Песимизам
Песимизам је мрачно схватање и гледање, филозофско учење по којем је овај свет и све у њему најгоре што може бити, сва стварност невредна и бесмислена, или пак само порицање воље за животом, предавање резигнацији или храбрости без илузија. У филозофији су његови типични представници Шопенхауер и Хартман; у религији је заступљен у будизму; у поезији Бајрон, Михаил Љермонтов и др. Током историје, песимистичко расположење је имало утицаја на све главне области размишљања.[1]
NotesУреди
- ^ Bennett, Oliver (2001). Cultural Pessimism: Narratives of Decline in the Postmodern World (на језику: енглески). Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0936-9.
ЛитератураУреди
- Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
- Beiser, Frederick C., Weltschmerz: Pessimism in German Philosophy, 1860–1900, Oxford: Oxford University Press, 2016, ISBN 978-0-19-876871-5
- Dienstag, Joshua Foa, Pessimism: Philosophy, Ethic, Spirit, Princeton University Press, 2006, ISBN 0-691-12552-X
- Nietzsche, Friedrich, The Birth of Tragedy and The Case of Wagner, New York: Vintage Books, 1967, ISBN 0-394-70369-3
- Slaboch, Matthew W., A Road to Nowhere: The Idea of Progress and Its Critics, The University of Pennsylvania Press, 2018, ISBN 0-812-24980-1
- Contestabile, Bruno (2016). „The Denial of the World from an Impartial View”. Contemporary Buddhism. 17: 49—61. S2CID 148168698. doi:10.1080/14639947.2015.1104003.
Спољашње везеУреди
- „Pessimism”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 21 (11 изд.). 1911.
