Јуџин О’Нил

Јуџин О’Нил
Јуџин О’Нил
	Јуџин О’Нил
Лични подаци
Датум рођења	16. октобар 1888.
Место рођења	Њујорк, САД
Датум смрти	27. новембар 1953. (65 год.)
Место смрти	Бостон, САД
Образовање	Универзитет Принстон
Награде	Нобелова награда за књижевност
Званични веб-сајт
	www.eoneill.com

Јуџин Гледстоун О’Нил (енгл. Eugene Gladstone O'Neill; Њујорк, 16. октобар 1888 — Бостон, 27. новембар 1953) био је амерички драмски писац, и добитник Нобелове награде за књижевност 1936. године.

Његове драме су биле међу првима које су у амерички театар унеле реализам, карактеристичан за писце попут Антона Чехова, Хенрика Ибзена и Аугуста Стриндберга. О’Нилове драме су на сцену увеле реплике изговорене у жаргону обичног света. Јунаци његових драма су маргиналци који се боре за своје идеале, али завршавају у разочарању и очају. О’Нил је написао само једну боље познату комедију - „Ах, дивљина“ (Ah, Wilderness!).^[1]^[2] Скоро сва његова остала дела имају елементе трагедије и личног песимизма.

Дела уреди

Позоришни комади уреди

(Bread and Butter), 1914.
Понизност (Servitude), 1914.
Лична једначина (The Personal Equation), 1915.
Сад вас молим (Now I Ask You), 1916.
Иза хоризонта (Beyond the Horizon), 1918 - Пулицерова награда, 1920.
Слама (The Straw), 1919.
Крис Кристоферсен (Chris Christophersen), 1919.
Злато (Gold), 1920.
Ана Кристи (Anna Christie), 1920 - Пулицерова награда, 1922.
Цар Џоунс (The Emperor Jones), 1920.
Различит (Diff'rent), 1921.
Први човек (The First Man), 1922.
Космати мајмун (The Hairy Ape), 1922.
Фонтана (The Fountain), 1923.
Марко милиони (Marco Millions), 1923-25.
Сва божја деца имају крила (All God's Chillun Got Wings), 1924.
(Welded''), 1924
Чежња под брестовима (Desire Under the Elms), 1925.
Исмејани Лазар (Lazarus Laughed), 1925-26
Велики Бог Браун (The Great God Brown), 1926
Чудна међуигра (Strange Interlude), 1928 - Пулицерова награда
Динамо (Dynamo), 1929
Црнина пристаје Електри (Mourning Becomes Electra), 1931.
Ах, дивљина! (Ah, Wilderness!), 1933
Дани без краја (Days Without End), 1933
Долази ледаџија (The Iceman Cometh), написано 1939, објављено 1940, премијера 1946.
Хјуџи (Hughie), написано 1941, премијера 1959.
Дуго путовање у ноћ (Long Day's Journey Into Night), написано 1941, премијера 1956 - Пулицерова награда 1957.
(A Moon for the Misbegotten), написано 1941-1943, премијера 1947.
Песничке жице (A Touch of the Poet), завршено 1942, премијера 1958.
(More Stately Mansions), друга скица нађена у О’Ниловој заоставштини, премијера 1967.
(The Calms of Capricorn), објављено 1983.

Једночинке уреди

Bound East for Cardiff, 1914.
In The Zone, 1917.
The Long Voyage Home, 1917.
Moon of the Caribbees, 1918.
A Wife for a Life, 1913.
The Web, 1913.
Thirst, 1913.
Recklessness, 1913.
Warnings, 1913.
Fog, 1914.
Abortion, 1914.
The Movie Man: A Comedy, 1914.
The Sniper, 1915.
Before Breakfast, 1916.
Ile, 1917.
The Rope, 1918.
Shell Shock, 1918.
The Dreamy Kid, 1918.
Where the Cross Is Made, 1918.

Занимљивости уреди

У филму Ворена Бејтија из 1981. године Црвени (Reds), О'Нила је глумио Џек Николсон, који је за ову улогу номинован за Оскара за најбољег споредног глумца. Глумица Уна Чаплин, позната по улози Талисе Мегир у ХБО ТВ серији Игра престола његова је праунука.

Референце уреди

^ The New York Times, August 25, 2003: 'Next year Playwrights Theater will present an unproduced O'Neill comedy, Now I Ask You, a comic spin on Ibsen's Hedda Gabler."
^ The Eugene O'Neill Foundation newsletter: "Now I Ask You, along with The Movie Man, ... is the only surviving comedy from O’Neill’s early years."

Спољашње везе уреди

[1] The New York Times, August 25, 2003: 'Next year Playwrights Theater will present an unproduced O'Neill comedy, Now I Ask You, a comic spin on Ibsen's Hedda Gabler."

[ReferenceA-2] The Eugene O'Neill Foundation newsletter: "Now I Ask You, along with The Movie Man, ... is the only surviving comedy from O’Neill’s early years."

[1]

[2]