9 7,7 12,9 13,6 13,1 9,4 7,7 7,9 9,2 114,8
Релативна влажност, % 75,6 73,0 72,9 73,4 74,4 76,4 79,2 79,4 77,8 74,9 77,2 76,9 75,9
Сунчани сати — месечни просек 153,0 161,5 219,4 251,9 278,9 274,3 257,1 251,9 228,7 242,6 171,8 157,8 2.648,9
Сунчано време — месечни проценти 47 52 59 65 66 65 60 62 62 68 54 50 60
Извор: NOAA (ерлативна влажност и сунчаност 1961–1990)[c][3][4][5]

ДемографијаУреди

По попису из 2010. године број становника је 343.829, што је 140.845 (-29,1 %) становника мање него 2000. године.[6]

Група 2000. 2010.
Белци 128.871 (26,6 %) 104.770 (30,5 %)
Афроамериканци 325.947 (67,3 %) 206.871 (60,2 %)
Азијати 10.972 (2,3 %) 9.970 (2,9 %)
Хиспаноамериканци 14.826 (3,1 %) 18.051 (5,2 %)
Укупно 484.674 343.829

Партнерски градовиУреди

Значајни људиУреди

У Њу Орлеансу рођени су:

НапоменеУреди

  1. ^ Средњи месечни максимуми и минимуми (i.e. очекивана највиша и најнижа температурана очитавања у било којој тачки током године или датог месеца) израчуната на бази података са дате локације од 1981 до 2010.
  2. ^ Званични рекорди за Њу Орлеанс се чувају у при MSY од 1. маја 1946.[2] Додатни рекорди из Одубон парка који датирају уназад од 1893. су исто тако уврштени.
  3. ^ Нормале сунчаности су базиране на подацима за 20 до 22 година

РеференцеУреди

  1. ^ „County Totals Datasets: Population Estimates”. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2016. 
  2. ^ „Threaded Extremes”. threadex.rcc-acis.org. 
  3. 3,0 3,1 „NOWData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 6. 9. 2016. 
  4. ^ „Station Name: LA NEW ORLEANS INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 3. 2014. 
  5. ^ „WMO Climate Normals for NEW ORLEANS, LA 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 3. 2014. 
  6. ^ „Louisiana Trend Report 1: State and Counties”. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2012. Приступљено 30. 6. 2013. 

ЛитератураУреди

  • Gitlin, Jay (1. 12. 2009). The Bourgeois Frontier: French Towns, French Traders, and American Expansion. Yale University Press. ISBN 978-0-300-15576-1. 
  • Thomas J. Adams and Steve Striffler (eds.), Working in the Big Easy: The History and Politics of Labor in New Orleans. Lafayette, Louisiana: University of Louisiana at Lafayette Press, 2014.
  • Nathalie Dessens, Creole City: A Chronicle of Early American New Orleans. Gainesville, Florida: University Press of Florida, 2015.
  • Rien Fertel, Imagining the Creole City: The Rise of Literary Culture in Nineteenth-Century New Orleans. Baton Rouge, Louisiana: Louisiana State University Press, 2014.
  • Scott P. Marler, The Merchants' Capital: New Orleans and the Political Economy of the Nineteenth-Century South. New York: Cambridge University Press, 2013.
  • Lawrence N. Powell, The Accidental City: Improvising New Orleans. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 2012.
  • LaKisha Michelle Simmons, Crescent City Girls: The Lives of Young Black Women in Segregated New Orleans. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press, 2015.
  • Rebecca Solnit and Rebecca Snedeker, Unfathomable City: A New Orleans Atlas. Berkeley, California: University of California Press, 2013.

Спољашње везеУреди