Вилијам Џејмс

Вилијам Џејмс
Wm james.jpg
Вилијам Џејмс
Датум рођења(1842-01-11)11. јануар 1842.
Место рођењаЊујорк, Њујорк
САД
Датум смрти26. август 1910.(1910-08-26) (68 год.)
Место смртиЧокоруа, Њу Хемпшир
САД
ШколаХарвардска медицинска школа[1]
ЕпохаФилозофија 19./20. века
РегијаЗападна психологија и филозофија
Школа филозофијеПрагматизам
ИнтересовањаПрагматизам
Психологија
Филозофија религије
Епистемологија
Значење

Вилијам Џејмс (енгл. William James; Њујорк, 11. јануар 1842 — Чокоруа, 26. август 1910) је био пионир америчке филозофије и психологије, и први образовни радник који је понудио курс психологије у Сједињеним Државама.[2] Џејмс се сматра водећим мислиоцем с краја деветнаестог века, једним од најутицајнијих филозофа Сједињених Држава и „оцем америчке психологије“.[3][4][5]

Заједно са Чарлсом Сандерсом Пирсом, Џејмс је основао филозофску школу познату као прагматизам, а такође се наводи и као један од оснивача функционалне психологије. Преглед анализе опште психологије, објављен 2002. године, сврстао је Џејмса као 14. најеминентнијег психолога 20. века.[6] Истраживање објављено у часопису Амерички Психолог 1991. године рангирало је Џејмсову репутацију на друго место,[7] након Вилхелма Вундта, који се сматра оснивачем експерименталне психологије.[8][9] Џејмс је такође развио филозофску перспективу познату као радикални емпиризам. Џејмсов рад утицао је на филозофе и академике као што су Емил Диркем, Вилијам Едвард Бергарт, Едмунд Хусерл, Бертранд Расел, Лудвиг Витгенштајн, Хилари Патнам, Ричард Рорти и Мерилин Робинсон.[10]

Џејмс је рођен у богатој породици, син шведборгијског теолога Хенрија Џејмса старијег и брат истакнутог романописца Хенрија Џејмса и писца дневника Алис Џејмс. Џејмс се школовао за лекара и предавао анатомију на Харварду, али се никада није бавио медицином. Уместо тога, он се бавио психологијом, а затим филозофијом. Џејмс је широко писао о многим темама, укључујући епистемологију, образовање, метафизику, психологију, религију и мистику. Међу његовим најутицајнијим књигама су Принципи психологије, револуционарни текст на пољу психологије; Есеји из радикалног емпиризма, важан текст у филозофији; и Варијетети религиозног искуства, истраживање различитих облика религијског искуства, укључујући теорије о лечењу ума.[11]

БиографијаУреди

Рођен је као најстарије од петеро деце. Његов брат Хенри постао је један од светских романописаца, а сестра Алис чувена је по својим дневницима.

Са 18 година, студирао је годину дана уметност, затим хемију, да би две године после прешао на медицину и дипломирао 1869. године.

Године 1885. постао је професор филозофије.

Предавао је физиологију, анатомију, филозофију и психологију на универзитету Харвард. Оснивач је прагматизма, по којем је основни критеријум спознаје његова практична вредност. Психички живот посматрао је као непрекидан ток мисли. Изнео је властите погледе о памћењу и осећајима. Један је од утемељитеља америчке научне психологије. Његова "Hачела психологије" сматрају се још увек најбољим уџбеником, а осим те књиге најпознатији је по својој теорији емоција.

Главна делаУреди

КолекцијеУреди

Psychology: Briefer Course (rev. and condensed Principles of Psychology), The Will to Believe and Other Essays in Popular Philosophy, Talks to Teachers and Students, Essays (nine others)
The Varieties of Religious Experience, Pragmatism, A Pluralistic Universe, The Meaning of Truth, Some Problems of Philosophy, Essays
  • The Writings of William James: A Comprehensive Edition (1978). University of Chicago Press, 912 pp., ISBN 0-226-39188-4
Pragmatism, Essays in Radical Empiricism, and A Pluralistic Universe complete; plus selections from other works
  • In 1975, Harvard University Press began publication of a standard edition of The Works of William James.

РеференцеУреди

  1. ^ Goodman, Russell (20. 10. 2019). „William James”. Ур.: Zalta, Edward N. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Приступљено 2. 6. 2019. 
  2. ^ T.L. Brink (2008) Psychology: A Student Friendly Approach. "Unit One: The Definition and History of Psychology". p. 10
  3. ^ „William James: Writings 1878–1899”. The Library of America. 1. 6. 1992. Приступљено 21. 9. 2013. 
  4. ^ „William James: Writings 1902–1910”. The Library of America. 1. 2. 1987. Приступљено 21. 9. 2013. 
  5. ^ Dr. Megan E. Bradley. „William James”. PSYography. Faculty.frostburg.edu. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2014. Приступљено 21. 9. 2013. 
  6. ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; et al. (2002). „The 100 most eminent psychologists of the 20th century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—152. S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 
  7. ^ J. H. Korn, R. Davis, S. F. Davis: "Historians' and chairpersons' judgements of eminence among psychologists". American Psychologist, 1991, Volume 46, pp. 789–792.
  8. ^ "Wilhelm Maximilian Wundt" in Stanford Encyclopedia of Philosophy.
  9. ^ Tom Butler-Bowdon: 50 Psychology Classics. Nicholas Brealey Publishing 2007. ISBN 1857884736. p. 2.
  10. ^ „William James”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Center for the Study of Language and Information (CSLI), Stanford University. Приступљено 21. 9. 2013. 
  11. ^ James, William (2009). The Varieties of Religious Experience. The Library of America. стр. 74—120. ISBN 978-1-59853-062-9. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди